Рјечник

sr Боје   »   ky Colors

14 [четрнаест]

Боје

Боје

14 [он төрт]

14 [on tört]

Colors

[Tüstör]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Снег је беo. К-р ----п-к. К-- - а----- К-р - а-п-к- ------------ Кар - аппак. 0
Kar-- ap-ak. K-- - a----- K-r - a-p-k- ------------ Kar - appak.
Сунце је жуто. Кү- ---а--. К-- - с---- К-н - с-р-. ----------- Күн - сары. 0
Kü- --s---. K-- - s---- K-n - s-r-. ----------- Kün - sarı.
Поморанџа је наранџаста. Ап----и----ель----тү-тө. А------- а------- т----- А-е-ь-и- а-е-ь-и- т-с-ө- ------------------------ Апельсин апельсин түстө. 0
A-e---n--pel-in tüs-ö. A------ a------ t----- A-e-s-n a-e-s-n t-s-ö- ---------------------- Apelsin apelsin tüstö.
Трешња је црвена. Ал-- - --зыл. А--- - к----- А-ч- - к-з-л- ------------- Алча - кызыл. 0
A------kız--. A--- - k----- A-ç- - k-z-l- ------------- Alça - kızıl.
Небо је плаво. А-м-н---к-к. А---- - к--- А-м-н - к-к- ------------ Асман - көк. 0
As--n --k-k. A---- - k--- A-m-n - k-k- ------------ Asman - kök.
Трава је зелена. Чөп ----шыл. Ч-- - ж----- Ч-п - ж-ш-л- ------------ Чөп - жашыл. 0
Çö----ja--l. Ç-- - j----- Ç-p - j-ş-l- ------------ Çöp - jaşıl.
Земља је смеђа. Жер - -ү-ө-. Ж-- - к----- Ж-р - к-р-ң- ------------ Жер - күрөң. 0
Jer-- kü--ŋ. J-- - k----- J-r - k-r-ŋ- ------------ Jer - küröŋ.
Облак је сив. Б--у-------. Б---- - б--- Б-л-т - б-з- ------------ Булут - боз. 0
B--u- - b-z. B---- - b--- B-l-t - b-z- ------------ Bulut - boz.
Гуме су црне. Д----л-к-өр-----ра. Д---------- - к---- Д-ң-ө-ө-т-р - к-р-. ------------------- Дөңгөлөктөр - кара. 0
Döŋ---öktö- - ---a. D---------- - k---- D-ŋ-ö-ö-t-r - k-r-. ------------------- Döŋgölöktör - kara.
Које боје је снег? Беле. Ка-ды--тү-ү кан-----Ак. К----- т--- к------ А-- К-р-ы- т-с- к-н-а-? А-. ----------------------- Кардын түсү кандай? Ак. 0
K----n t-sü-kand-y- A-. K----- t--- k------ A-- K-r-ı- t-s- k-n-a-? A-. ----------------------- Kardın tüsü kanday? Ak.
Које боје је сунце? Жуте. К-- канд-- -ү-тө- С-ры. К-- к----- т----- С---- К-н к-н-а- т-с-ө- С-р-. ----------------------- Күн кандай түстө? Сары. 0
Kü- k---ay--üs-ö----r-. K-- k----- t----- S---- K-n k-n-a- t-s-ö- S-r-. ----------------------- Kün kanday tüstö? Sarı.
Које боје је поморанџа? Наранџасте. Ап-льси--кандай-т-с-ө? А-ель-и--т-стө. А------- к----- т----- А------- т----- А-е-ь-и- к-н-а- т-с-ө- А-е-ь-и- т-с-ө- -------------------------------------- Апельсин кандай түстө? Апельсин түстө. 0
A--------a---y-t-s--- Ape---n t---ö. A------ k----- t----- A------ t----- A-e-s-n k-n-a- t-s-ö- A-e-s-n t-s-ö- ------------------------------------ Apelsin kanday tüstö? Apelsin tüstö.
Које боје је трешња? Црвене. Ал-а---ндай -үс-ө?-К-з--. А--- к----- т----- К----- А-ч- к-н-а- т-с-ө- К-з-л- ------------------------- Алча кандай түстө? Кызыл. 0
Alça-ka---- --st-?-K--ıl. A--- k----- t----- K----- A-ç- k-n-a- t-s-ö- K-z-l- ------------------------- Alça kanday tüstö? Kızıl.
Које боје је небо? Плаве. Асман--а--ы --с-------. А---- к---- т----- К--- А-м-н к-й-ы т-с-ө- К-к- ----------------------- Асман кайсы түстө? Көк. 0
As-a- kay---t-s-ö--K-k. A---- k---- t----- K--- A-m-n k-y-ı t-s-ö- K-k- ----------------------- Asman kaysı tüstö? Kök.
Које боје је трава? Зелене. Ч---ү--т--ү к-ндай?-Жаш-л. Ч----- т--- к------ Ж----- Ч-п-ү- т-с- к-н-а-? Ж-ш-л- -------------------------- Чөптүн түсү кандай? Жашыл. 0
Ç-pt-n-tü-ü----da------ıl. Ç----- t--- k------ J----- Ç-p-ü- t-s- k-n-a-? J-ş-l- -------------------------- Çöptün tüsü kanday? Jaşıl.
Које боје је земља? Смеђе. Ж---и--т----к-н-ай? Күр-ң. Ж----- т--- к------ К----- Ж-р-и- т-с- к-н-а-? К-р-ң- -------------------------- Жердин түсү кандай? Күрөң. 0
J-r--n -ü-- ka---y?-Kür-ŋ. J----- t--- k------ K----- J-r-i- t-s- k-n-a-? K-r-ŋ- -------------------------- Jerdin tüsü kanday? Küröŋ.
Које боје је облак? Сиве. Бу--- кан-а- түс-ө? -оз. Б---- к----- т----- Б--- Б-л-т к-н-а- т-с-ө- Б-з- ------------------------ Булут кандай түстө? Боз. 0
Bulut k---ay-tüstö- ---. B---- k----- t----- B--- B-l-t k-n-a- t-s-ö- B-z- ------------------------ Bulut kanday tüstö? Boz.
Којe боје су гуме? Црне. Д--гө---т-- к--д-й---стө?-----. Д---------- к----- т----- К---- Д-ң-ө-ө-т-р к-н-а- т-с-ө- К-р-. ------------------------------- Дөңгөлөктөр кандай түстө? Кара. 0
D-ŋgölökt-----n-ay -üs-ö? Kar-. D---------- k----- t----- K---- D-ŋ-ö-ö-t-r k-n-a- t-s-ö- K-r-. ------------------------------- Döŋgölöktör kanday tüstö? Kara.

Жене говоре другачије од мушкараца

Свима нам је познато да се мушкарци и жене разликују. Али, да ли сте знали и да другачије говоре? Ово су показале неколике студије. Жене употребљавају другачије говорне мустре. Често су у говору мање директе и резервисане у начину говора. Насупрот томе, мушкарци угалвном користе директан и јасан језик. Теме о којима разговарају такође се разликују. Мушкарци чешће разговарају о вестима, економији или спорту. Жене су склоније друштвеним темама као што су породица или здравље. Дакле, мушкарци радије разговарају о чињеницама. Жене више воле да говоре о људима. Оно што је упадљиво је да жене настоје да се служе слабијим језиком. То значи да говоре пажљивије и учтивије. Жене такође постављају већи број питања. Највероватније да на тај начин желе да постигну већу хармонију, а избегну конфликте. Уз то жене располажу много богатијим речником када су у питању емоције. За мушкарце је разговор врло често једна врста такмичења. Језик којим се служе је много провокантнији и агресивнији. Они такође говоре много мање од жена. Неки научници сматрају да је ово последица различите конституције мозга. Дакле, мозак једног мушкарца и једне жене је различит. Њихов центар за говор је такође другачије структуиран. Највероватније је да и други чиниоци утичу на говор. Наука ову област још увек није довољно проучила. Па ипак, жене и мушкарци не говоре два потпуно различита језика. Према томе, неспоразуми нису неопходни. Постоје многе стратегије за успешну комуникацију. Она најједноставнија је: Слушајте пажљивије!
Да ли си знао?
Француски спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Сродан је с другим романским језицима као што су шпански или италијански. Француски се данас говори на свим континентима. За више од 110 милиона људи то је матерњи језик. Укупно око 220 милиона људи говори француски. Зато је француски светски језик. Пуно међународних организација користи француски као службени језик. Француски је пре био такође језик дипломатије. Данас је ту улогу великим делом преузео енглески. Ипак је француски као и пре један од најважнијих језика споразумевања међу различитим народима (лингуа франка). А број говорника већ годинама стално расте! Разлог томе је снажан прираштај становништва у афричком и арапском подручју. И на Карипским острвима или у Јужном Пацифику се говори француски. Ко радо путује, треба обавезно учити француски!