Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   em Yesterday – today – tomorrow

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ten]

Yesterday – today – tomorrow

Изаберите како желите да видите превод:   
српски енглески (US) Игра Више
Јуче је била субота. Y---er--y-w-- S-t-r-a-. Y-------- w-- S-------- Y-s-e-d-y w-s S-t-r-a-. ----------------------- Yesterday was Saturday. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. I -a- a- t---ci-e-a--es-er---. I w-- a- t-- c----- y--------- I w-s a- t-e c-n-m- y-s-e-d-y- ------------------------------ I was at the cinema yesterday. 0
Филм је био интересантан. Th- -i-m--a- i----e--i-g. T-- f--- w-- i----------- T-e f-l- w-s i-t-r-s-i-g- ------------------------- The film was interesting. 0
Данас је недеља. To--- -s --nd--. T---- i- S------ T-d-y i- S-n-a-. ---------------- Today is Sunday. 0
Данас не радим. I-m -ot-w-----g--oday. I-- n-- w------ t----- I-m n-t w-r-i-g t-d-y- ---------------------- I’m not working today. 0
Остајем код куће. I’m s--ying--t--o-e. I-- s------ a- h---- I-m s-a-i-g a- h-m-. -------------------- I’m staying at home. 0
Сутра је понедељак. Tomorr----s -----y. T------- i- M------ T-m-r-o- i- M-n-a-. ------------------- Tomorrow is Monday. 0
Сутра поново радим. Tomo-r-w-- ---l -o-k ---in. T------- I w--- w--- a----- T-m-r-o- I w-l- w-r- a-a-n- --------------------------- Tomorrow I will work again. 0
Ја радим у бироу. I ---k -t an---fic-. I w--- a- a- o------ I w-r- a- a- o-f-c-. -------------------- I work at an office. 0
Ко је то? Who -s--h-t? W-- i- t---- W-o i- t-a-? ------------ Who is that? 0
То је Петaр. Tha---- ---e-. T--- i- P----- T-a- i- P-t-r- -------------- That is Peter. 0
Петар је студент. Pe-e- i- a--t--e-t. P---- i- a s------- P-t-r i- a s-u-e-t- ------------------- Peter is a student. 0
Ко је то? W-o is-----? W-- i- t---- W-o i- t-a-? ------------ Who is that? 0
То је Марта. T-a---s--a-th-. T--- i- M------ T-a- i- M-r-h-. --------------- That is Martha. 0
Марта је секретарица. M-rt-- -s-a s-cret---. M----- i- a s--------- M-r-h- i- a s-c-e-a-y- ---------------------- Martha is a secretary. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pet-- a---Mar-h--are --ie--s. P---- a-- M----- a-- f------- P-t-r a-d M-r-h- a-e f-i-n-s- ----------------------------- Peter and Martha are friends. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pete---- ---th-’----i---. P---- i- M------- f------ P-t-r i- M-r-h-’- f-i-n-. ------------------------- Peter is Martha’s friend. 0
Марта је Петрова пријатељица. Martha--- Pe---’--f--e-d. M----- i- P------ f------ M-r-h- i- P-t-r-s f-i-n-. ------------------------- Martha is Peter’s friend. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!