Рјечник

sr Годишња доба и време   »   hi ऋतु और मौसम

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

१६ [सोलह]

16 [solah]

ऋतु और मौसम

[rtu aur mausam]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Ово су годишња доба: ऋ------े----ी हैं ऋ---- य- ह--- ह-- ऋ-ु-ं य- ह-त- ह-ं ----------------- ऋतुऐं ये होती हैं 0
rtu-----------e ---n r----- y- h---- h--- r-u-i- y- h-t-e h-i- -------------------- rtuain ye hotee hain
Пролеће, лето, व-----ग---ी व---- ग---- व-ं-, ग-्-ी ----------- वसंत, गर्मी 0
v-san-- ga--ee v------ g----- v-s-n-, g-r-e- -------------- vasant, garmee
jесен и зима. शर--औ---र--ी श-- औ- स---- श-त औ- स-्-ी ------------ शरत और सर्दी 0
s-a--t---r sardee s----- a-- s----- s-a-a- a-r s-r-e- ----------------- sharat aur sardee
Лето је вруће. ग-------म-ह--- -ै ग---- ग-- ह--- ह- ग-्-ी ग-म ह-त- ह- ----------------- गर्मी गरम होती है 0
gar-e- ga--m-h-te- -ai g----- g---- h---- h-- g-r-e- g-r-m h-t-e h-i ---------------------- garmee garam hotee hai
Лети сија сунце. ग--मी में -ूरज----त- है ग---- म-- स--- च---- ह- ग-्-ी म-ं स-र- च-क-ा ह- ----------------------- गर्मी में सूरज चमकता है 0
garme- --in---o-aj ----a--ta-h-i g----- m--- s----- c-------- h-- g-r-e- m-i- s-o-a- c-a-a-a-a h-i -------------------------------- garmee mein sooraj chamakata hai
Лети радо идемо шетати. ह-ें ग-्-ी---ं -ह-न--अ-्-ा ल--- -ै ह--- ग---- म-- ट---- अ---- ल--- ह- ह-े- ग-्-ी म-ं ट-ल-ा अ-्-ा ल-त- ह- ---------------------------------- हमें गर्मी में टहलना अच्छा लगता है 0
h-me------ee mei----h---n------hh- lagata --i h---- g----- m--- t------- a------ l----- h-- h-m-n g-r-e- m-i- t-h-l-n- a-h-h-a l-g-t- h-i --------------------------------------------- hamen garmee mein tahalana achchha lagata hai
Зима је хладна. सर्-ी ---डी -ोती -ै स---- ठ---- ह--- ह- स-्-ी ठ-्-ी ह-त- ह- ------------------- सर्दी ठण्डी होती है 0
sa--ee-t--ndee-----e---i s----- t------ h---- h-- s-r-e- t-a-d-e h-t-e h-i ------------------------ sardee thandee hotee hai
Зими пада снег или киша. सर्-ी म-ं बर-- -ि--ी-है----ब---श-ह-त- -ै स---- म-- ब--- ग---- ह- य- ब---- ह--- ह- स-्-ी म-ं ब-्- ग-र-ी ह- य- ब-र-श ह-त- ह- ---------------------------------------- सर्दी में बर्फ़ गिरती है या बारिश होती है 0
s--de---e-n b--f-g-ra--e h-i y- -aari----otee-h-i s----- m--- b--- g------ h-- y- b------ h---- h-- s-r-e- m-i- b-r- g-r-t-e h-i y- b-a-i-h h-t-e h-i ------------------------------------------------- sardee mein barf giratee hai ya baarish hotee hai
Зими радо остајемо код куће. ह--ं ---द- म---घ- पर रह-ा--च्-- --त---ै ह--- स---- म-- घ- प- र--- अ---- ल--- ह- ह-े- स-्-ी म-ं घ- प- र-न- अ-्-ा ल-त- ह- --------------------------------------- हमें सर्दी में घर पर रहना अच्छा लगता है 0
ha----s--d-e-me----har --r------a achch---l--a-----i h---- s----- m--- g--- p-- r----- a------ l----- h-- h-m-n s-r-e- m-i- g-a- p-r r-h-n- a-h-h-a l-g-t- h-i ---------------------------------------------------- hamen sardee mein ghar par rahana achchha lagata hai
Хладно је. ठण्ड है ठ--- ह- ठ-्- ह- ------- ठण्ड है 0
t--nd --i t---- h-- t-a-d h-i --------- thand hai
Пада киша. बारि--हो-र-- है ब---- ह- र-- ह- ब-र-श ह- र-ी ह- --------------- बारिश हो रही है 0
b---ish ho r-h---hai b------ h- r---- h-- b-a-i-h h- r-h-e h-i -------------------- baarish ho rahee hai
Ветровито је. तू--ा-- -ै त------ ह- त-फ-ा-ी ह- ---------- तूफ़ानी है 0
t------e----i t-------- h-- t-o-a-n-e h-i ------------- toofaanee hai
Топло је. गर्मी -ै ग---- ह- ग-्-ी ह- -------- गर्मी है 0
ga-m-e --i g----- h-- g-r-e- h-i ---------- garmee hai
Сунчано је. ध-प-है ध-- ह- ध-प ह- ------ धूप है 0
dho-p --i d---- h-- d-o-p h-i --------- dhoop hai
Ведро је. कड-- -ू- है क--- ध-- ह- क-़- ध-प ह- ----------- कड़ी धूप है 0
kad----h--- hai k---- d---- h-- k-d-e d-o-p h-i --------------- kadee dhoop hai
Какво је време данас? आज -ौसम-कैस- ह-? आ- म--- क--- ह-- आ- म-स- क-स- ह-? ---------------- आज मौसम कैसा है? 0
a-- --usam-----a ---? a-- m----- k---- h--- a-j m-u-a- k-i-a h-i- --------------------- aaj mausam kaisa hai?
Данас је хладно. आज-ठ--ड--ै आ- ठ--- ह- आ- ठ-्- ह- ---------- आज ठण्ड है 0
aa---ha---h-i a-- t---- h-- a-j t-a-d h-i ------------- aaj thand hai
Данас је топло. आज--------ै आ- ग---- ह- आ- ग-्-ी ह- ----------- आज गर्मी है 0
aaj---r-ee -ai a-- g----- h-- a-j g-r-e- h-i -------------- aaj garmee hai

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...