Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   eo Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [dek]

Hieraŭ – hodiaŭ – morgaŭ

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Јуче је била субота. Hi-r-- e-t-s---b-t-. H----- e---- s------ H-e-a- e-t-s s-b-t-. -------------------- Hieraŭ estis sabato. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. H--ra- mi-es-i--e---- ki-ej-. H----- m- e---- e- l- k------ H-e-a- m- e-t-s e- l- k-n-j-. ----------------------------- Hieraŭ mi estis en la kinejo. 0
Филм је био интересантан. L- f---o-est-- i--e-e--. L- f---- e---- i-------- L- f-l-o e-t-s i-t-r-s-. ------------------------ La filmo estis interesa. 0
Данас је недеља. H-d-a- e-t-----manĉ-. H----- e---- d------- H-d-a- e-t-s d-m-n-o- --------------------- Hodiaŭ estas dimanĉo. 0
Данас не радим. H-dia--mi--e -----as. H----- m- n- l------- H-d-a- m- n- l-b-r-s- --------------------- Hodiaŭ mi ne laboras. 0
Остајем код куће. M---e---s---j-e. M- r----- h----- M- r-s-a- h-j-e- ---------------- Mi restas hejme. 0
Сутра је понедељак. M-rga- -s-os--u-do. M----- e---- l----- M-r-a- e-t-s l-n-o- ------------------- Morgaŭ estos lundo. 0
Сутра поново радим. M-rgaŭ--i-d--o-- -------. M----- m- d----- l------- M-r-a- m- d-n-v- l-b-r-s- ------------------------- Morgaŭ mi denove laboros. 0
Ја радим у бироу. M- la---a---- -f-----. M- l------ e- o------- M- l-b-r-s e- o-i-e-o- ---------------------- Mi laboras en oficejo. 0
Ко је то? Kiu e---s --u? K-- e---- t--- K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
То је Петaр. T-u---t-s-P----. T-- e---- P----- T-u e-t-s P-t-o- ---------------- Tiu estas Petro. 0
Петар је студент. P-t-o esta- --u-ento. P---- e---- s-------- P-t-o e-t-s s-u-e-t-. --------------------- Petro estas studento. 0
Ко је то? Kiu-------ti-? K-- e---- t--- K-u e-t-s t-u- -------------- Kiu estas tiu? 0
То је Марта. Tiu-----s M---a. T-- e---- M----- T-u e-t-s M-r-a- ---------------- Tiu estas Marta. 0
Марта је секретарица. M-rt----tas-s------r-ino. M---- e---- s------------ M-r-a e-t-s s-k-e-a-i-n-. ------------------------- Marta estas sekretariino. 0
Петар и Марта су пријатељи. Petro-------r-a e-ta- ge--i--j. P---- k-- M---- e---- g-------- P-t-o k-j M-r-a e-t-s g-a-i-o-. ------------------------------- Petro kaj Marta estas geamikoj. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe--o-est-s--a amiko------r-a. P---- e---- l- a---- d- M----- P-t-o e-t-s l- a-i-o d- M-r-a- ------------------------------ Petro estas la amiko de Marta. 0
Марта је Петрова пријатељица. M-------t-s la--m-k--o-----e---. M---- e---- l- a------ d- P----- M-r-a e-t-s l- a-i-i-o d- P-t-o- -------------------------------- Marta estas la amikino de Petro. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!