Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sv Igår – idag – imorgon

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tio]

Igår – idag – imorgon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Јуче је била субота. I----va----t-------. I--- v-- d-- l------ I-å- v-r d-t l-r-a-. -------------------- Igår var det lördag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Ig---var--ag-----io. I--- v-- j-- p- b--- I-å- v-r j-g p- b-o- -------------------- Igår var jag på bio. 0
Филм је био интересантан. F--m---var -ntr-ss--t. F----- v-- i---------- F-l-e- v-r i-t-e-s-n-. ---------------------- Filmen var intressant. 0
Данас је недеља. I-a- -r de---ö-d--. I--- ä- d-- s------ I-a- ä- d-t s-n-a-. ------------------- Idag är det söndag. 0
Данас не радим. I-ag-a-b---r j-- --te. I--- a------ j-- i---- I-a- a-b-t-r j-g i-t-. ---------------------- Idag arbetar jag inte. 0
Остајем код куће. J-g -tanna- -e-ma. J-- s------ h----- J-g s-a-n-r h-m-a- ------------------ Jag stannar hemma. 0
Сутра је понедељак. Imor--- -- --t-mån-ag. I------ ä- d-- m------ I-o-g-n ä- d-t m-n-a-. ---------------------- Imorgon är det måndag. 0
Сутра поново радим. Im--g-n --r--ä--er-j-- ----a-b-ta. I------ f--------- j-- a-- a------ I-o-g-n f-r-s-t-e- j-g a-t a-b-t-. ---------------------------------- Imorgon fortsätter jag att arbeta. 0
Ја радим у бироу. J---a-b--ar-p--k-----. J-- a------ p- k------ J-g a-b-t-r p- k-n-o-. ---------------------- Jag arbetar på kontor. 0
Ко је то? Ve--är-d--? V-- ä- d--- V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Петaр. D-- -r-Pet--. D-- ä- P----- D-t ä- P-t-r- ------------- Det är Peter. 0
Петар је студент. P---r -r-s-u-ent. P---- ä- s------- P-t-r ä- s-u-e-t- ----------------- Peter är student. 0
Ко је то? Vem ä- --t? V-- ä- d--- V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Марта. Det--r M----a. D-- ä- M------ D-t ä- M-r-h-. -------------- Det är Martha. 0
Марта је секретарица. M-rtha -r s--r----a--. M----- ä- s----------- M-r-h- ä- s-k-e-e-a-e- ---------------------- Martha är sekreterare. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe--r ----Mar-h--ä- vä--er. P---- o-- M----- ä- v------ P-t-r o-h M-r-h- ä- v-n-e-. --------------------------- Peter och Martha är vänner. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pe-er-ä- ---t--s vä-. P---- ä- M------ v--- P-t-r ä- M-r-h-s v-n- --------------------- Peter är Marthas vän. 0
Марта је Петрова пријатељица. Marth- är--e-e-s v-ni-na. M----- ä- P----- v------- M-r-h- ä- P-t-r- v-n-n-a- ------------------------- Martha är Peters väninna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!