Рјечник

sr Сати   »   mr वेळ

8 [осам]

Сати

Сати

८ [आठ]

8 [āṭha]

वेळ

[vēḷa]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Извините! म-फ --ा! म-- क--- म-फ क-ा- -------- माफ करा! 0
m-ph------! m---- k---- m-p-a k-r-! ----------- māpha karā!
Молим Вас, колико је сати? क--- ----े? क--- व----- क-त- व-ज-े- ----------- किती वाजले? 0
K--ī---jal-? K--- v------ K-t- v-j-l-? ------------ Kitī vājalē?
Много хвала! ख---ध--यव--. ख-- ध------- ख-प ध-्-व-द- ------------ खूप धन्यवाद. 0
K--p---han--a--da. K---- d----------- K-ū-a d-a-'-a-ā-a- ------------------ Khūpa dhan'yavāda.
Један је сат. एक वाजल-. ए- व----- ए- व-ज-ा- --------- एक वाजला. 0
Ēka ----lā. Ē-- v------ Ē-a v-j-l-. ----------- Ēka vājalā.
Два су сата. द-न व-जले. द-- व----- द-न व-ज-े- ---------- दोन वाजले. 0
D--a--āj---. D--- v------ D-n- v-j-l-. ------------ Dōna vājalē.
Три су сата. तीन -ाजले. त-- व----- त-न व-ज-े- ---------- तीन वाजले. 0
Tī-- -ā-al-. T--- v------ T-n- v-j-l-. ------------ Tīna vājalē.
Четири су сата. चा--वा---. च-- व----- च-र व-ज-े- ---------- चार वाजले. 0
C----v-jal-. C--- v------ C-r- v-j-l-. ------------ Cāra vājalē.
Пет је сати. प-च व-जल-. प-- व----- प-च व-ज-े- ---------- पाच वाजले. 0
P--- -ā----. P--- v------ P-c- v-j-l-. ------------ Pāca vājalē.
Шест је сати. सह--व--ले. स-- व----- स-ा व-ज-े- ---------- सहा वाजले. 0
S-hā vā---ē. S--- v------ S-h- v-j-l-. ------------ Sahā vājalē.
Седам је сати. सा----ज-े. स-- व----- स-त व-ज-े- ---------- सात वाजले. 0
Sāt- -ājalē. S--- v------ S-t- v-j-l-. ------------ Sāta vājalē.
Осам је сати. आठ -ा---. आ- व----- आ- व-ज-े- --------- आठ वाजले. 0
Ā--- -āj-lē. Ā--- v------ Ā-h- v-j-l-. ------------ Āṭha vājalē.
Девет је сати . न---ा---. न- व----- न- व-ज-े- --------- नऊ वाजले. 0
Na-ū-----l-. N--- v------ N-'- v-j-l-. ------------ Na'ū vājalē.
Десет је сати. द-----जले. द-- व----- द-ा व-ज-े- ---------- दहा वाजले. 0
Da---vāj---. D--- v------ D-h- v-j-l-. ------------ Dahā vājalē.
Једанаест је сати. अ--ा वा--े. अ--- व----- अ-र- व-ज-े- ----------- अकरा वाजले. 0
A-a-- vāja-ē. A---- v------ A-a-ā v-j-l-. ------------- Akarā vājalē.
Дванаест је сати. बा-ा -----. ब--- व----- ब-र- व-ज-े- ----------- बारा वाजले. 0
Bārā-v-jal-. B--- v------ B-r- v-j-l-. ------------ Bārā vājalē.
Једна минута има шездесет секунди. एक--मिनिट---स-ठ स---द -सतात. ए-- म------ स-- स---- अ----- ए-ा म-न-ट-त स-ठ स-क-द अ-त-त- ---------------------------- एका मिनिटात साठ सेकंद असतात. 0
Ē---mini------------ēk-nda-asa----. Ē-- m------- s---- s------ a------- Ē-ā m-n-ṭ-t- s-ṭ-a s-k-n-a a-a-ā-a- ----------------------------------- Ēkā miniṭāta sāṭha sēkanda asatāta.
Један сат има шездесет минута. ए-ा-ता-ा- -ा- मि--ट-------. ए-- त---- स-- म----- अ----- ए-ा त-स-त स-ठ म-न-ट- अ-त-त- --------------------------- एका तासात साठ मिनिटे असतात. 0
Ē-ā ---āta--ā--- -i-i---as-t---. Ē-- t----- s---- m----- a------- Ē-ā t-s-t- s-ṭ-a m-n-ṭ- a-a-ā-a- -------------------------------- Ēkā tāsāta sāṭha miniṭē asatāta.
Један дан има двадесет и четири сата. एक- -ि------ो-ी- त-स--सत-त. ए-- द----- च---- त-- अ----- ए-ा द-व-ा- च-व-स त-स अ-त-त- --------------------------- एका दिवसात चोवीस तास असतात. 0
Ēkā -i-a--ta cōv-----ās- a----t-. Ē-- d------- c----- t--- a------- Ē-ā d-v-s-t- c-v-s- t-s- a-a-ā-a- --------------------------------- Ēkā divasāta cōvīsa tāsa asatāta.

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...