Рјечник

sr У кући   »   ti ኣብ ገዛ

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [ዓሰርተሸውዓተ]

17 [‘aseriteshewi‘ate]

ኣብ ገዛ

[abi geza]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Овде је наша кућа. ገዛ------ኢዩ። ገ-- ኣ-- ኢ-- ገ-ና ኣ-ዚ ኢ-። ----------- ገዛና ኣብዚ ኢዩ። 0
ge--na------ ī--። g----- a---- ī--- g-z-n- a-i-ī ī-u- ----------------- gezana abizī īyu።
Горе је кров. ኣብ---- ና-----። ኣ- ላ-- ና-- ኣ-- ኣ- ላ-ሊ ና-ሲ ኣ-። -------------- ኣብ ላዕሊ ናሕሲ ኣሎ። 0
a-- -a‘--- ------ī -l-። a-- l----- n------ a--- a-i l-‘-l- n-h-i-ī a-o- ----------------------- abi la‘ilī naḥisī alo።
Доле је подрум. ኣብ -ሕ-------ት--ን--)-ኣ-። ኣ- ታ-- ት----------- ኣ-- ኣ- ታ-ቲ ት-ቲ-ቤ-(-ን-ር- ኣ-። ----------------------- ኣብ ታሕቲ ትሕቲ-ቤት(ኣንደር) ኣሎ። 0
a-- tah-itī-tiḥi----ē-i(a-i--ri--a-o። a-- t------ t-------------------- a--- a-i t-h-i-ī t-h-i-ī-b-t-(-n-d-r-) a-o- -------------------------------------- abi taḥitī tiḥitī-bēti(anideri) alo።
Иза куће је врт. ኣብ-ድ-ሪ--ዛ -ርዲን---። ኣ- ድ-- ገ- ጀ--- ኣ-- ኣ- ድ-ሪ ገ- ጀ-ዲ- ኣ-። ------------------ ኣብ ድሕሪ ገዛ ጀርዲን ኣሎ። 0
abi-di--i-ī-g-z--j-r--īn- al-። a-- d------ g--- j------- a--- a-i d-h-i-ī g-z- j-r-d-n- a-o- ------------------------------ abi diḥirī geza jeridīni alo።
Пред кућом нема улице. ኣ- ቅ-- -- ጽ-ግያ---። ኣ- ቅ-- ገ- ጽ--- ኣ-- ኣ- ቅ-ሚ ገ- ጽ-ግ- ኣ-። ------------------ ኣብ ቅድሚ ገዛ ጽርግያ ኣሎ። 0
abi-k’i-i-- g--a ts’--igiya alo። a-- k------ g--- t--------- a--- a-i k-i-i-ī g-z- t-’-r-g-y- a-o- -------------------------------- abi k’idimī geza ts’irigiya alo።
Поред куће је дрвеће. ኣ- ----ዛ ---ም --ው። ኣ- ጐ- ገ- ኣ--- ኣ--- ኣ- ጐ- ገ- ኣ-ዋ- ኣ-ው- ------------------ ኣብ ጐኒ ገዛ ኣእዋም ኣለው። 0
a-i-gon- ---- a’-w-m--a-ewi። a-- g--- g--- a------ a----- a-i g-n- g-z- a-i-a-i a-e-i- ---------------------------- abi gonī geza a’iwami alewi።
Овде је мој стан. ና-ይ --መጢ ------። ና-- መ--- ኣ-- ኢ-- ና-ይ መ-መ- ኣ-ዚ ኢ-። ---------------- ናተይ መቐመጢ ኣብዚ ኢዩ። 0
n-teyi me-̱’-m-t’----izī-īy-። n----- m---------- a---- ī--- n-t-y- m-k-’-m-t-ī a-i-ī ī-u- ----------------------------- nateyi meḵ’emet’ī abizī īyu።
Овде су кухиња и купатило. ኣብዚ-ክሽነ---ሕ------። ኣ-- ክ--- መ---- ኣ-- ኣ-ዚ ክ-ነ- መ-ጸ-ን ኣ-። ------------------ ኣብዚ ክሽነን መሕጸብን ኣሎ። 0
a-i----i-hi--n- meh--t-’e-ini--lo። a---- k-------- m------------ a--- a-i-ī k-s-i-e-i m-h-i-s-e-i-i a-o- ---------------------------------- abizī kishineni meḥits’ebini alo።
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. ኣብኡ-ክፍሊ-መደ--- ክፍሊ መ--ርን-ኣ-ው። ኣ-- ክ-- መ---- ክ-- መ---- ኣ--- ኣ-ኡ ክ-ሊ መ-ቀ-ን ክ-ሊ መ-ደ-ን ኣ-ው- ---------------------------- ኣብኡ ክፍሊ መደቀስን ክፍሊ መሕደርን ኣለው። 0
abi-u ki--lī-m-------i-i--i-i-- meḥ-d-rini---e--። a---- k----- m---------- k----- m---------- a----- a-i-u k-f-l- m-d-k-e-i-i k-f-l- m-h-i-e-i-i a-e-i- -------------------------------------------------- abi’u kifilī medek’esini kifilī meḥiderini alewi።
Врата куће су затворена. ናይ--ዛ-ማ-ጾ ዕጹ- እዩ። ና- ገ- ማ-- ዕ-- እ-- ና- ገ- ማ-ጾ ዕ-ው እ-። ----------------- ናይ ገዛ ማዕጾ ዕጹው እዩ። 0
na---geza ma‘----o ‘--s’uw--i--። n--- g--- m------- ‘------- i--- n-y- g-z- m-‘-t-’- ‘-t-’-w- i-u- -------------------------------- nayi geza ma‘its’o ‘its’uwi iyu።
Али прозори су отворени. ግን-እ---መ-ኹቲ ክፉ-ት-እ-ም። ግ- እ-- መ--- ክ--- እ--- ግ- እ-ም መ-ኹ- ክ-ታ- እ-ም- --------------------- ግን እቶም መሳኹቲ ክፉታት እዮም። 0
gini ----i -es-ẖu-ī -ifuta-- i-omi። g--- i---- m-------- k------- i----- g-n- i-o-i m-s-h-u-ī k-f-t-t- i-o-i- ------------------------------------ gini itomi mesaẖutī kifutati iyomi።
Данас је вруће. ሎሚ-ሃ-- -ሎ። ሎ- ሃ-- ኣ-- ሎ- ሃ-ር ኣ-። ---------- ሎሚ ሃሩር ኣሎ። 0
lom- haruri----። l--- h----- a--- l-m- h-r-r- a-o- ---------------- lomī haruri alo።
Ми идемо у дневну собу. ን----ብ ክ-ሊ መ----ን--ድ ኣ---። ን-- ና- ክ-- መ--- ን--- ኣ-- ። ን-ና ና- ክ-ሊ መ-ደ- ን-ይ- ኣ-ና ። -------------------------- ንሕና ናብ ክፍሊ መሕደሪ ንኸይድ ኣሎና ። 0
nih-i-- -a-i -i-il----h-id--- --h-e-----al-na-። n------ n--- k----- m-------- n-------- a---- ። n-h-i-a n-b- k-f-l- m-h-i-e-ī n-h-e-i-i a-o-a ። ----------------------------------------------- niḥina nabi kifilī meḥiderī niẖeyidi alona ።
Тамо су софа и фотеља. ኣብኡ-ሶፋን--ን----ኣ-ው። ኣ-- ሶ-- መ---- ኣ--- ኣ-ኡ ሶ-ን መ-በ-ን ኣ-ው- ------------------ ኣብኡ ሶፋን መንበርን ኣለው። 0
ab-’u sof--- men-b-r-n--a---i። a---- s----- m--------- a----- a-i-u s-f-n- m-n-b-r-n- a-e-i- ------------------------------ abi’u sofani meniberini alewi።
Седните! ኮ----! ኮ- በ-- ኮ- በ-! ------ ኮፍ በሉ! 0
k--- -elu! k--- b---- k-f- b-l-! ---------- kofi belu!
Тамо стоји мој компјутер. ኣብ---ም--ረይ --። ኣ-- ኮ----- ኣ-- ኣ-ኡ ኮ-ፒ-ረ- ኣ-። -------------- ኣብኡ ኮምፒተረይ ኣሎ። 0
a--’u --mipī-e-e-- al-። a---- k----------- a--- a-i-u k-m-p-t-r-y- a-o- ----------------------- abi’u komipītereyi alo።
Тамо стоји моја музичка линија. ኣ----ተይ---ረ--ሙ----ሺን---። ኣ-- ና-- ስ----------- ኣ-- ኣ-ኡ ና-ይ ስ-ረ---ዚ---ሺ- ኣ-። ------------------------ ኣብኡ ናተይ ስተረኦ-ሙዚቃ-ማሺን ኣሎ። 0
a-i-u n-t-yi-s-ter-’---u-ī-’a-ma-h-n- -l-። a---- n----- s----------------------- a--- a-i-u n-t-y- s-t-r-’---u-ī-’---a-h-n- a-o- ------------------------------------------ abi’u nateyi sitere’o-muzīk’a-mashīni alo።
Телевизор је потпуно нов. እ- --ቪ---ኣ-ዩ---ሽ እ-። እ- ተ---- ኣ-- ሓ-- እ-- እ- ተ-ቪ-ን ኣ-ዩ ሓ-ሽ እ-። -------------------- እቲ ተለቪዦን ኣዝዩ ሓድሽ እዩ። 0
i-ī-tele-ī---n- azi-- -̣-di--i i-u። i-- t---------- a---- h------- i--- i-ī t-l-v-z-o-i a-i-u h-a-i-h- i-u- ----------------------------------- itī televīzhoni aziyu ḥadishi iyu።

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!