Рјечник

sr Сати   »   mk Часови / Време

8 [осам]

Сати

Сати

8 [осум]

8 [osoom]

Часови / Време

[Chasovi / Vryemye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Извините! Из------! Извинете! 0
I---------! Iz--------! Izvinyetye! I-v-n-e-y-! ----------!
Молим Вас, колико је сати? Ко--- е ч----- В- м----? Колку е часот, Ве молам? 0
K----- y- c-----, V-- m----? Ko---- y- c------ V-- m----? Kolkoo ye chasot, Vye molam? K-l-o- y- c-a-o-, V-e m-l-m? ----------------,----------?
Много хвала! Бл-------- м----. Благодарам многу. 0
B---------- m------. Bl--------- m------. Blaguodaram mnoguoo. B-a-u-d-r-m m-o-u-o. -------------------.
Један је сат. Ча--- е е---. Часот е еден. 0
C----- y- y-----. Ch---- y- y-----. Chasot ye yedyen. C-a-o- y- y-d-e-. ----------------.
Два су сата. Ча--- е д--. Часот е два. 0
C----- y- d--. Ch---- y- d--. Chasot ye dva. C-a-o- y- d-a. -------------.
Три су сата. Ча--- е т--. Часот е три. 0
C----- y- t--. Ch---- y- t--. Chasot ye tri. C-a-o- y- t-i. -------------.
Четири су сата. Ча--- е ч-----. Часот е четири. 0
C----- y- c-------. Ch---- y- c-------. Chasot ye chyetiri. C-a-o- y- c-y-t-r-. ------------------.
Пет је сати. Ча--- е п--. Часот е пет. 0
C----- y- p---. Ch---- y- p---. Chasot ye pyet. C-a-o- y- p-e-. --------------.
Шест је сати. Ча--- е ш---. Часот е шест. 0
C----- y- s-----. Ch---- y- s-----. Chasot ye shyest. C-a-o- y- s-y-s-. ----------------.
Седам је сати. Ча--- е с----. Часот е седум. 0
C----- y- s------. Ch---- y- s------. Chasot ye syedoom. C-a-o- y- s-e-o-m. -----------------.
Осам је сати. Ча--- е о---. Часот е осум. 0
C----- y- o----. Ch---- y- o----. Chasot ye osoom. C-a-o- y- o-o-m. ---------------.
Девет је сати . Ча--- е д----. Часот е девет. 0
C----- y- d------. Ch---- y- d------. Chasot ye dyevyet. C-a-o- y- d-e-y-t. -----------------.
Десет је сати. Ча--- е д----. Часот е десет. 0
C----- y- d------. Ch---- y- d------. Chasot ye dyesyet. C-a-o- y- d-e-y-t. -----------------.
Једанаест је сати. Ча--- е е--------. Часот е единаесет. 0
C----- y- y-----------. Ch---- y- y-----------. Chasot ye yedinayesyet. C-a-o- y- y-d-n-y-s-e-. ----------------------.
Дванаест је сати. Ча--- е д--------. Часот е дванаесет. 0
C----- y- d----------. Ch---- y- d----------. Chasot ye dvanayesyet. C-a-o- y- d-a-a-e-y-t. ---------------------.
Једна минута има шездесет секунди. Ед-- м----- и-- ш----- с------. Една минута има шеесет секунди. 0
Y---- m------ i-- s--------- s--------. Ye--- m------ i-- s--------- s--------. Yedna minoota ima shyeyesyet syekoondi. Y-d-a m-n-o-a i-a s-y-y-s-e- s-e-o-n-i. --------------------------------------.
Један сат има шездесет минута. Ед-- ч-- и-- ш----- м-----. Еден час има шеесет минути. 0
Y----- c--- i-- s--------- m------. Ye---- c--- i-- s--------- m------. Yedyen chas ima shyeyesyet minooti. Y-d-e- c-a- i-a s-y-y-s-e- m-n-o-i. ----------------------------------.
Један дан има двадесет и четири сата. Ед-- д-- и-- д------ и ч----- ч---. Еден ден има дваесет и четири часа. 0
Y----- d--- i-- d-------- i c------- c----. Ye---- d--- i-- d-------- i c------- c----. Yedyen dyen ima dvayesyet i chyetiri chasa. Y-d-e- d-e- i-a d-a-e-y-t i c-y-t-r- c-a-a. ------------------------------------------.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...