Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   mk Вчера – денес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

[Vchyera – dyenyes – ootrye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јуче је била субота. В-е-а беш---а-от-. В---- б--- с------ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
V-h-e-----e-h-- s----a. V------ b------ s------ V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Јуче сам био / била у биоскопу. В--ра-бе- во -и-о. В---- б-- в- к---- В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
V-h-----b--- -o--i--. V------ b--- v- k---- V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Филм је био интересантан. Фил-----еш-----ере---. Ф----- б--- и--------- Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
F-l-o--b------ -n-y---esye-. F----- b------ i------------ F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Данас је недеља. Де--с-е-не--л-. Д---- е н------ Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
Dyen-es--e ---d-e--. D------ y- n-------- D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Данас не радим. Д---- не---б-т-м. Д---- н- р------- Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
Dye-yes n-e ra--t--. D------ n-- r------- D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Остајем код куће. Ј-с ----нува----ма. Ј-- о-------- д---- Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Ј-s-o-ta--ova- -oma. Ј-- o--------- d---- Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Сутра је понедељак. У----е-п-не--лн--. У--- е п---------- У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Oo-r-e -- -on---ye--i-. O----- y- p------------ O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Сутра поново радим. Јас ---е -о-т-р----аб-там. Ј-- у--- п------- р------- Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Јas -----e p-vtorn---a--ta-. Ј-- o----- p------- r------- Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ја радим у бироу. Ј-------т-м в- -а--елар--а. Ј-- р------ в- к----------- Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Јa- rabo--m -- -a-tzy---r-ј-. Ј-- r------ v- k------------- Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Ко је то? Ко-----в-? К-- е о--- К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Koј-ye o--? K-- y- o--- K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Петaр. Ова - П-тар. О-- е П----- О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
Ov- y--Pyeta-. O-- y- P------ O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Петар је студент. Пе--- ----у-е--. П---- е с------- П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
Pyeta- -e--toody---. P----- y- s--------- P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Ко је то? К-ј-- -в-? К-- е о--- К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K-------v-? K-- y- o--- K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Марта. Ов- е--арт-. О-- е М----- О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ova ---Mart-. O-- y- M----- O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Марта је секретарица. Ма----- с--р-та---. М---- е с---------- М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
M---a-------k-yeta-k-. M---- y- s------------ M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Петар и Марта су пријатељи. П-т---и М--т- -е --и---е-и. П---- и М---- с- п--------- П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
Py-t-- i Mar-a------ri-a--eli. P----- i M---- s-- p---------- P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Петар је Мартин пријатељ. П--ар-----и-ат-ло---а-М-р--. П---- е п--------- н- М----- П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
Pye-ar ----ri---yelot -a---rt-. P----- y- p---------- n- M----- P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. М---- е--ри-ате-к--а н- Пет--. М---- е п----------- н- П----- М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
Mar-- ye -r--a-y--ka---na -ye-ar. M---- y- p------------ n- P------ M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!