Рјечник

sr Сати   »   ky The time

8 [осам]

Сати

Сати

8 [сегиз]

8 [segiz]

The time

[Kundün ubaktıları]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Извините! К--ир---з! К--------- К-ч-р-с-з- ---------- Кечиресиз! 0
K---res--! K--------- K-ç-r-s-z- ---------- Keçiresiz!
Молим Вас, колико је сати? С-ат--а-----олду? С--- к---- б----- С-а- к-н-а б-л-у- ----------------- Саат канча болду? 0
Saa---a--a b---u? S--- k---- b----- S-a- k-n-a b-l-u- ----------------- Saat kança boldu?
Много хвала! Ч-ң--ах-а-. Ч-- р------ Ч-ң р-х-а-. ----------- Чоң рахмат. 0
Çoŋ-r---a-. Ç-- r------ Ç-ŋ r-h-a-. ----------- Çoŋ rahmat.
Један је сат. Саат --- ----у. С--- б-- б----- С-а- б-р б-л-у- --------------- Саат бир болду. 0
Saa--bi- ---d-. S--- b-- b----- S-a- b-r b-l-u- --------------- Saat bir boldu.
Два су сата. С--т э-и-бол--. С--- э-- б----- С-а- э-и б-л-у- --------------- Саат эки болду. 0
Sa---e-i---ld-. S--- e-- b----- S-a- e-i b-l-u- --------------- Saat eki boldu.
Три су сата. С-ат ү---олду. С--- ү- б----- С-а- ү- б-л-у- -------------- Саат үч болду. 0
S-a--ü- b----. S--- ü- b----- S-a- ü- b-l-u- -------------- Saat üç boldu.
Четири су сата. С--т-тө----олду. С--- т--- б----- С-а- т-р- б-л-у- ---------------- Саат төрт болду. 0
S--- --r--bol--. S--- t--- b----- S-a- t-r- b-l-u- ---------------- Saat tört boldu.
Пет је сати. Са-т--еш--о---. С--- б-- б----- С-а- б-ш б-л-у- --------------- Саат беш болду. 0
Sa-t---ş-bo-du. S--- b-- b----- S-a- b-ş b-l-u- --------------- Saat beş boldu.
Шест је сати. Са---алт--б-л--. С--- а--- б----- С-а- а-т- б-л-у- ---------------- Саат алты болду. 0
S--- ---ı--oldu. S--- a--- b----- S-a- a-t- b-l-u- ---------------- Saat altı boldu.
Седам је сати. С-ат --т- ---ду. С--- ж--- б----- С-а- ж-т- б-л-у- ---------------- Саат жети болду. 0
Sa-t-j--i--old-. S--- j--- b----- S-a- j-t- b-l-u- ---------------- Saat jeti boldu.
Осам је сати. Саа- -е--- б-л--. С--- с---- б----- С-а- с-г-з б-л-у- ----------------- Саат сегиз болду. 0
S--t seg-- bo--u. S--- s---- b----- S-a- s-g-z b-l-u- ----------------- Saat segiz boldu.
Девет је сати . С-ат-то--- бол-у. С--- т---- б----- С-а- т-г-з б-л-у- ----------------- Саат тогуз болду. 0
Sa-t-t-guz-b---u. S--- t---- b----- S-a- t-g-z b-l-u- ----------------- Saat toguz boldu.
Десет је сати. Саат--н --л-у. С--- о- б----- С-а- о- б-л-у- -------------- Саат он болду. 0
S-a- on----du. S--- o- b----- S-a- o- b-l-u- -------------- Saat on boldu.
Једанаест је сати. Са-т он --- бо-ду. С--- о- б-- б----- С-а- о- б-р б-л-у- ------------------ Саат он бир болду. 0
Sa-t--n------o---. S--- o- b-- b----- S-a- o- b-r b-l-u- ------------------ Saat on bir boldu.
Дванаест је сати. Са---о- э-и-бо---. С--- о- э-- б----- С-а- о- э-и б-л-у- ------------------ Саат он эки болду. 0
Sa-- -n--ki--ol-u. S--- o- e-- b----- S-a- o- e-i b-l-u- ------------------ Saat on eki boldu.
Једна минута има шездесет секунди. Бир -----т- ---ым-ш---к--д-б--. Б-- м------ а------ с----- б--- Б-р м-н-т-ө а-т-м-ш с-к-н- б-р- ------------------------------- Бир мүнөттө алтымыш секунд бар. 0
Bi-----ö--- a-tım-- s---n- -a-. B-- m------ a------ s----- b--- B-r m-n-t-ö a-t-m-ş s-k-n- b-r- ------------------------------- Bir münöttö altımış sekund bar.
Један сат има шездесет минута. Б-- с--т-а--л--м---мүнөт---р. Б-- с----- а------ м---- б--- Б-р с-а-т- а-т-м-ш м-н-т б-р- ----------------------------- Бир саатта алтымыш мүнөт бар. 0
Bir-saatta ------ş --n-t--ar. B-- s----- a------ m---- b--- B-r s-a-t- a-t-m-ş m-n-t b-r- ----------------------------- Bir saatta altımış münöt bar.
Један дан има двадесет и четири сата. Бир-к--дө-ж--------өр-----т---р. Б-- к---- ж------ т--- с--- б--- Б-р к-н-ө ж-й-р-а т-р- с-а- б-р- -------------------------------- Бир күндө жыйырма төрт саат бар. 0
Bi----nd----y--ma-t-rt -aa- -ar. B-- k---- j------ t--- s--- b--- B-r k-n-ö j-y-r-a t-r- s-a- b-r- -------------------------------- Bir kündö jıyırma tört saat bar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...