Рјечник

sr Напици   »   fi Juomia

12 [дванаест]

Напици

Напици

12 [kaksitoista]

Juomia

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ја пијем чај. M----ju-n------. M--- j--- t----- M-n- j-o- t-e-ä- ---------------- Minä juon teetä. 0
Ја пијем кафу. Minä-juon k-hv-a. M--- j--- k------ M-n- j-o- k-h-i-. ----------------- Minä juon kahvia. 0
Ја пијем минералну воду. Mi-- juon ki--n-i-v-t-ä. M--- j--- k------------- M-n- j-o- k-v-n-i-v-t-ä- ------------------------ Minä juon kivenäisvettä. 0
Пијеш ли ти чај са лимуном? Ju--ko t-e-ä--itruu-a---? J----- t---- s----------- J-o-k- t-e-ä s-t-u-n-l-a- ------------------------- Juotko teetä sitruunalla? 0
Пијеш ли ти кафу са шећером? Juo--- -ahvi- so--rill-? J----- k----- s--------- J-o-k- k-h-i- s-k-r-l-a- ------------------------ Juotko kahvia sokerilla? 0
Пијеш ли ти воду са ледом? Juo-k- v--t--j--ll-? J----- v---- j------ J-o-k- v-t-ä j-i-l-? -------------------- Juotko vettä jäillä? 0
Овде је забава. Tä-l-- -- b-l--t. T----- o- b------ T-ä-l- o- b-l-e-. ----------------- Täällä on bileet. 0
Људи пију шампањац. Ihm-set-j-o-a- --oh--iin-ä. I------ j----- k----------- I-m-s-t j-o-a- k-o-u-i-n-ä- --------------------------- Ihmiset juovat kuohuviiniä. 0
Људи пију вино и пиво. Ih--se--juo-------niä--a---utt-. I------ j----- v----- j- o------ I-m-s-t j-o-a- v-i-i- j- o-u-t-. -------------------------------- Ihmiset juovat viiniä ja olutta. 0
Пијеш ли ти алкохол? J---ko a-k---li-? J----- a--------- J-o-k- a-k-h-l-a- ----------------- Juotko alkoholia? 0
Пијеш ли ти виски? J--tk- -isk-ä? J----- v------ J-o-k- v-s-i-? -------------- Juotko viskiä? 0
Пијеш ли ти колу с румом? J---ko---------m-in--a-ssa? J----- k---- r----- k------ J-o-k- k-l-a r-m-i- k-n-s-? --------------------------- Juotko kolaa rommin kanssa? 0
Ја не волим шампањац. E--pi-----oh-------t-. E- p--- k------------- E- p-d- k-o-u-i-n-s-ä- ---------------------- En pidä kuohuviinistä. 0
Ја не волим вино. M-n---n -----vii--s-ä. M--- e- p--- v-------- M-n- e- p-d- v-i-i-t-. ---------------------- Minä en pidä viinistä. 0
Ја не волим пиво. Mi-- -- p----olu----. M--- e- p--- o------- M-n- e- p-d- o-u-s-a- --------------------- Minä en pidä oluesta. 0
Беба воли млеко. V--va--i--- mai---ta. V---- p---- m-------- V-u-a p-t-ä m-i-o-t-. --------------------- Vauva pitää maidosta. 0
Дете воли какао и сок од јабуке. L-p-i-p---ä--a-ka-s-a--- om--ameh----. L---- p---- k-------- j- o------------ L-p-i p-t-ä k-a-a-s-a j- o-e-a-e-u-t-. -------------------------------------- Lapsi pitää kaakaosta ja omenamehusta. 0
Жена воли сок од поморанџе и сок од грејпфрута. N--ne- p--ää--p------n---hus-- ja-gre---i-eh---a. N----- p---- a---------------- j- g-------------- N-i-e- p-t-ä a-p-l-i-n-m-h-s-a j- g-e-p-i-e-u-t-. ------------------------------------------------- Nainen pitää appelsiinimehusta ja greippimehusta. 0

Знакови као језик

Људи су створили језике да би могли да се споразумевају. Чак и глуве особе или особе са оштећењем слуха имају свој језик. То је знаковни језик, основно средство комуникације свих оних који имају проблема са слухом. Чине га комбинације симбола. Тиме је визуелан, односно видљив језик. Да ли се знаковни језик разуме на међународном плану? Не, чак и ту постоје национални знаковни језици. Свака земља има сопствени језик гестова. Он се развија под утицајем цивилизације дате земље. То је зато што се језик увек развија из културе. Ово важи и за језике који се не изражавају речима. Па ипак, постоји и један међународни знаковвни језик. Његови знакови су прилично сложени. Без обзира на све, знаковни језици различитих народа ипак су слични. Многи знаци су сликовног карактера. Оријентација им је форма објекта који представљају. Најраширенији од свију је амерички знаковни језик. Знаковни језици су признати односно у потпуности равноправни са другим језицима. Они имају и сопствену граматику. Само што се њихова граматика разликује од граматике говорних језика. Последица тога је да се знаковни језик не може дословце преводити. Без обзира на то, постоје многи преводиоци за ове језике. Путем знаковног језика информација се паралелно преноси. То значи да је само једним гестом могуће изразити читаву реченицу. И у знаковним језицима постоје дијалекти. Регионалне особине носе са собом сопствене знакове. Сваки знаковни језик такође поседује и сопствену интонацију. Чак и код њих влада правило: акценат нам одаје порекло!
Да ли си знао?
Естонски спада у угро-финске језике. Сродан је с финским и мађарским. Паралеле с мађарским су, међутим, доста тешко препознатљиве. Многи сматрају да је естонски сличан летонском или литванском језику. То је потпуно погрешно. Јер ова два језика спадају у сасвим другу породицу језика. Естонски не познаје граматичке родове. Не прави се разлика између женског и мушког рода. Зато постоји 14 различитих падежа. Правопис естонског није пуно тежак. Оријентише се на изговор. То, међутим, треба обавезно вјежбати с матерњим говорником естонског језика. Ко жели да учи естонски, треба дисциплину и мало стрпљења. Естонци не придају код странаца велику пажњу малим грешкама… Радују се свакоме ко се интересује за њихов језик!