Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   nl Gisteren – vandaag – morgen

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tien]

Gisteren – vandaag – morgen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Јуче је била субота. Gister-n--a---e- -a--rdag. G------- w-- h-- z-------- G-s-e-e- w-s h-t z-t-r-a-. -------------------------- Gisteren was het zaterdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Gi--e-en ----i- -n--- -i-scoop. G------- w-- i- i- d- b-------- G-s-e-e- w-s i- i- d- b-o-c-o-. ------------------------------- Gisteren was ik in de bioscoop. 0
Филм је био интересантан. De ---m w-s------e-sant. D- f--- w-- i----------- D- f-l- w-s i-t-r-s-a-t- ------------------------ De film was interessant. 0
Данас је недеља. V-ndaa- i- ------nd-g. V------ i- h-- z------ V-n-a-g i- h-t z-n-a-. ---------------------- Vandaag is het zondag. 0
Данас не радим. V-nd-----erk--k nie-. V------ w--- i- n---- V-n-a-g w-r- i- n-e-. --------------------- Vandaag werk ik niet. 0
Остајем код куће. I--b---- -h-i-. I- b---- t----- I- b-i-f t-u-s- --------------- Ik blijf thuis. 0
Сутра је понедељак. Mor----i- -e----andag. M----- i- h-- m------- M-r-e- i- h-t m-a-d-g- ---------------------- Morgen is het maandag. 0
Сутра поново радим. Mo--e- ------- weer. M----- w--- i- w---- M-r-e- w-r- i- w-e-. -------------------- Morgen werk ik weer. 0
Ја радим у бироу. Ik-w-rk o-----t-o-. I- w--- o- k------- I- w-r- o- k-n-o-r- ------------------- Ik werk op kantoor. 0
Ко је то? Wie-is----? W-- i- d--- W-e i- d-t- ----------- Wie is dat? 0
То је Петaр. Da- -- Pet--. D-- i- P----- D-t i- P-t-r- ------------- Dat is Peter. 0
Петар је студент. P---- -s ---d--t. P---- i- s------- P-t-r i- s-u-e-t- ----------------- Peter is student. 0
Ко је то? Wie--s-da-? W-- i- d--- W-e i- d-t- ----------- Wie is dat? 0
То је Марта. D-- -s --rth-. D-- i- M------ D-t i- M-r-h-. -------------- Dat is Martha. 0
Марта је секретарица. Mart-a i---e---ta-esse. M----- i- s------------ M-r-h- i- s-c-e-a-e-s-. ----------------------- Martha is secretaresse. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe--r e---artha----- ----n--n. P---- e- M----- z--- v-------- P-t-r e- M-r-h- z-j- v-i-n-e-. ------------------------------ Peter en Martha zijn vrienden. 0
Петар је Мартин пријатељ. P-te------- vr-end -a- --rt-a. P---- i- d- v----- v-- M------ P-t-r i- d- v-i-n- v-n M-r-h-. ------------------------------ Peter is de vriend van Martha. 0
Марта је Петрова пријатељица. Marth--is-de---ie-di- --- -eter. M----- i- d- v------- v-- P----- M-r-h- i- d- v-i-n-i- v-n P-t-r- -------------------------------- Martha is de vriendin van Peter. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!