Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   bn গতকাল – আজ – আগামীকাল

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

১০ [দশ]

10 [daśa]

গতকাল – আজ – আগামীকাল

[gatakāla – āja – āgāmīkāla]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Јуче је била субота. গ--াল শ-িব---ছি- ৷ গ---- শ----- ছ-- ৷ গ-ক-ল শ-ি-া- ছ-ল ৷ ------------------ গতকাল শনিবার ছিল ৷ 0
gat-kāl- ---i--ra -h--a g------- ś------- c---- g-t-k-l- ś-n-b-r- c-i-a ----------------------- gatakāla śanibāra chila
Јуче сам био / била у биоскопу. গ--া---মি--ি--ম- ----ে গি--ছ--াম ৷ গ---- আ-- স----- দ---- গ-------- ৷ গ-ক-ল আ-ি স-ন-ম- দ-খ-ে গ-য়-ছ-ল-ম ৷ ---------------------------------- গতকাল আমি সিনেমা দেখতে গিয়েছিলাম ৷ 0
g---k--a-ām- s-------ēkha-ē g--ē---l--a g------- ā-- s----- d------ g---------- g-t-k-l- ā-i s-n-m- d-k-a-ē g-ẏ-c-i-ā-a --------------------------------------- gatakāla āmi sinēmā dēkhatē giẏēchilāma
Филм је био интересантан. ফি--মটি--- --ি-- --র্-ণ-- ছিল-৷ ফ------ ব- ছ---- আ------- ছ-- ৷ ফ-ল-ম-ি ব- ছ-ি-া আ-র-ষ-ী- ছ-ল ৷ ------------------------------- ফিল্মটি বা ছবিটা আকর্ষণীয় ছিল ৷ 0
philm-ṭ- bā--h-b-ṭ- -k-rṣa--ẏa-ch-la p------- b- c------ ā--------- c---- p-i-m-ṭ- b- c-a-i-ā ā-a-ṣ-ṇ-ẏ- c-i-a ------------------------------------ philmaṭi bā chabiṭā ākarṣaṇīẏa chila
Данас је недеља. আজ -বি--- ৷ আ- র----- ৷ আ- র-ি-া- ৷ ----------- আজ রবিবার ৷ 0
ā-a--ab-b--a ā-- r------- ā-a r-b-b-r- ------------ āja rabibāra
Данас не радим. আমি -- -া- ক-ছ--ন--৷ আ-- আ- ক-- ক--- ন- ৷ আ-ি আ- ক-জ ক-ছ- ন- ৷ -------------------- আমি আজ কাজ করছি না ৷ 0
ām---j--kāja--a-a-hi nā ā-- ā-- k--- k------ n- ā-i ā-a k-j- k-r-c-i n- ----------------------- āmi āja kāja karachi nā
Остајем код куће. আম- আজ--া--- আ-ি ৷ আ-- আ- ব---- আ-- ৷ আ-ি আ- ব-স-য় আ-ি ৷ ------------------ আমি আজ বাসায় আছি ৷ 0
ām- -ja-b--āẏa---hi ā-- ā-- b----- ā--- ā-i ā-a b-s-ẏ- ā-h- ------------------- āmi āja bāsāẏa āchi
Сутра је понедељак. আগ-মীক-ল --মবার-৷ আ------- স----- ৷ আ-া-ী-া- স-ম-া- ৷ ----------------- আগামীকাল সোমবার ৷ 0
ā-āmī---a sōm--ā-a ā-------- s------- ā-ā-ī-ā-a s-m-b-r- ------------------ āgāmīkāla sōmabāra
Сутра поново радим. আগামীকা- আমি আব----াজ-করব-৷ আ------- আ-- আ--- ক-- ক-- ৷ আ-া-ী-া- আ-ি আ-া- ক-জ ক-ব ৷ --------------------------- আগামীকাল আমি আবার কাজ করব ৷ 0
ā--mīkā-a--mi āb--a kā-a -a-aba ā-------- ā-- ā---- k--- k----- ā-ā-ī-ā-a ā-i ā-ā-a k-j- k-r-b- ------------------------------- āgāmīkāla āmi ābāra kāja karaba
Ја радим у бироу. আমি এক-ি অফিসে -াজ-ক-ি ৷ আ-- এ--- অ---- ক-- ক-- ৷ আ-ি এ-ট- অ-ি-ে ক-জ ক-ি ৷ ------------------------ আমি একটি অফিসে কাজ করি ৷ 0
ā-i -k----ap--s----ja kari ā-- ē---- a----- k--- k--- ā-i ē-a-i a-h-s- k-j- k-r- -------------------------- āmi ēkaṭi aphisē kāja kari
Ко је то? ও --? ও ক-- ও ক-? ----- ও কে? 0
ō-k-? ō k-- ō k-? ----- ō kē?
То је Петaр. ও--- প-ট-- ৷ ও হ- প---- ৷ ও হ- প-ট-র ৷ ------------ ও হল পিটার ৷ 0
Ō-ha----iṭā-a Ō h--- p----- Ō h-l- p-ṭ-r- ------------- Ō hala piṭāra
Петар је студент. পিট-র এ-জ--ছ--্- ৷ প---- এ--- ছ---- ৷ প-ট-র এ-জ- ছ-ত-র ৷ ------------------ পিটার একজন ছাত্র ৷ 0
pi--r--ēkajan- ch-t-a p----- ē------ c----- p-ṭ-r- ē-a-a-a c-ā-r- --------------------- piṭāra ēkajana chātra
Ко је то? ও কে? ও ক-- ও ক-? ----- ও কে? 0
ō -ē? ō k-- ō k-? ----- ō kē?
То је Марта. ও-হ- ---্-- ৷ ও হ- ম----- ৷ ও হ- ম-র-থ- ৷ ------------- ও হল মার্থা ৷ 0
Ō ha-a-mā--hā Ō h--- m----- Ō h-l- m-r-h- ------------- Ō hala mārthā
Марта је секретарица. ম-র্থ- এ-জ- সেক্রে--রি (সম্--দক,--চ--- ৷ ম----- এ--- স--------- (-------- স---- ৷ ম-র-থ- এ-জ- স-ক-র-ট-র- (-ম-প-দ-, স-ি-) ৷ ---------------------------------------- মার্থা একজন সেক্রেটারি (সম্পাদক, সচিব) ৷ 0
m-rt---ēkaj--- s-krēṭā---(s-mp-d---,---c--a) m----- ē------ s-------- (---------- s------ m-r-h- ē-a-a-a s-k-ē-ā-i (-a-p-d-k-, s-c-b-) -------------------------------------------- mārthā ēkajana sēkrēṭāri (sampādaka, saciba)
Петар и Марта су пријатељи. পিট-র --ং-ম-র্-া হ--বন--ু-৷ প---- এ-- ম----- হ- ব---- ৷ প-ট-র এ-ং ম-র-থ- হ- ব-্-ু ৷ --------------------------- পিটার এবং মার্থা হল বন্ধু ৷ 0
p-ṭ-ra -baṁ -ār-hā--a-----n--u p----- ē--- m----- h--- b----- p-ṭ-r- ē-a- m-r-h- h-l- b-n-h- ------------------------------ piṭāra ēbaṁ mārthā hala bandhu
Петар је Мартин пријатељ. পি-া- -ল---র-থার-ব-্ধু-৷ প---- হ- ম------ ব---- ৷ প-ট-র হ- ম-র-থ-র ব-্-ু ৷ ------------------------ পিটার হল মার্থার বন্ধু ৷ 0
piṭ-ra----a m----------ndhu p----- h--- m------- b----- p-ṭ-r- h-l- m-r-h-r- b-n-h- --------------------------- piṭāra hala mārthāra bandhu
Марта је Петрова пријатељица. ম-র্-- হ--প-ট---- ব-ন-ধবী-৷ ম----- হ- প------ ব------ ৷ ম-র-থ- হ- প-ট-র-র ব-ন-ধ-ী ৷ --------------------------- মার্থা হল পিটারের বান্ধবী ৷ 0
mār--- --l---iṭ-r--a -ān-ha-ī m----- h--- p------- b------- m-r-h- h-l- p-ṭ-r-r- b-n-h-b- ----------------------------- mārthā hala piṭārēra bāndhabī

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!