Рјечник

sr Годишња доба и време   »   nl Seizoenen en weer

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [zestien]

Seizoenen en weer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Ово су годишња доба: D-- zijn -e--ei-o-n--: D__ z___ d_ s_________ D-t z-j- d- s-i-o-n-n- ---------------------- Dit zijn de seizoenen: 0
Пролеће, лето, L-nt-,-zom--, L_____ z_____ L-n-e- z-m-r- ------------- Lente, zomer, 0
jесен и зима. he---t--------er. h_____ e_ w______ h-r-s- e- w-n-e-. ----------------- herfst en winter. 0
Лето је вруће. De--o--r-----eet. D_ z____ i_ h____ D- z-m-r i- h-e-. ----------------- De zomer is heet. 0
Лети сија сунце. I- -- z--e--s-hi--- d- -o-. I_ d_ z____ s______ d_ z___ I- d- z-m-r s-h-j-t d- z-n- --------------------------- In de zomer schijnt de zon. 0
Лети радо идемо шетати. I- -----m-r g--n--e-g-a----an----n. I_ d_ z____ g___ w_ g____ w________ I- d- z-m-r g-a- w- g-a-g w-n-e-e-. ----------------------------------- In de zomer gaan we graag wandelen. 0
Зима је хладна. D- --nter-i- -oud. D_ w_____ i_ k____ D- w-n-e- i- k-u-. ------------------ De winter is koud. 0
Зими пада снег или киша. I- ---win--r sn-eu-t-o- --------et. I_ d_ w_____ s______ o_ r_____ h___ I- d- w-n-e- s-e-u-t o- r-g-n- h-t- ----------------------------------- In de winter sneeuwt of regent het. 0
Зими радо остајемо код куће. In -e--in--r -l-jv-n -- g---g -----. I_ d_ w_____ b______ w_ g____ t_____ I- d- w-n-e- b-i-v-n w- g-a-g t-u-s- ------------------------------------ In de winter blijven we graag thuis. 0
Хладно је. He-----ko--. H__ i_ k____ H-t i- k-u-. ------------ Het is koud. 0
Пада киша. H-t -egen-. H__ r______ H-t r-g-n-. ----------- Het regent. 0
Ветровито је. H---w-a--. H__ w_____ H-t w-a-t- ---------- Het waait. 0
Топло је. H-t -s----m. H__ i_ w____ H-t i- w-r-. ------------ Het is warm. 0
Сунчано је. He- is zo---g. H__ i_ z______ H-t i- z-n-i-. -------------- Het is zonnig. 0
Ведро је. Het----he----. H__ i_ h______ H-t i- h-l-e-. -------------- Het is helder. 0
Какво је време данас? Ho---s--e- ---r --nd---? H__ i_ h__ w___ v_______ H-e i- h-t w-e- v-n-a-g- ------------------------ Hoe is het weer vandaag? 0
Данас је хладно. H---i- --ud-v-n-a-g. H__ i_ k___ v_______ H-t i- k-u- v-n-a-g- -------------------- Het is koud vandaag. 0
Данас је топло. He--i---arm----d-ag. H__ i_ w___ v_______ H-t i- w-r- v-n-a-g- -------------------- Het is warm vandaag. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + холандски (1-100) МП3 холандски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...