Рјечник

sr У кући   »   lv Mājās

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [septiņpadsmit]

Mājās

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Овде је наша кућа. Te -r -ū---mā--. T- i- m--- m---- T- i- m-s- m-j-. ---------------- Te ir mūsu māja. 0
Горе је кров. A-gš- ir--u-ts. A---- i- j----- A-g-ā i- j-m-s- --------------- Augšā ir jumts. 0
Доле је подрум. L--- ir -a-rabs. L--- i- p------- L-j- i- p-g-a-s- ---------------- Lejā ir pagrabs. 0
Иза куће је врт. Ai----j-s -r dār-s. A-- m---- i- d----- A-z m-j-s i- d-r-s- ------------------- Aiz mājas ir dārzs. 0
Пред кућом нема улице. Mā--s p-iek---nav ----s. M---- p------ n-- i----- M-j-s p-i-k-ā n-v i-l-s- ------------------------ Mājas priekšā nav ielas. 0
Поред куће је дрвеће. B--k-s-māja---r-koki. B----- m---- i- k---- B-a-u- m-j-i i- k-k-. --------------------- Blakus mājai ir koki. 0
Овде је мој стан. Še-- i------ -zīvo-l-s. Š--- i- m--- d--------- Š-i- i- m-n- d-ī-o-l-s- ----------------------- Šeit ir mans dzīvoklis. 0
Овде су кухиња и купатило. Š-i- i--v----ve-u--v--nas--st---. Š--- i- v------ u- v----- i------ Š-i- i- v-r-u-e u- v-n-a- i-t-b-. --------------------------------- Šeit ir virtuve un vannas istaba. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Tur -- d-īv-ja----s-a-- u--guļa--stab-. T-- i- d-------- i----- u- g----------- T-r i- d-ī-o-a-ā i-t-b- u- g-ļ-m-s-a-a- --------------------------------------- Tur ir dzīvojamā istaba un guļamistaba. 0
Врата куће су затворена. M-j-- -----s -r---z---gt--. M---- d----- i- a---------- M-j-s d-r-i- i- a-z-l-g-a-. --------------------------- Mājas durvis ir aizslēgtas. 0
Али прозори су отворени. Be---ogi -- vaļ-. B-- l--- i- v---- B-t l-g- i- v-ļ-. ----------------- Bet logi ir vaļā. 0
Данас је вруће. Šo-i-n ----a----. Š----- i- k------ Š-d-e- i- k-r-t-. ----------------- Šodien ir karsts. 0
Ми идемо у дневну собу. M-s-ej---d-īvoj-m--is-a-ā. M-- e--- d-------- i------ M-s e-a- d-ī-o-a-ā i-t-b-. -------------------------- Mēs ejam dzīvojamā istabā. 0
Тамо су софа и фотеља. Tu--ir---v--s-----tp---- krēs--. T-- i- d----- u- a------ k------ T-r i- d-v-n- u- a-p-t-s k-ē-l-. -------------------------------- Tur ir dīvāns un atpūtas krēsls. 0
Седните! Sē--eti-s! S--------- S-d-e-i-s- ---------- Sēdieties! 0
Тамо стоји мој компјутер. Tu- -- man- d-to-s. T-- i- m--- d------ T-r i- m-n- d-t-r-. ------------------- Tur ir mans dators. 0
Тамо стоји моја музичка линија. Tur ir-mana s--reo -ekā-t-. T-- i- m--- s----- i------- T-r i- m-n- s-e-e- i-k-r-a- --------------------------- Tur ir mana stereo iekārta. 0
Телевизор је потпуно нов. T-levi-ors-i- g---i j-un-. T--------- i- g---- j----- T-l-v-z-r- i- g-u-i j-u-s- -------------------------- Televizors ir gluži jauns. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!