Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ru Времена года и погода

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шестнадцать]

16 [shestnadtsatʹ]

Времена года и погода

[Vremena goda i pogoda]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ово су годишња доба: Эт--в--м--а-го--: Э-- в------ г---- Э-о в-е-е-а г-д-: ----------------- Это времена года: 0
E-o --e--n----da: E-- v------ g---- E-o v-e-e-a g-d-: ----------------- Eto vremena goda:
Пролеће, лето, В-с------то, В----- л---- В-с-а- л-т-, ------------ Весна, лето, 0
V---a---eto, V----- l---- V-s-a- l-t-, ------------ Vesna, leto,
jесен и зима. осень - з-ма. о---- и з---- о-е-ь и з-м-. ------------- осень и зима. 0
o-e-ʹ ---ima. o---- i z---- o-e-ʹ i z-m-. ------------- osenʹ i zima.
Лето је вруће. Л--ом-жарк-. Л---- ж----- Л-т-м ж-р-о- ------------ Летом жарко. 0
L-tom zh----. L---- z------ L-t-m z-a-k-. ------------- Letom zharko.
Лети сија сунце. Л--о- --ет-т с----е. Л---- с----- с------ Л-т-м с-е-и- с-л-ц-. -------------------- Летом светит солнце. 0
Le-o----eti- -o--t--. L---- s----- s------- L-t-m s-e-i- s-l-t-e- --------------------- Letom svetit solntse.
Лети радо идемо шетати. Ле-ом-мы --би-----ит- -у-ят-. Л---- м- л---- х----- г------ Л-т-м м- л-б-м х-д-т- г-л-т-. ----------------------------- Летом мы любим ходить гулять. 0
Le--- my --ub---k--d--ʹ g---atʹ. L---- m- l----- k------ g------- L-t-m m- l-u-i- k-o-i-ʹ g-l-a-ʹ- -------------------------------- Letom my lyubim khoditʹ gulyatʹ.
Зима је хладна. Зи--- --ло-н-. З---- х------- З-м-й х-л-д-о- -------------- Зимой холодно. 0
Zi--- k-o---n-. Z---- k-------- Z-m-y k-o-o-n-. --------------- Zimoy kholodno.
Зими пада снег или киша. З---й идёт -----или ----ь. З---- и--- с--- и-- д----- З-м-й и-ё- с-е- и-и д-ж-ь- -------------------------- Зимой идёт снег или дождь. 0
Zim-y i-ë- s-eg ----do-h--. Z---- i--- s--- i-- d------ Z-m-y i-ë- s-e- i-i d-z-d-. --------------------------- Zimoy idët sneg ili dozhdʹ.
Зими радо остајемо код куће. З-м-- -ы-л--и------ д-м-. З---- м- л---- б--- д---- З-м-й м- л-б-м б-т- д-м-. ------------------------- Зимой мы любим быть дома. 0
Z-m-y -y l-u-im -y-ʹ dom-. Z---- m- l----- b--- d---- Z-m-y m- l-u-i- b-t- d-m-. -------------------------- Zimoy my lyubim bytʹ doma.
Хладно је. Х---дно. Х------- Х-л-д-о- -------- Холодно. 0
K-o--d--. K-------- K-o-o-n-. --------- Kholodno.
Пада киша. И-ёт--ожд-. И--- д----- И-ё- д-ж-ь- ----------- Идёт дождь. 0
Idë--dozh-ʹ. I--- d------ I-ë- d-z-d-. ------------ Idët dozhdʹ.
Ветровито је. Ве---н-. В------- В-т-е-о- -------- Ветрено. 0
Vetr-n-. V------- V-t-e-o- -------- Vetreno.
Топло је. Теп--. Т----- Т-п-о- ------ Тепло. 0
T-pl-. T----- T-p-o- ------ Teplo.
Сунчано је. Солнечно. С-------- С-л-е-н-. --------- Солнечно. 0
So------o. S--------- S-l-e-h-o- ---------- Solnechno.
Ведро је. Я--о. Я---- Я-н-. ----- Ясно. 0
Ya--o. Y----- Y-s-o- ------ Yasno.
Какво је време данас? К--а- с--од-- --го-а? К---- с------ п------ К-к-я с-г-д-я п-г-д-? --------------------- Какая сегодня погода? 0
K-ka-a s---d--a po-oda? K----- s------- p------ K-k-y- s-g-d-y- p-g-d-? ----------------------- Kakaya segodnya pogoda?
Данас је хладно. С-год-я-х--одн-. С------ х------- С-г-д-я х-л-д-о- ---------------- Сегодня холодно. 0
S--od----k-o-o---. S------- k-------- S-g-d-y- k-o-o-n-. ------------------ Segodnya kholodno.
Данас је топло. С--од---т-п--. С------ т----- С-г-д-я т-п-о- -------------- Сегодня тепло. 0
Se-------te-lo. S------- t----- S-g-d-y- t-p-o- --------------- Segodnya teplo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...