Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   he ‫אתמול – היום – מחר‬

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

‫10 [עשר]‬

10 [esser]

‫אתמול – היום – מחר‬

[etmol – hayom – maxar]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Јуче је била субота. ‫--מ-ל---ה --- --ת-‬ ‫----- ה-- י-- ש---- ‫-ת-ו- ה-ה י-ם ש-ת-‬ -------------------- ‫אתמול היה יום שבת.‬ 0
et-ol ha--h--om s--b--. e---- h---- y-- s------ e-m-l h-y-h y-m s-a-a-. ----------------------- etmol hayah yom shabat.
Јуче сам био / била у биоскопу. ‫-תמ-ל---יתי ב--לנ-ע-‬ ‫----- ה---- ב-------- ‫-ת-ו- ה-י-י ב-ו-נ-ע-‬ ---------------------- ‫אתמול הייתי בקולנוע.‬ 0
e-m----a-ti--aq-l----. e---- h---- b--------- e-m-l h-i-i b-q-l-o-a- ---------------------- etmol haiti baqolno'a.
Филм је био интересантан. ‫-סרט --ה --ניין.‬ ‫---- ה-- מ------- ‫-ס-ט ה-ה מ-נ-י-.- ------------------ ‫הסרט היה מעניין.‬ 0
haser-- -a-ah m--an-e-. h------ h---- m-------- h-s-r-t h-y-h m-'-n-e-. ----------------------- haseret hayah me'anien.
Данас је недеља. ‫---ם -ו--ר--ון.‬ ‫---- י-- ר------ ‫-י-ם י-ם ר-ש-ן-‬ ----------------- ‫היום יום ראשון.‬ 0
ha-o--y-- -i-s---. h---- y-- r------- h-y-m y-m r-'-h-n- ------------------ hayom yom ri'shon.
Данас не радим. ‫-י-ם-א-- -א ---ד-- ת-‬ ‫---- א-- ל- ע--- / ת-- ‫-י-ם א-י ל- ע-ב- / ת-‬ ----------------------- ‫היום אני לא עובד / ת.‬ 0
hay-m-a---lo ov-d-ovede-. h---- a-- l- o----------- h-y-m a-i l- o-e-/-v-d-t- ------------------------- hayom ani lo oved/ovedet.
Остајем код куће. ‫אנ--נ--ר-- - בב---‬ ‫--- נ--- / ת ב----- ‫-נ- נ-א- / ת ב-י-.- -------------------- ‫אני נשאר / ת בבית.‬ 0
an- ------r-n---e'ret-ba-a-t. a-- n---------------- b------ a-i n-s-a-r-n-s-e-r-t b-b-i-. ----------------------------- ani nisha'r/nishe'ret babait.
Сутра је понедељак. ‫--- י-- ש---‬ ‫--- י-- ש---- ‫-ח- י-ם ש-י-‬ -------------- ‫מחר יום שני.‬ 0
maxa- yom---en-. m---- y-- s----- m-x-r y-m s-e-i- ---------------- maxar yom sheni.
Сутра поново радим. ‫מח---ני-חו-ר / ת--עבוד--‬ ‫--- א-- ח--- / ת ל------- ‫-ח- א-י ח-ז- / ת ל-ב-ד-.- -------------------------- ‫מחר אני חוזר / ת לעבודה.‬ 0
m-x----ni --ze-/---e-e- --'-----h. m---- a-- x------------ l--------- m-x-r a-i x-z-r-x-z-r-t l-'-v-d-h- ---------------------------------- maxar ani xozer/xozeret la'avodah.
Ја радим у бироу. ‫אני -וב- - ת--מ-ר-.‬ ‫--- ע--- / ת ב------ ‫-נ- ע-ב- / ת ב-ש-ד-‬ --------------------- ‫אני עובד / ת במשרד.‬ 0
a------d--v-d-t ---i---ad. a-- o---------- b--------- a-i o-e-/-v-d-t b-m-s-r-d- -------------------------- ani oved/ovedet bemissrad.
Ко је то? ‫-- -ה-‬ ‫-- ז--- ‫-י ז-?- -------- ‫מי זה?‬ 0
m--zeh? m- z--- m- z-h- ------- mi zeh?
То је Петaр. ‫-ה- פ---‬ ‫--- פ---- ‫-ה- פ-ר-‬ ---------- ‫זהו פטר.‬ 0
ze-u p---r. z--- p----- z-h- p-t-r- ----------- zehu peter.
Петар је студент. ‫פ-ר-ס--ד---‬ ‫--- ס------- ‫-ט- ס-ו-נ-.- ------------- ‫פטר סטודנט.‬ 0
pe--r---u-e-t. p---- s------- p-t-r s-u-e-t- -------------- peter student.
Ко је то? ‫-י -ו?‬ ‫-- ז--- ‫-י ז-?- -------- ‫מי זו?‬ 0
m--zo? m- z-- m- z-? ------ mi zo?
То је Марта. ‫-ו -רת-.‬ ‫-- מ----- ‫-ו מ-ת-.- ---------- ‫זו מרתה.‬ 0
zo ---tah. z- m------ z- m-r-a-. ---------- zo martah.
Марта је секретарица. ‫-רתה---א---כי-ה.‬ ‫---- ה-- מ------- ‫-ר-ה ה-א מ-כ-ר-.- ------------------ ‫מרתה היא מזכירה.‬ 0
m-rtah-h- -a-k-r-h. m----- h- m-------- m-r-a- h- m-z-i-a-. ------------------- martah hi mazkirah.
Петар и Марта су пријатељи. ‫פ------ת- הם-ח--ים.‬ ‫--- ו---- ה- ח------ ‫-ט- ו-ר-ה ה- ח-ר-ם-‬ --------------------- ‫פטר ומרתה הם חברים.‬ 0
p--er u-ar--- --m -a-e--m. p---- u------ h-- x------- p-t-r u-a-t-h h-m x-v-r-m- -------------------------- peter umartah hem xaverim.
Петар је Мартин пријатељ. ‫פט---וא -חב- -ל-מר-ה.‬ ‫--- ה-- ה--- ש- מ----- ‫-ט- ה-א ה-ב- ש- מ-ת-.- ----------------------- ‫פטר הוא החבר של מרתה.‬ 0
p-t-- hu-ha---er s-el -ar--h. p---- h- h------ s--- m------ p-t-r h- h-x-v-r s-e- m-r-a-. ----------------------------- peter hu haxaver shel martah.
Марта је Петрова пријатељица. ‫-ר-ה------חב-ה ש- פ-ר-‬ ‫---- ה-- ה---- ש- פ---- ‫-ר-ה ה-א ה-ב-ה ש- פ-ר-‬ ------------------------ ‫מרתה היא החברה של פטר.‬ 0
m-rtah--i h------a- shel-p-t-r. m----- h- h-------- s--- p----- m-r-a- h- h-x-v-r-h s-e- p-t-r- ------------------------------- martah hi haxaverah shel peter.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!