Рјечник

sr У кући   »   uk У будинку

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [сімнадцять]

17 [simnadtsyatʹ]

У будинку

[U budynku]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Овде је наша кућа. Цe -а- будинок. Ц- н-- б------- Ц- н-ш б-д-н-к- --------------- Цe наш будинок. 0
TSe---s----d--o-. T-- n--- b------- T-e n-s- b-d-n-k- ----------------- TSe nash budynok.
Горе је кров. На-о-і---дах. Н----- є д--- Н-г-р- є д-х- ------------- Нагорі є дах. 0
N-h-ri-y- ---h. N----- y- d---- N-h-r- y- d-k-. --------------- Nahori ye dakh.
Доле је подрум. Внизу --під-а-. В---- є п------ В-и-у є п-д-а-. --------------- Внизу є підвал. 0
V---u ------v-l. V---- y- p------ V-y-u y- p-d-a-. ---------------- Vnyzu ye pidval.
Иза куће је врт. За б---нк-- є---д. З- б------- є с--- З- б-д-н-о- є с-д- ------------------ За будинком є сад. 0
Z- -u-----m ye--a-. Z- b------- y- s--- Z- b-d-n-o- y- s-d- ------------------- Za budynkom ye sad.
Пред кућом нема улице. Пер-- б----ко--не-ає ву-иц-. П---- б------- н---- в------ П-р-д б-д-н-о- н-м-є в-л-ц-. ---------------------------- Перед будинком немає вулиці. 0
P-re--bu-y-kom ne-ay- vul--si. P---- b------- n----- v------- P-r-d b-d-n-o- n-m-y- v-l-t-i- ------------------------------ Pered budynkom nemaye vulytsi.
Поред куће је дрвеће. Б-л- ----нк--- -----а. Б--- б------ є д------ Б-л- б-д-н-у є д-р-в-. ---------------------- Біля будинку є дерева. 0
Bilya-b--------- d-r--a. B---- b------ y- d------ B-l-a b-d-n-u y- d-r-v-. ------------------------ Bilya budynku ye dereva.
Овде је мој стан. Цe м-я--в-----а Ц- м-- к------- Ц- м-я к-а-т-р- --------------- Цe моя квартира 0
T-e ---a k---t--a T-- m--- k------- T-e m-y- k-a-t-r- ----------------- TSe moya kvartyra
Овде су кухиња и купатило. Т---- кух-- і-----а -і-нат-. Т-- є к---- і в---- к------- Т-т є к-х-я і в-н-а к-м-а-а- ---------------------------- Тут є кухня і ванна кімната. 0
T-- -e ----nya ---a----k--n-t-. T-- y- k------ i v---- k------- T-t y- k-k-n-a i v-n-a k-m-a-a- ------------------------------- Tut ye kukhnya i vanna kimnata.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Там---ві---ьня-і --альн-. Т-- є в------- і с------- Т-м є в-т-л-н- і с-а-ь-я- ------------------------- Там є вітальня і спальня. 0
T-- y- --t--ʹny-------l-ny-. T-- y- v-------- i s-------- T-m y- v-t-l-n-a i s-a-ʹ-y-. ---------------------------- Tam ye vitalʹnya i spalʹnya.
Врата куће су затворена. В-ідн- --е---з-чи--н-. В----- д---- з-------- В-і-н- д-е-і з-ч-н-н-. ---------------------- Вхідні двері зачинені. 0
Vkh-d-- d-e-----chyn--i. V------ d---- z--------- V-h-d-i d-e-i z-c-y-e-i- ------------------------ Vkhidni dveri zachyneni.
Али прозори су отворени. Ал-----н-----ч-не-і А-- в---- в-------- А-е в-к-а в-д-и-е-і ------------------- Але вікна відчинені 0
A-e vi--a--i----n--i A-- v---- v--------- A-e v-k-a v-d-h-n-n- -------------------- Ale vikna vidchyneni
Данас је вруће. Сього-----пе-от-о. С------- с-------- С-о-о-н- с-е-о-н-. ------------------ Сьогодні спекотно. 0
Sʹ-hod-i---ekotno. S------- s-------- S-o-o-n- s-e-o-n-. ------------------ Sʹohodni spekotno.
Ми идемо у дневну собу. М- й-емо----іта-ь--. М- й---- у в-------- М- й-е-о у в-т-л-н-. -------------------- Ми йдемо у вітальню. 0
My ---emo----it-lʹn-u. M- y----- u v--------- M- y-d-m- u v-t-l-n-u- ---------------------- My y̆demo u vitalʹnyu.
Тамо су софа и фотеља. Там-є-д-ва----кр---о. Т-- є д---- і к------ Т-м є д-в-н і к-і-л-. --------------------- Там є диван і крісло. 0
Tam-ye-dyva- i kr-s--. T-- y- d---- i k------ T-m y- d-v-n i k-i-l-. ---------------------- Tam ye dyvan i krislo.
Седните! С-д----! С------- С-д-й-е- -------- Сідайте! 0
S--ay̆te! S-------- S-d-y-t-! --------- Siday̆te!
Тамо стоји мој компјутер. Т-м -т-їть-м-й -омп’--ер. Т-- с----- м-- к--------- Т-м с-о-т- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стоїть мій комп’ютер. 0
T----t-ïtʹ-m--- kom--y----. T-- s------ m--- k---------- T-m s-o-̈-ʹ m-y- k-m-ʺ-u-e-. ---------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ kompʺyuter.
Тамо стоји моја музичка линија. Там-с--ї-- -і----з--ний це--р. Т-- с----- м-- м------- ц----- Т-м с-о-т- м-й м-з-ч-и- ц-н-р- ------------------------------ Там стоїть мій музичний центр. 0
Tam --o-̈t- m-y̆-m-z--h--y̆ --ent-. T-- s------ m--- m--------- t------ T-m s-o-̈-ʹ m-y- m-z-c-n-y- t-e-t-. ----------------------------------- Tam stoïtʹ miy̆ muzychnyy̆ tsentr.
Телевизор је потпуно нов. Теле-ізо---овсі- но---. Т-------- з----- н----- Т-л-в-з-р з-в-і- н-в-й- ----------------------- Телевізор зовсім новий. 0
Tel--------o--i--n-v--̆. T-------- z----- n------ T-l-v-z-r z-v-i- n-v-y-. ------------------------ Televizor zovsim novyy̆.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!