Рјечник

sr У кући   »   hy տանը

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [տասնյոթ]

17 [tasnyot’]

տանը

tany

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Овде је наша кућа. Ս--մ-- տուն--է: Ս_ մ__ տ____ է_ Ս- մ-ր տ-ւ-ն է- --------------- Սա մեր տունն է: 0
Sa m-r----- e S_ m__ t___ e S- m-r t-n- e ------------- Sa mer tunn e
Горе је кров. Վ--ևո-մ-տ-ն-քն -: Վ______ տ_____ է_ Վ-ր-ո-մ տ-ն-ք- է- ----------------- Վերևում տանիքն է: 0
V----um -a-ik’n e V______ t______ e V-r-v-m t-n-k-n e ----------------- Verevum tanik’n e
Доле је подрум. Ներ----- ---ւղ- է: Ն_______ ն_____ է_ Ն-ր-և-ւ- ն-ո-ղ- է- ------------------ Ներքևում նկուղն է: 0
N-rk’---u- n-u--n e N_________ n_____ e N-r-’-e-u- n-u-h- e ------------------- Nerk’yevum nkughn e
Иза куће је врт. Տա--հետ--ւմ---րտե-- է: Տ__ հ______ պ______ է_ Տ-ն հ-տ-ո-մ պ-ր-ե-ն է- ---------------------- Տան հետևում պարտեզն է: 0
Tan---te-u--part-zn e T__ h______ p______ e T-n h-t-v-m p-r-e-n e --------------------- Tan hetevum partezn e
Пред кућом нема улице. Տ-----մա--փ---ց--կ-: Տ__ դ____ փ____ չ___ Տ-ն դ-մ-ց փ-ղ-ց չ-ա- -------------------- Տան դիմաց փողոց չկա: 0
Ta- di-a--- p’--gh-t-’----ka T__ d______ p_________ c____ T-n d-m-t-’ p-v-g-o-s- c-’-a ---------------------------- Tan dimats’ p’voghots’ ch’ka
Поред куће је дрвеће. Տան--ողքին--ա-եր---: Տ__ կ_____ ծ____ ե__ Տ-ն կ-ղ-ի- ծ-ռ-ր ե-: -------------------- Տան կողքին ծառեր են: 0
T-n---ghk’i--ts-r-er y-n T__ k_______ t______ y__ T-n k-g-k-i- t-a-r-r y-n ------------------------ Tan koghk’in tsarrer yen
Овде је мој стан. Ս--ի--բ--կա--նն է: Ս_ ի_ բ________ է_ Ս- ի- բ-ա-ա-ա-ն է- ------------------ Սա իմ բնակարանն է: 0
Sa-im bn--arann e S_ i_ b________ e S- i- b-a-a-a-n e ----------------- Sa im bnakarann e
Овде су кухиња и купатило. Սա---հա-ո-ն---------ա--ն-: Ս_ խ_______ է ո_ լ________ Ս- խ-հ-ն-ց- է ո- լ-գ-ր-ն-: -------------------------- Սա խոհանոցն է ու լոգարանը: 0
S--kh-ha---s’- e --loga---y S_ k__________ e u l_______ S- k-o-a-o-s-n e u l-g-r-n- --------------------------- Sa khohanots’n e u logarany
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Այ-------ու--ս-նյակն - -- նն--րա-ը: Ա_____ հ____________ է ո_ ն________ Ա-ն-ե- հ-ո-ր-ս-ն-ա-ն է ո- ն-ջ-ր-ն-: ----------------------------------- Այնտեղ հյուրասենյակն է ու ննջարանը: 0
A-n--g- --u---e----- --u ---ar-ny A______ h___________ e u n_______ A-n-e-h h-u-a-e-y-k- e u n-j-r-n- --------------------------------- Ayntegh hyurasenyakn e u nnjarany
Врата куће су затворена. Տ-- դո--- փ-- -: Տ__ դ____ փ__ է_ Տ-ն դ-ւ-ը փ-կ է- ---------------- Տան դուռը փակ է: 0
Ta--du--- ---k-e T__ d____ p___ e T-n d-r-y p-a- e ---------------- Tan durry p’ak e
Али прозори су отворени. Բայց-պա-ո--ան-եր- բաց---: Բ___ պ___________ բ__ ե__ Բ-յ- պ-տ-ւ-ա-ն-ր- բ-ց ե-: ------------------------- Բայց պատուհանները բաց են: 0
Ba-ts- p---h--n-ry----s’ y-n B_____ p__________ b____ y__ B-y-s- p-t-h-n-e-y b-t-’ y-n ---------------------------- Bayts’ patuhannery bats’ yen
Данас је вруће. Ա-ս-ր---գ -: Ա____ շ__ է_ Ա-ս-ր շ-գ է- ------------ Այսօր շոգ է: 0
Ay--r----g-e A____ s___ e A-s-r s-o- e ------------ Aysor shog e
Ми идемо у дневну собу. Մ--ք --ո-մ--ն- հ-ու--սենյ--: Մ___ գ____ ե__ հ____________ Մ-ն- գ-ո-մ ե-ք հ-ո-ր-ս-ն-ա-: ---------------------------- Մենք գնում ենք հյուրասենյակ: 0
M-n-----u- --n-’ h-ura----ak M____ g___ y____ h__________ M-n-’ g-u- y-n-’ h-u-a-e-y-k ---------------------------- Menk’ gnum yenk’ hyurasenyak
Тамо су софа и фотеља. Այ-տ----ազ-ո-ն ո--բ--կաթո-ն--ն: Ա_____ բ______ ո_ բ________ ե__ Ա-ն-ե- բ-զ-ո-ն ո- բ-զ-ա-ո-ն ե-: ------------------------------- Այնտեղ բազմոցն ու բազկաթոռն են: 0
Ay--e-- -az-o-s-- u---z--t--orrn y-n A______ b________ u b___________ y__ A-n-e-h b-z-o-s-n u b-z-a-’-o-r- y-n ------------------------------------ Ayntegh bazmots’n u bazkat’vorrn yen
Седните! Ն--եք! Ն_____ Ն-տ-ք- ------ Նստեք! 0
Ns-e-’! N______ N-t-k-! ------- Nstek’!
Тамо стоји мој компјутер. Այ-տ----մ հ--ակ-----ն -: Ա_____ ի_ հ__________ է_ Ա-ն-ե- ի- հ-մ-կ-ր-ի-ն է- ------------------------ Այնտեղ իմ համակարգիչն է: 0
A-n---h--m----ak-rg--h-n e A______ i_ h____________ e A-n-e-h i- h-m-k-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im hamakargich’n e
Тамо стоји моја музичка линија. Ա-նտ---իմ----ն--կի-ն-է: Ա_____ ի_ ձ_________ է_ Ա-ն-ե- ի- ձ-յ-ա-կ-չ- է- ----------------------- Այնտեղ իմ ձայնարկիչն է: 0
A-nteg--im d-ay----i-h-- e A______ i_ d____________ e A-n-e-h i- d-a-n-r-i-h-n e -------------------------- Ayntegh im dzaynarkich’n e
Телевизор је потпуно нов. Հ--ուստա-ույ-ը--ա----ր--: Հ_____________ շ__ ն__ է_ Հ-ռ-ւ-տ-ց-ւ-ց- շ-տ ն-ր է- ------------------------- Հեռուստացույցը շատ նոր է: 0
H--rusta-s’uyt--- sh-t n-r-e H________________ s___ n__ e H-r-u-t-t-’-y-s-y s-a- n-r e ---------------------------- Herrustats’uyts’y shat nor e

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!