Рјечник

sr Воће и животне намирнице   »   fi Hedelmiä ja elintarvikkeita

15 [петнаест]

Воће и животне намирнице

Воће и животне намирнице

15 [viisitoista]

Hedelmiä ja elintarvikkeita

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Ја имам јагоду. Minul---on m--s--k-. M------ o- m-------- M-n-l-a o- m-n-i-k-. -------------------- Minulla on mansikka. 0
Ја имам киви и лубеницу. Mi-ull--on-k-ivi-j----l-ni. M------ o- k---- j- m------ M-n-l-a o- k-i-i j- m-l-n-. --------------------------- Minulla on kiivi ja meloni. 0
Ја имам поморанџу и грејпфрут. Minu----on-a-pe--ii-i----gre--pi. M------ o- a--------- j- g------- M-n-l-a o- a-p-l-i-n- j- g-e-p-i- --------------------------------- Minulla on appelsiini ja greippi. 0
Ја имам јабуку и један манго. Mi-ulla-on--m-na--a -an-o. M------ o- o---- j- m----- M-n-l-a o- o-e-a j- m-n-o- -------------------------- Minulla on omena ja mango. 0
Ја имам банану и ананас. M--ul-a ---ba--an- ja --ana-. M------ o- b------ j- a------ M-n-l-a o- b-n-a-i j- a-a-a-. ----------------------------- Minulla on banaani ja ananas. 0
Ја правим воћну салату. Mi-ä--ee---e---m-s--a---ia. M--- t--- h---------------- M-n- t-e- h-d-l-ä-a-a-t-i-. --------------------------- Minä teen hedelmäsalaattia. 0
Ја једем тост. Mi----yö- pa---o------. M--- s--- p------------ M-n- s-ö- p-a-t-l-i-ä-. ----------------------- Minä syön paahtoleipää. 0
Ја једем тост с путером. M-nä -yö- pa---o----än----- -an-s-. M--- s--- p----------- v--- k------ M-n- s-ö- p-a-t-l-i-ä- v-i- k-n-s-. ----------------------------------- Minä syön paahtoleivän voin kanssa. 0
Ја једем тост с путером и мармеладом. M--ä syö- ----t----vä---o----- -il-on --nssa. M--- s--- p----------- v--- j- h----- k------ M-n- s-ö- p-a-t-l-i-ä- v-i- j- h-l-o- k-n-s-. --------------------------------------------- Minä syön paahtoleivän voin ja hillon kanssa. 0
Ја једем сендвич. Min- s--n-ke-ro----lei--n. M--- s--- k--------------- M-n- s-ö- k-r-o-v-i-e-v-n- -------------------------- Minä syön kerrosvoileivän. 0
Ја једем сендвич с маргарином. M--ä---ön----r-sv-ile--ä- voi- --n---. M--- s--- k-------------- v--- k------ M-n- s-ö- k-r-o-v-i-e-v-n v-i- k-n-s-. -------------------------------------- Minä syön kerrosvoileivän voin kanssa. 0
Ја једем сендвич с маргарином и парадајзом. Minä syö--k-rros---le---n-v--n-ja ---aat-- k----a. M--- s--- k-------------- v--- j- t------- k------ M-n- s-ö- k-r-o-v-i-e-v-n v-i- j- t-m-a-i- k-n-s-. -------------------------------------------------- Minä syön kerrosvoileivän voin ja tomaatin kanssa. 0
Ми требамо хлебa и пиринча. M- ---vit-emm--le-p----- rii-i-. M- t---------- l----- j- r------ M- t-r-i-s-m-e l-i-ä- j- r-i-i-. -------------------------------- Me tarvitsemme leipää ja riisiä. 0
Ми требамо рибу и стекове. M- --rv---emme--a--a ja pihve--. M- t---------- k---- j- p------- M- t-r-i-s-m-e k-l-a j- p-h-e-ä- -------------------------------- Me tarvitsemme kalaa ja pihvejä. 0
Ми требамо пицу и шпагете. M- t-rvi--e--e----saa-j- -p-g--t-a. M- t---------- p----- j- s--------- M- t-r-i-s-m-e p-t-a- j- s-a-e-t-a- ----------------------------------- Me tarvitsemme pitsaa ja spagettia. 0
Шта још требамо? M-tä -e -iel---ar-i--em--? M--- m- v---- t----------- M-t- m- v-e-ä t-r-i-s-m-e- -------------------------- Mitä me vielä tarvitsemme? 0
Ми требамо шаргарепу и парадајз за супу. Me --------m-e-p--k------a j---o-aa--eja---it--a va--en. M- t---------- p---------- j- t--------- k------ v------ M- t-r-i-s-m-e p-r-k-n-i-a j- t-m-a-t-j- k-i-t-a v-r-e-. -------------------------------------------------------- Me tarvitsemme porkkanoita ja tomaatteja keittoa varten. 0
Где је супермаркет? Mi--ä-on ---ermar-e---? M---- o- s------------- M-s-ä o- s-p-r-a-k-t-i- ----------------------- Missä on supermarketti? 0

Медији и језик

Медији такође врше утицај на то како говоримо. У овоме посбно велику улогу играју нови медији. Из имејлова, текстовања и четовања створио се један сасвим нови језик. Разумљиво да се овај медијски језик разликује од једне земље до друге. Ипак се може рећи да су извесне карактеристике свима њима заједничке. Брзина је понајпре важна за све кориснике. Иако се писмено изражавамо, настојимо да створимо живу комуникацију. То значи да желимо да што брже разменимо информације. Зато симулирамо једну реалну конверзцију. На тај начин наш језик развија вербални карактер. Врло често се речи и реченице скраћују. Граматика и интерпункција се углавном занемарују. Правопис се употребљава комотније, а предлози се најчешће игноришу. Медијским језиком се врло ретко изражавају емоције. За њих се радије употребљавају такозвани емотикони. То су симболи који треба да прикажу наше тренутно емотивно стање. Такође постоје утврђени кодови за слање СМС-ова, као и један сленг за комуникацију у чету. Зато слободно можемо рећи да је медијски језик врло ограничен. Али, сви корисници га употребљавају на сличан начин. Истраживања су показала да су образовање или интелектуалне способности при том сасвим ирелевантне. Посебно млади људи воле да користе медијски језик. Из тог разлога критичари и сматрају да нам је језик у опасности. Наука овај феномен види много мање песимистично. Зато што су деца у стању да направе разлику где ће и шта писати. Стручњаци су мишљења да нови медијски језик са собом чак носи и предности. Зато што унапређује језичне способности деце и подстиче њихову креативност. И још једна ствар: у данашње време се више пише - додуше не писма, али зато имејлови! Ово нас изузетно радује!
Да ли си знао?
Грузијски говори око 4 милиона људи. Грузијски језик спада у јужнокавкаске језике. Пише се властитим системом знакова, грузијском абецедом. То писмо има 33 слова. Имају исти редослед као у грчкој абецеди. Грузијско писмо је настало вероватно из арамејског. За грузијски су типични многи консонанти који могу следити један за другим. Зато странци имају проблема код изговора неких грузијских речи. Ни граматика није баш једноставна. Она садржи много елемената којих нема ни у једном другом језику. Грузијски језички фонд говори пуно о хисторији Кавказа. Садржи пуно речи које су преузете из других језика. Као што су на пример грчки, перзијски, арапски, руски и турски. Посебност грузијског језика је ипак његова дуга традиција… Грузијски спада у најстарије живе језике једне културе на земљи!