Рјечник

sr У кући   »   ru В доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнадцать]

17 [semnadtsatʹ]

В доме

[V dome]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Овде је наша кућа. Это -а- дом. Э-- н-- д--- Э-о н-ш д-м- ------------ Это наш дом. 0
E-- na----o-. E-- n--- d--- E-o n-s- d-m- ------------- Eto nash dom.
Горе је кров. Кр-ша-наверх-. К---- н------- К-ы-а н-в-р-у- -------------- Крыша наверху. 0
K--sh--nav--khu. K----- n-------- K-y-h- n-v-r-h-. ---------------- Krysha naverkhu.
Доле је подрум. В-и-- п--в-л. В---- п------ В-и-у п-д-а-. ------------- Внизу подвал. 0
Vn-z--p-d-al. V---- p------ V-i-u p-d-a-. ------------- Vnizu podval.
Иза куће је врт. З- до-ом-са-. З- д---- с--- З- д-м-м с-д- ------------- За домом сад. 0
Z--domom --d. Z- d---- s--- Z- d-m-m s-d- ------------- Za domom sad.
Пред кућом нема улице. Пер-д-----м нет ул--ы. П---- д---- н-- у----- П-р-д д-м-м н-т у-и-ы- ---------------------- Перед домом нет улицы. 0
P--e--d--om --t--l-t--. P---- d---- n-- u------ P-r-d d-m-m n-t u-i-s-. ----------------------- Pered domom net ulitsy.
Поред куће је дрвеће. Ря-о--с дом-- -еревь-. Р---- с д---- д------- Р-д-м с д-м-м д-р-в-я- ---------------------- Рядом с домом деревья. 0
R-a--- - dom-m -e-ev---. R----- s d---- d-------- R-a-o- s d-m-m d-r-v-y-. ------------------------ Ryadom s domom derevʹya.
Овде је мој стан. Э---м---к-а----а. Э-- м-- к-------- Э-о м-я к-а-т-р-. ----------------- Это моя квартира. 0
Et- m-y- ------r-. E-- m--- k-------- E-o m-y- k-a-t-r-. ------------------ Eto moya kvartira.
Овде су кухиња и купатило. З-е-ь---хня-и------------ат-. З---- к---- и в----- к------- З-е-ь к-х-я и в-н-а- к-м-а-а- ----------------------------- Здесь кухня и ванная комната. 0
Zde-ʹ--ukhn-a --va-n-ya -om-ata. Z---- k------ i v------ k------- Z-e-ʹ k-k-n-a i v-n-a-a k-m-a-a- -------------------------------- Zdesʹ kukhnya i vannaya komnata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та- го-----я---с-аль--. Т-- г------- и с------- Т-м г-с-и-а- и с-а-ь-я- ----------------------- Там гостиная и спальня. 0
T---g-s----ya---s-----ya. T-- g-------- i s-------- T-m g-s-i-a-a i s-a-ʹ-y-. ------------------------- Tam gostinaya i spalʹnya.
Врата куће су затворена. Вх-дная-дв--ь з---рт-. В------ д---- з------- В-о-н-я д-е-ь з-п-р-а- ---------------------- Входная дверь заперта. 0
Vk-od---- -ver- ---erta. V-------- d---- z------- V-h-d-a-a d-e-ʹ z-p-r-a- ------------------------ Vkhodnaya dverʹ zaperta.
Али прозори су отворени. Н- --н- -тк--т-. Н- о--- о------- Н- о-н- о-к-ы-ы- ---------------- Но окна открыты. 0
No----- ot-ry-y. N- o--- o------- N- o-n- o-k-y-y- ---------------- No okna otkryty.
Данас је вруће. Се-о-н- жа---. С------ ж----- С-г-д-я ж-р-о- -------------- Сегодня жарко. 0
S-g-dny-----r--. S------- z------ S-g-d-y- z-a-k-. ---------------- Segodnya zharko.
Ми идемо у дневну собу. М- ---м-в -ости-у-. М- и--- в г-------- М- и-ё- в г-с-и-у-. ------------------- Мы идём в гостиную. 0
My--dë- v gost-nu--. M- i--- v g--------- M- i-ë- v g-s-i-u-u- -------------------- My idëm v gostinuyu.
Тамо су софа и фотеља. Т---с---т-диван----р-с-о. Т-- с---- д---- и к------ Т-м с-о-т д-в-н и к-е-л-. ------------------------- Там стоят диван и кресло. 0
Tam -toya--d------ --es-o. T-- s----- d---- i k------ T-m s-o-a- d-v-n i k-e-l-. -------------------------- Tam stoyat divan i kreslo.
Седните! Са--те-ь! С-------- С-д-т-с-! --------- Садитесь! 0
Sad-tes-! S-------- S-d-t-s-! --------- Saditesʹ!
Тамо стоји мој компјутер. Т-м-с-о-- --й --мп-ю-ер. Т-- с---- м-- к--------- Т-м с-о-т м-й к-м-ь-т-р- ------------------------ Там стоит мой компьютер. 0
Tam --oi- m-----mp--ute-. T-- s---- m-- k---------- T-m s-o-t m-y k-m-ʹ-u-e-. ------------------------- Tam stoit moy kompʹyuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Та- сто-т-м-я---е-ео-у-та-о---. Т-- с---- м-- с----- у--------- Т-м с-о-т м-я с-е-е- у-т-н-в-а- ------------------------------- Там стоит моя стерео установка. 0
T-m --o-- ---- -t-reo us-a--v--. T-- s---- m--- s----- u--------- T-m s-o-t m-y- s-e-e- u-t-n-v-a- -------------------------------- Tam stoit moya stereo ustanovka.
Телевизор је потпуно нов. Тел---зо--с-в--шенн- --вый. Т-------- с--------- н----- Т-л-в-з-р с-в-р-е-н- н-в-й- --------------------------- Телевизор совершенно новый. 0
Tel-vi--r--o-er---nno no-yy. T-------- s---------- n----- T-l-v-z-r s-v-r-h-n-o n-v-y- ---------------------------- Televizor sovershenno novyy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!