Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   he ‫אתמול – היום – מחר‬

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

‫10 [עשר]‬

10 [esser]

‫אתמול – היום – מחר‬

etmol – hayom – maxar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Јуче је била субота. ‫אתמ-ל--י- -ו---בת.‬ ‫_____ ה__ י__ ש____ ‫-ת-ו- ה-ה י-ם ש-ת-‬ -------------------- ‫אתמול היה יום שבת.‬ 0
etmo- --ya- --- sha-at. e____ h____ y__ s______ e-m-l h-y-h y-m s-a-a-. ----------------------- etmol hayah yom shabat.
Јуче сам био / била у биоскопу. ‫--מו---י--י -ק-לנו--‬ ‫_____ ה____ ב________ ‫-ת-ו- ה-י-י ב-ו-נ-ע-‬ ---------------------- ‫אתמול הייתי בקולנוע.‬ 0
etm-l hait--baqo--o--. e____ h____ b_________ e-m-l h-i-i b-q-l-o-a- ---------------------- etmol haiti baqolno'a.
Филм је био интересантан. ‫-----הי--מ-נ-י--‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ס-ט ה-ה מ-נ-י-.- ------------------ ‫הסרט היה מעניין.‬ 0
h-seret--ay-h m-'a-i--. h______ h____ m________ h-s-r-t h-y-h m-'-n-e-. ----------------------- haseret hayah me'anien.
Данас је недеља. ‫--ום י-ם-ר-ש---‬ ‫____ י__ ר______ ‫-י-ם י-ם ר-ש-ן-‬ ----------------- ‫היום יום ראשון.‬ 0
h-y-m -o----'shon. h____ y__ r_______ h-y-m y-m r-'-h-n- ------------------ hayom yom ri'shon.
Данас не радим. ‫--ום---י-----וב----ת.‬ ‫____ א__ ל_ ע___ / ת__ ‫-י-ם א-י ל- ע-ב- / ת-‬ ----------------------- ‫היום אני לא עובד / ת.‬ 0
h---m a-i -o--v-d/-ve---. h____ a__ l_ o___________ h-y-m a-i l- o-e-/-v-d-t- ------------------------- hayom ani lo oved/ovedet.
Остајем код куће. ‫א-י -שאר-------י--‬ ‫___ נ___ / ת ב_____ ‫-נ- נ-א- / ת ב-י-.- -------------------- ‫אני נשאר / ת בבית.‬ 0
ani----h---/--she----------t. a__ n________________ b______ a-i n-s-a-r-n-s-e-r-t b-b-i-. ----------------------------- ani nisha'r/nishe'ret babait.
Сутра је понедељак. ‫-חר -ום -נ--‬ ‫___ י__ ש____ ‫-ח- י-ם ש-י-‬ -------------- ‫מחר יום שני.‬ 0
max-------shen-. m____ y__ s_____ m-x-r y-m s-e-i- ---------------- maxar yom sheni.
Сутра поново радим. ‫--- ------זר /---ל-ב-ד--‬ ‫___ א__ ח___ / ת ל_______ ‫-ח- א-י ח-ז- / ת ל-ב-ד-.- -------------------------- ‫מחר אני חוזר / ת לעבודה.‬ 0
m---r --- x--er-x--e-e- --'------. m____ a__ x____________ l_________ m-x-r a-i x-z-r-x-z-r-t l-'-v-d-h- ---------------------------------- maxar ani xozer/xozeret la'avodah.
Ја радим у бироу. ‫א-י עו-----ת--משרד-‬ ‫___ ע___ / ת ב______ ‫-נ- ע-ב- / ת ב-ש-ד-‬ --------------------- ‫אני עובד / ת במשרד.‬ 0
a---o---/ovedet b-mis--ad. a__ o__________ b_________ a-i o-e-/-v-d-t b-m-s-r-d- -------------------------- ani oved/ovedet bemissrad.
Ко је то? ‫-י--ה-‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זה?‬ 0
m- zeh? m_ z___ m- z-h- ------- mi zeh?
То је Петaр. ‫--- פ---‬ ‫___ פ____ ‫-ה- פ-ר-‬ ---------- ‫זהו פטר.‬ 0
zeh- -----. z___ p_____ z-h- p-t-r- ----------- zehu peter.
Петар је студент. ‫-ט- --ו-נ--‬ ‫___ ס_______ ‫-ט- ס-ו-נ-.- ------------- ‫פטר סטודנט.‬ 0
p-t-r--tudent. p____ s_______ p-t-r s-u-e-t- -------------- peter student.
Ко је то? ‫-- --?‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זו?‬ 0
m- zo? m_ z__ m- z-? ------ mi zo?
То је Марта. ‫-ו מ-ת-.‬ ‫__ מ_____ ‫-ו מ-ת-.- ---------- ‫זו מרתה.‬ 0
zo--a-t--. z_ m______ z- m-r-a-. ---------- zo martah.
Марта је секретарица. ‫מר-- ה-א---כ-רה.‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ר-ה ה-א מ-כ-ר-.- ------------------ ‫מרתה היא מזכירה.‬ 0
m----h-h- --z-irah. m_____ h_ m________ m-r-a- h- m-z-i-a-. ------------------- martah hi mazkirah.
Петар и Марта су пријатељи. ‫פט- -מ-ת- ה--ח-ר-ם-‬ ‫___ ו____ ה_ ח______ ‫-ט- ו-ר-ה ה- ח-ר-ם-‬ --------------------- ‫פטר ומרתה הם חברים.‬ 0
p---- -m-r-----e- --v-r-m. p____ u______ h__ x_______ p-t-r u-a-t-h h-m x-v-r-m- -------------------------- peter umartah hem xaverim.
Петар је Мартин пријатељ. ‫-ט----א--חבר -ל מ----‬ ‫___ ה__ ה___ ש_ מ_____ ‫-ט- ה-א ה-ב- ש- מ-ת-.- ----------------------- ‫פטר הוא החבר של מרתה.‬ 0
pe-e- ---ha---er she----rt--. p____ h_ h______ s___ m______ p-t-r h- h-x-v-r s-e- m-r-a-. ----------------------------- peter hu haxaver shel martah.
Марта је Петрова пријатељица. ‫-ר-----א--חב-ה -- ----‬ ‫____ ה__ ה____ ש_ פ____ ‫-ר-ה ה-א ה-ב-ה ש- פ-ר-‬ ------------------------ ‫מרתה היא החברה של פטר.‬ 0
ma-t-h ---h---ve-----h-----te-. m_____ h_ h________ s___ p_____ m-r-a- h- h-x-v-r-h s-e- p-t-r- ------------------------------- martah hi haxaverah shel peter.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!