Рјечник

sr У кући   »   bg Вкъщи

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [седемнайсет]

17 [sedemnayset]

Вкъщи

[Vkyshchi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Овде је наша кућа. Ту------ш----къ-а. Т-- е н----- к---- Т-к е н-ш-т- к-щ-. ------------------ Тук е нашата къща. 0
T-k-ye nas-a-- --s-ch-. T-- y- n------ k------- T-k y- n-s-a-a k-s-c-a- ----------------------- Tuk ye nashata kyshcha.
Горе је кров. Г-р- е ---р--ъ-. Г--- е п-------- Г-р- е п-к-и-ъ-. ---------------- Горе е покривът. 0
Gor- -e---k-i-y-. G--- y- p-------- G-r- y- p-k-i-y-. ----------------- Gore ye pokrivyt.
Доле је подрум. До---е маз---. Д--- е м------ Д-л- е м-з-т-. -------------- Долу е мазето. 0
Dol------azeto. D--- y- m------ D-l- y- m-z-t-. --------------- Dolu ye mazeto.
Иза куће је врт. За- къщата им----ад--а. З-- к----- и-- г------- З-д к-щ-т- и-а г-а-и-а- ----------------------- Зад къщата има градина. 0
Z-d -yshch--a i-a g--din-. Z-- k-------- i-- g------- Z-d k-s-c-a-a i-a g-a-i-a- -------------------------- Zad kyshchata ima gradina.
Пред кућом нема улице. П-ед-къщат- ням--ул-ца. П--- к----- н--- у----- П-е- к-щ-т- н-м- у-и-а- ----------------------- Пред къщата няма улица. 0
Pr-d-k--hc-at--ny-ma -li---. P--- k-------- n---- u------ P-e- k-s-c-a-a n-a-a u-i-s-. ---------------------------- Pred kyshchata nyama ulitsa.
Поред куће је дрвеће. Д--къ---а --а д-р--т-. Д- к----- и-- д------- Д- к-щ-т- и-а д-р-е-а- ---------------------- До къщата има дървета. 0
D- ---h-hata--m- d-----a. D- k-------- i-- d------- D- k-s-c-a-a i-a d-r-e-a- ------------------------- Do kyshchata ima dyrveta.
Овде је мој стан. Тук---м--т- --ли-е. Т-- е м---- ж------ Т-к е м-е-о ж-л-щ-. ------------------- Тук е моето жилище. 0
Tu--y- mo-to-z--lishc-e. T-- y- m---- z---------- T-k y- m-e-o z-i-i-h-h-. ------------------------ Tuk ye moeto zhilishche.
Овде су кухиња и купатило. Т----а-ку------и---н--а. Т-- с- к------ и б------ Т-к с- к-х-я-а и б-н-т-. ------------------------ Тук са кухнята и банята. 0
T-k-sa k-k---a-a ---an---a. T-- s- k-------- i b------- T-k s- k-k-n-a-a i b-n-a-a- --------------------------- Tuk sa kukhnyata i banyata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та- са--секидн--на-- и---а----а. Т-- с- в------------ и с-------- Т-м с- в-е-и-н-в-а-а и с-а-н-т-. -------------------------------- Там са всекидневната и спалнята. 0
Ta--s----e-i-n-vn--- - s-----at-. T-- s- v------------ i s--------- T-m s- v-e-i-n-v-a-a i s-a-n-a-a- --------------------------------- Tam sa vsekidnevnata i spalnyata.
Врата куће су затворена. В-о-на-----а-- е -атво-ена. В------- в---- е з--------- В-о-н-т- в-а-а е з-т-о-е-а- --------------------------- Входната врата е затворена. 0
Vkh---at- v--ta--e za--or--a. V-------- v---- y- z--------- V-h-d-a-a v-a-a y- z-t-o-e-a- ----------------------------- Vkhodnata vrata ye zatvorena.
Али прозори су отворени. Н--п-о-орц-те--а о-в-рени. Н- п--------- с- о-------- Н- п-о-о-ц-т- с- о-в-р-н-. -------------------------- Но прозорците са отворени. 0
N- p----r-sit---a otv-r-n-. N- p---------- s- o-------- N- p-o-o-t-i-e s- o-v-r-n-. --------------------------- No prozortsite sa otvoreni.
Данас је вруће. Д-е- е гор-що. Д--- е г------ Д-е- е г-р-щ-. -------------- Днес е горещо. 0
Dnes--e-g-res--ho. D--- y- g--------- D-e- y- g-r-s-c-o- ------------------ Dnes ye goreshcho.
Ми идемо у дневну собу. Ние --из--- -ъ--вс-------н-та. Н-- в------ в-- в------------- Н-е в-и-а-е в-в в-е-и-н-в-а-а- ------------------------------ Ние влизаме във всекидневната. 0
N-- --iz--- v-----eki-ne-----. N-- v------ v-- v------------- N-e v-i-a-e v-v v-e-i-n-v-a-a- ------------------------------ Nie vlizame vyv vsekidnevnata.
Тамо су софа и фотеља. Та--и-а---в-- - --т-о-- / к-е--о. Т-- и-- д---- и ф------ / к------ Т-м и-а д-в-н и ф-т-о-л / к-е-л-. --------------------------------- Там има диван и фотьойл / кресло. 0
Tam i-- ----n i-f--ь--l --k-----. T-- i-- d---- i f------ / k------ T-m i-a d-v-n i f-t-o-l / k-e-l-. --------------------------------- Tam ima divan i fotьoyl / kreslo.
Седните! Седне-е! С------- С-д-е-е- -------- Седнете! 0
Sedn---! S------- S-d-e-e- -------- Sednete!
Тамо стоји мој компјутер. Т-м - м--т-к-м-ютъ-. Т-- е м--- к-------- Т-м е м-я- к-м-ю-ъ-. -------------------- Там е моят компютър. 0
Tam--e -oy-t k---yuty-. T-- y- m---- k--------- T-m y- m-y-t k-m-y-t-r- ----------------------- Tam ye moyat kompyutyr.
Тамо стоји моја музичка линија. Т-- е---ята -т------р-дб-. Т-- е м---- с------------- Т-м е м-я-а с-е-е---р-д-а- -------------------------- Там е моята стерео-уредба. 0
T----e m--at----e-e--u---b-. T-- y- m----- s------------- T-m y- m-y-t- s-e-e---r-d-a- ---------------------------- Tam ye moyata stereo-uredba.
Телевизор је потпуно нов. Телев-зо----е--ъ---м--о-. Т---------- е с----- н--- Т-л-в-з-р-т е с-в-е- н-в- ------------------------- Телевизорът е съвсем нов. 0
Tel-vizo-yt-y-------m n-v. T---------- y- s----- n--- T-l-v-z-r-t y- s-v-e- n-v- -------------------------- Televizoryt ye syvsem nov.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!