Рјечник

sr Чишћење куће   »   bg Почистване на къщата

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [осемнайсет]

18 [osemnayset]

Почистване на къщата

[Pochistvane na kyshchata]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Данас је субота. Дн-с е-с----а Д--- е с----- Д-е- е с-б-т- ------------- Днес е събота 0
Dn---y- -yb-ta D--- y- s----- D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Данас имамо времена. Дн-----е -ма-- ---ме. Д--- н-- и---- в----- Д-е- н-е и-а-е в-е-е- --------------------- Днес ние имаме време. 0
D---------mame-vr--e. D--- n-- i---- v----- D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Данас чистимо стан. Д-е----е -и---м------ето. Д--- н-- ч----- ж-------- Д-е- н-е ч-с-и- ж-л-щ-т-. ------------------------- Днес ние чистим жилището. 0
Dnes n-e----s--m-zhil----h--o. D--- n-- c------ z------------ D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ја чистим купатило. А---и-тя--ан---. А- ч---- б------ А- ч-с-я б-н-т-. ---------------- Аз чистя банята. 0
Az --isty- b-n-a-a. A- c------ b------- A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Мој муж пере ауто. Моят -ъ--мие--о--та. М--- м-- м-- к------ М-я- м-ж м-е к-л-т-. -------------------- Моят мъж мие колата. 0
M-y-- -y----i--ko----. M---- m--- m-- k------ M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Деца перу бицикла. Д-ц--а ---т-т -елоси-е--т--- ко-е-а--. Д----- ч----- в----------- / к-------- Д-ц-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-т- / к-л-л-т-. -------------------------------------- Децата чистят велосипедите / колелата. 0
D-t-a-- c-i---------osi----t- --k----at-. D------ c------- v----------- / k-------- D-t-a-a c-i-t-a- v-l-s-p-d-t- / k-l-l-t-. ----------------------------------------- Detsata chistyat velosipedite / kolelata.
Бака залива цвеће. Б--а -о-ив----етята. Б--- п----- ц------- Б-б- п-л-в- ц-е-я-а- -------------------- Баба полива цветята. 0
Baba po-iva---vety-t-. B--- p----- t--------- B-b- p-l-v- t-v-t-a-a- ---------------------- Baba poliva tsvetyata.
Деца поспремају дечију собу. Д--а-----зтребва--д-т-ката с--я. Д----- р--------- д------- с---- Д-ц-т- р-з-р-б-а- д-т-к-т- с-а-. -------------------------------- Децата разтребват детската стая. 0
De-s-t- r---r--v-t-det---------y-. D------ r--------- d------- s----- D-t-a-a r-z-r-b-a- d-t-k-t- s-a-a- ---------------------------------- Detsata raztrebvat detskata staya.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Мо-т-м-ж--а-тр--в--бю-ото---. М--- м-- р-------- б----- с-- М-я- м-ж р-з-р-б-а б-р-т- с-. ----------------------------- Моят мъж разтребва бюрото си. 0
Moya---yz- -a-treb-a --u-o-o --. M---- m--- r-------- b------ s-- M-y-t m-z- r-z-r-b-a b-u-o-o s-. -------------------------------- Moyat myzh raztrebva byuroto si.
Ја стављам веш у машину за прање веша. А- -ла-а----анет- ---е-а--я-а. А- с----- п------ в п--------- А- с-а-а- п-а-е-о в п-р-л-я-а- ------------------------------ Аз слагам прането в пералнята. 0
A--sl------r---to v-p-ralnya-a. A- s----- p------ v p---------- A- s-a-a- p-a-e-o v p-r-l-y-t-. ------------------------------- Az slagam praneto v peralnyata.
Ја простирем веш. Аз п---т--ам прането. А- п-------- п------- А- п-о-т-р-м п-а-е-о- --------------------- Аз простирам прането. 0
A- p----i-----ran---. A- p-------- p------- A- p-o-t-r-m p-a-e-o- --------------------- Az prostiram praneto.
Ја пеглам веш. Аз-гла-я пр--е--. А- г---- п------- А- г-а-я п-а-е-о- ----------------- Аз гладя прането. 0
A----ad-a----n---. A- g----- p------- A- g-a-y- p-a-e-o- ------------------ Az gladya praneto.
Прозори су прљави. П--зор---е----м-ъ-н-. П--------- с- м------ П-о-о-ц-т- с- м-ъ-н-. --------------------- Прозорците са мръсни. 0
P-----t-ite -- --y-n-. P---------- s- m------ P-o-o-t-i-e s- m-y-n-. ---------------------- Prozortsite sa mrysni.
Под је прљав. По--т ---р--е-. П---- е м------ П-д-т е м-ъ-е-. --------------- Подът е мръсен. 0
P--y---e-m-ys-n. P---- y- m------ P-d-t y- m-y-e-. ---------------- Podyt ye mrysen.
Посуђе је прљаво. С-до-е-е-----р-сн-. С------- с- м------ С-д-в-т- с- м-ъ-н-. ------------------- Съдовете са мръсни. 0
S-d-ve-- ------s--. S------- s- m------ S-d-v-t- s- m-y-n-. ------------------- Sydovete sa mrysni.
Ко чисти прозоре? Ко- --с----р-зо---те? К-- ч---- п---------- К-й ч-с-и п-о-о-ц-т-? --------------------- Кой чисти прозорците? 0
K-- --is-i---o-or---te? K-- c----- p----------- K-y c-i-t- p-o-o-t-i-e- ----------------------- Koy chisti prozortsite?
Ко усисава прашину? Кой ч-с-и-с --ахосму-ачк--а? К-- ч---- с п--------------- К-й ч-с-и с п-а-о-м-к-ч-а-а- ---------------------------- Кой чисти с прахосмукачката? 0
K-y --isti ---rak-o---kac-k-ta? K-- c----- s p----------------- K-y c-i-t- s p-a-h-s-u-a-h-a-a- ------------------------------- Koy chisti s prakhosmukachkata?
Ко пере посуђе? К-й--ие съ-ов---? К-- м-- с-------- К-й м-е с-д-в-т-? ----------------- Кой мие съдовете? 0
K-y mi- -ydovet-? K-- m-- s-------- K-y m-e s-d-v-t-? ----------------- Koy mie sydovete?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!