Рјечник

sr У кући   »   mk Во куќа

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [седумнаесет]

17 [syedoomnayesyet]

Во куќа

[Vo kookja]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Овде је наша кућа. Ев- ј- н----- к---. Еве ја нашата куќа. 0
Ye--- ј- n------ k-----.Yevye јa nashata kookja.
Горе је кров. Го-- е п-------. Горе е покривот. 0
Gu---- y- p-------.Guorye ye pokrivot.
Доле је подрум. До-- е п-------. Долу е подрумот. 0
Do--- y- p--------.Doloo ye podroomot.
Иза куће је врт. По---- к----- и-- г------. Позади куќата има градина. 0
Po---- k------- i-- g-------.Pozadi kookjata ima guradina.
Пред кућом нема улице. Пр-- к----- н--- у----. Пред куќата нема улица. 0
Pr--- k------- n---- o------.Pryed kookjata nyema oolitza.
Поред куће је дрвеће. По---- к----- и-- д----. Покрај куќата има дрвја. 0
Po---- k------- i-- d----.Pokraј kookjata ima drvјa.
Овде је мој стан. Ев- г- м---- с---. Еве го мојот стан. 0
Ye--- g-- m---- s---.Yevye guo moјot stan.
Овде су кухиња и купатило. Ов-- с- к------ и б-----. Овде се кујната и бањата. 0
Ov--- s-- k------- i b-----.Ovdye sye kooјnata i baњata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та-- с- д------- с--- и с------- с---. Таму се дневната соба и спалната соба. 0
Ta--- s-- d-------- s--- i s------- s---.Tamoo sye dnyevnata soba i spalnata soba.
Врата куће су затворена. Вл------ в---- е з--------. Влезната врата е затворена. 0
Vl------- v---- y- z---------.Vlyeznata vrata ye zatvoryena.
Али прозори су отворени. Но п--------- с- о-------. Но прозорците се отворени. 0
No p----------- s-- o--------.No prozortzitye sye otvoryeni.
Данас је вруће. Де--- е ж----. Денес е жешко. 0
Dy----- y- ʐ------.Dyenyes ye ʐyeshko.
Ми идемо у дневну собу. Ни- о---- в- д------- с---. Ние одиме во дневната соба. 0
Ni-- o----- v- d-------- s---.Niye odimye vo dnyevnata soba.
Тамо су софа и фотеља. Та-- и-- е--- с--- и е--- ф-----. Таму има една софа и една фотеља. 0
Ta--- i-- y---- s--- i y---- f-------.Tamoo ima yedna sofa i yedna fotyelja.
Седните! Се-----! Седнете! 0
Sy--------!Syednyetye!
Тамо стоји мој компјутер. Та-- с--- м---- к--------. Таму стои мојот компјутер. 0
Ta--- s--- m---- k----------.Tamoo stoi moјot kompјootyer.
Тамо стоји моја музичка линија. Та-- с--- м---- с----- у---. Таму стои мојот стерео уред. 0
Ta--- s--- m---- s------- o-----.Tamoo stoi moјot styeryeo ooryed.
Телевизор је потпуно нов. Те--------- е с----- н--. Телевизорот е сосема нов. 0
Ty----------- y- s------ n--.Tyelyevizorot ye sosyema nov.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!