Рјечник

sr У кући   »   he ‫בבית‬

17 [седамнаест]

У кући

У кући

‫17 [שבע עשרה]‬

17 [shva essreh]

‫בבית‬

[babait]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Овде је наша кућа. ‫ז------ -לנ-.‬ ‫-- ה--- ש----- ‫-ה ה-י- ש-נ-.- --------------- ‫זה הבית שלנו.‬ 0
z-- haba---ssel--u. z-- h----- s------- z-h h-b-i- s-e-a-u- ------------------- zeh habait sselanu.
Горе је кров. ‫-מ--ה--גג.‬ ‫----- ה---- ‫-מ-ל- ה-ג-‬ ------------ ‫למעלה הגג.‬ 0
le-a'l----agag. l------- h----- l-m-'-a- h-g-g- --------------- lema'lah hagag.
Доле је подрум. ‫למ---ה-ר-ף.‬ ‫---- ה------ ‫-מ-ה ה-ר-ף-‬ ------------- ‫למטה המרתף.‬ 0
lem--ah-h--ar-ef. l------ h-------- l-m-t-h h-m-r-e-. ----------------- lematah hamartef.
Иза куће је врт. ‫מ--ו-י--בית-י- גן.‬ ‫------ ה--- י- ג--- ‫-א-ו-י ה-י- י- ג-.- -------------------- ‫מאחורי הבית יש גן.‬ 0
me-axor--h----t -esh --n. m------- h----- y--- g--- m-'-x-r- h-b-i- y-s- g-n- ------------------------- me'axori habait yesh gan.
Пред кућом нема улице. ‫א-- -פני -בית---וב.‬ ‫--- ל--- ה--- ר----- ‫-י- ל-נ- ה-י- ר-ו-.- --------------------- ‫אין לפני הבית רחוב.‬ 0
eyn -----y-ha-a-t----o-. e-- l----- h----- r----- e-n l-f-e- h-b-i- r-x-v- ------------------------ eyn lifney habait rexov.
Поред куће је дрвеће. ‫-מוך -בית--ש ע-י--‬ ‫---- ל--- י- ע----- ‫-מ-ך ל-י- י- ע-י-.- -------------------- ‫סמוך לבית יש עצים.‬ 0
samukh-l--ai----sh-e-s--. s----- l----- y--- e----- s-m-k- l-b-i- y-s- e-s-m- ------------------------- samukh labait yesh etsim.
Овде је мој стан. ‫ז-----רה-של-.‬ ‫-- ה---- ש---- ‫-ו ה-י-ה ש-י-‬ --------------- ‫זו הדירה שלי.‬ 0
z- ---i-a--sh--y. z- h------ s----- z- h-d-r-h s-e-y- ----------------- zo hadirah shely.
Овде су кухиња и купатило. ‫ז- ---ב- --ה--דר האמ--י-.‬ ‫-- ה---- ו-- ח-- ה-------- ‫-ה ה-ט-ח ו-ה ח-ר ה-מ-ט-ה-‬ --------------------------- ‫זה המטבח וזה חדר האמבטיה.‬ 0
z-h ham-t-ax--'-eh xa-ar--a'a--at--h. z-- h------- w---- x---- h----------- z-h h-m-t-a- w-z-h x-d-r h-'-m-a-i-h- ------------------------------------- zeh hamitbax w'zeh xadar ha'ambatiah.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. ‫-ם-נ-צא----ד--המ-ורים-וחדר---ינ--‬ ‫-- נ----- ח-- ה------ ו--- ה------ ‫-ם נ-צ-י- ח-ר ה-ג-ר-ם ו-ד- ה-י-ה-‬ ----------------------------------- ‫שם נמצאים חדר המגורים וחדר השינה.‬ 0
sham--imt-a-i- --d----am-g-ri----x--ar-ha-----a-. s--- n-------- x---- h-------- w------ h--------- s-a- n-m-s-'-m x-d-r h-m-g-r-m w-x-d-r h-s-e-n-h- ------------------------------------------------- sham nimtsa'im xadar hamegurim w'xadar hasheynah.
Врата куће су затворена. ‫הדל--סגור-.‬ ‫---- ס------ ‫-ד-ת ס-ו-ה-‬ ------------- ‫הדלת סגורה.‬ 0
h-del-t-----a-. h------ s------ h-d-l-t s-u-a-. --------------- hadelet sgurah.
Али прозори су отворени. ‫--ל---ל-נות פתוח-ם.‬ ‫--- ה------ פ------- ‫-ב- ה-ל-נ-ת פ-ו-י-.- --------------------- ‫אבל החלונות פתוחים.‬ 0
ava- h-x-lo--t--t-xim. a--- h-------- p------ a-a- h-x-l-n-t p-u-i-. ---------------------- aval haxalonot ptuxim.
Данас је вруће. ‫-ם היו--‬ ‫-- ה----- ‫-ם ה-ו-.- ---------- ‫חם היום.‬ 0
x-m-hayom. x-- h----- x-m h-y-m- ---------- xam hayom.
Ми идемо у дневну собу. ‫א-ח-ו--ולכ------ר -מ-ור--.‬ ‫----- ה----- ל--- ה-------- ‫-נ-נ- ה-ל-י- ל-ד- ה-ג-ר-ם-‬ ---------------------------- ‫אנחנו הולכים לחדר המגורים.‬ 0
ana-n- --l-him---x-d-r -amegu--m. a----- h------ l------ h--------- a-a-n- h-l-h-m l-x-d-r h-m-g-r-m- --------------------------------- anaxnu holkhim lexadar hamegurim.
Тамо су софа и фотеља. ‫יש ש- -פה ---ר-א-‬ ‫-- ש- ס-- ו------- ‫-ש ש- ס-ה ו-ו-ס-.- ------------------- ‫יש שם ספה וכורסא.‬ 0
y-sh ---m --p-h -'ku-s-. y--- s--- s---- w------- y-s- s-a- s-p-h w-k-r-a- ------------------------ yesh sham sapah w'kursa.
Седните! ‫-ב /-- -ב-ש--‬ ‫-- / י ב------ ‫-ב / י ב-ק-ה-‬ --------------- ‫שב / י בבקשה!‬ 0
s--v/--vi-b'v--a-h--! s-------- b---------- s-e-/-h-i b-v-q-s-a-! --------------------- shev/shvi b'vaqashah!
Тамо стоји мој компјутер. ‫-ם -מצ- המחשב שלי.‬ ‫-- נ--- ה---- ש---- ‫-ם נ-צ- ה-ח-ב ש-י-‬ -------------------- ‫שם נמצא המחשב שלי.‬ 0
s--m ni---a---m---h-- s--li. s--- n----- h-------- s----- s-a- n-m-s- h-m-x-h-v s-e-i- ---------------------------- sham nimtsa hamaxshev sheli.
Тамо стоји моја музичка линија. ‫שם מ---ת --טר--ו-ש--.‬ ‫-- מ---- ה------ ש---- ‫-ם מ-ר-ת ה-ט-י-ו ש-י-‬ ----------------------- ‫שם מערכת הסטריאו שלי.‬ 0
sham -a'arek--- h-st-r--o -he-i. s--- m--------- h-------- s----- s-a- m-'-r-k-e- h-s-e-i-o s-e-i- -------------------------------- sham ma'arekhet hasteri'o sheli.
Телевизор је потпуно нов. ‫הטל-ו-זיה ח-שה -ג-ר--‬ ‫--------- ח--- ל------ ‫-ט-ו-י-י- ח-ש- ל-מ-י-‬ ----------------------- ‫הטלוויזיה חדשה לגמרי.‬ 0
h-tel---zi-h---d-s-ah -e-a--ey. h----------- x------- l-------- h-t-l-w-z-a- x-d-s-a- l-g-m-e-. ------------------------------- hatelewiziah xadashah legamrey.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!