Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   bg Плодове и хранителни продукти

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [петнайсет]

15 [petnayset]

Плодове и хранителни продукти

[Plodove i khranitelni produkti]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Ја имам јагоду. Им-- е--- я----. Имам една ягода. 0
I--- y---- y-----. Im-- y---- y-----. Imam yedna yagoda. I-a- y-d-a y-g-d-. -----------------.
Ја имам киви и лубеницу. Им-- е--- к--- и е--- д---. Имам едно киви и една диня. 0
I--- y---- k--- i y---- d----. Im-- y---- k--- i y---- d----. Imam yedno kivi i yedna dinya. I-a- y-d-o k-v- i y-d-a d-n-a. -----------------------------.
Ја имам поморанџу и грејпфрут. Им-- е--- п------- и е--- г--------. Имам един портокал и един грейпфрут. 0
I--- y---- p------- i y---- g--------. Im-- y---- p------- i y---- g--------. Imam yedin portokal i yedin greypfrut. I-a- y-d-n p-r-o-a- i y-d-n g-e-p-r-t. -------------------------------------.
Ја имам јабуку и један манго. Им-- е--- я----- и е--- м----. Имам една ябълка и едно манго. 0
I-- y---- y------ i y---- m----. Im- y---- y------ i y---- m----. Ima yedna yabylka i yedno mango. I-a y-d-a y-b-l-a i y-d-o m-n-o. -------------------------------.
Ја имам банану и ананас. Им-- е--- б---- и е--- а-----. Имам един банан и един ананас. 0
I-- y---- b---- i y---- a-----. Im- y---- b---- i y---- a-----. Ima yedin banan i yedin ananas. I-a y-d-n b-n-n i y-d-n a-a-a-. ------------------------------.
Ја правим воћну салату. Аз п---- п------ с-----. Аз правя плодова салата. 0
A- p----- p------ s-----. Az p----- p------ s-----. Az pravya plodova salata. A- p-a-y- p-o-o-a s-l-t-. ------------------------.
Ја једем тост. Аз я- п-------- ф----. Аз ям препечена филия. 0
A- y-- p--------- f-----. Az y-- p--------- f-----. Az yam prepechena filiya. A- y-m p-e-e-h-n- f-l-y-. ------------------------.
Ја једем тост с путером. Аз я- п-------- ф---- с м----. Аз ям препечена филия с масло. 0
A- y-- p--------- f----- s m----. Az y-- p--------- f----- s m----. Az yam prepechena filiya s maslo. A- y-m p-e-e-h-n- f-l-y- s m-s-o. --------------------------------.
Ја једем тост с путером и мармеладом. Аз я- п-------- ф---- с м---- и м-------. Аз ям препечена филия с масло и мармалад. 0
A- y-- p--------- f----- s m---- i m-------. Az y-- p--------- f----- s m---- i m-------. Az yam prepechena filiya s maslo i marmalad. A- y-m p-e-e-h-n- f-l-y- s m-s-o i m-r-a-a-. -------------------------------------------.
Ја једем сендвич. Аз я- с------. Аз ям сандвич. 0
A- y-- s-------. Az y-- s-------. Az yam sandvich. A- y-m s-n-v-c-. ---------------.
Ја једем сендвич с маргарином. Аз я- с------ с м-------. Аз ям сандвич с маргарин. 0
A- y-- s------- s m-------. Az y-- s------- s m-------. Az yam sandvich s margarin. A- y-m s-n-v-c- s m-r-a-i-. --------------------------.
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. Аз я- с------ с м------- и д----. Аз ям сандвич с маргарин и домат. 0
A- y-- s------- s m------- i d----. Az y-- s------- s m------- i d----. Az yam sandvich s margarin i domat. A- y-m s-n-v-c- s m-r-a-i- i d-m-t. ----------------------------------.
Ми требамо хлебa и пиринча. Тр----- н- х--- и о---. Трябват ни хляб и ориз. 0
T------- n- k----- i o---. Tr------ n- k----- i o---. Tryabvat ni khlyab i oriz. T-y-b-a- n- k-l-a- i o-i-. -------------------------.
Ми требамо рибу и стекове. Тр----- н- р--- и м--- з- с----. Трябват ни риба и месо за скара. 0
T------- n- r--- i m--- z- s----. Tr------ n- r--- i m--- z- s----. Tryabvat ni riba i meso za skara. T-y-b-a- n- r-b- i m-s- z- s-a-a. --------------------------------.
Ми требамо пицу и шпагете. Тр----- н- п--- и с------. Трябват ни пица и спагети. 0
T------- n- p---- i s------. Tr------ n- p---- i s------. Tryabvat ni pitsa i spageti. T-y-b-a- n- p-t-a i s-a-e-i. ---------------------------.
Шта још требамо? Ка--- о-- н- т-----? Какво още ни трябва? 0
K---- o----- n- t------? Ka--- o----- n- t------? Kakvo oshche ni tryabva? K-k-o o-h-h- n- t-y-b-a? -----------------------?
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. Тр----- н- м------ и д----- з- с-----. Трябват ни моркови и домати за супата. 0
T------- n- m------ i d----- z- s-----. Tr------ n- m------ i d----- z- s-----. Tryabvat ni morkovi i domati za supata. T-y-b-a- n- m-r-o-i i d-m-t- z- s-p-t-. --------------------------------------.
Где је супермаркет? Къ-- и-- с----------? Къде има супермаркет? 0
K--- i-- s----------? Ky-- i-- s----------? Kyde ima supermarket? K-d- i-a s-p-r-a-k-t? --------------------?

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!