Рјечник

sr Сати   »   et Kellaajad

8 [осам]

Сати

Сати

8 [kaheksa]

Kellaajad

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Извините! Vaban-ag-! V--------- V-b-n-a-e- ---------- Vabandage! 0
Молим Вас, колико је сати? K-i-pa--u --l- ----pal-n? K-- p---- k--- o-- p----- K-i p-l-u k-l- o-, p-l-n- ------------------------- Kui palju kell on, palun? 0
Много хвала! S--r ---u. S--- t---- S-u- t-n-. ---------- Suur tänu. 0
Један је сат. K-ll o--ü--. K--- o- ü--- K-l- o- ü-s- ------------ Kell on üks. 0
Два су сата. Kel- -n---ks. K--- o- k---- K-l- o- k-k-. ------------- Kell on kaks. 0
Три су сата. K--l -n ko-m. K--- o- k---- K-l- o- k-l-. ------------- Kell on kolm. 0
Четири су сата. Kell--n -el-. K--- o- n---- K-l- o- n-l-. ------------- Kell on neli. 0
Пет је сати. K----o- --i-. K--- o- v---- K-l- o- v-i-. ------------- Kell on viis. 0
Шест је сати. Kel- -n-kuus. K--- o- k---- K-l- o- k-u-. ------------- Kell on kuus. 0
Седам је сати. Kel---- -e-t--. K--- o- s------ K-l- o- s-i-s-. --------------- Kell on seitse. 0
Осам је сати. Ke-l-on---h----. K--- o- k------- K-l- o- k-h-k-a- ---------------- Kell on kaheksa. 0
Девет је сати . K-l---n ü--k--. K--- o- ü------ K-l- o- ü-e-s-. --------------- Kell on üheksa. 0
Десет је сати. Ke------k-m-e. K--- o- k----- K-l- o- k-m-e- -------------- Kell on kümme. 0
Једанаест је сати. Ke-l on----tei-t. K--- o- ü-------- K-l- o- ü-s-e-s-. ----------------- Kell on üksteist. 0
Дванаест је сати. Ke-l-o---ak-teis-. K--- o- k--------- K-l- o- k-k-t-i-t- ------------------ Kell on kaksteist. 0
Једна минута има шездесет секунди. Üh---m---t---o--kuuskü-me-- -e-u---t. Ü--- m------ o- k---------- s-------- Ü-e- m-n-t-s o- k-u-k-m-e-d s-k-n-i-. ------------------------------------- Ühes minutis on kuuskümmend sekundit. 0
Један сат има шездесет минута. Üh-s-t-n--- o- -u-skü----d---nu--t. Ü--- t----- o- k---------- m------- Ü-e- t-n-i- o- k-u-k-m-e-d m-n-t-t- ----------------------------------- Ühes tunnis on kuuskümmend minutit. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Üh-- -äeva- on---k-kümm-n--ne-i -u-d-. Ü--- p----- o- k---------- n--- t----- Ü-e- p-e-a- o- k-k-k-m-e-d n-l- t-n-i- -------------------------------------- Ühes päevas on kakskümmend neli tundi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...