Рјечник

sr Чишћење куће   »   fi Talon siivous

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [kahdeksantoista]

Talon siivous

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Данас је субота. Tä-ä-n---------t--. T----- o- l-------- T-n-ä- o- l-u-n-a-. ------------------- Tänään on lauantai. 0
Данас имамо времена. T--ään--ei-lä-o---i-a-. T----- m----- o- a----- T-n-ä- m-i-l- o- a-k-a- ----------------------- Tänään meillä on aikaa. 0
Данас чистимо стан. T----n-me----v--mme asun--n. T----- m- s-------- a------- T-n-ä- m- s-i-o-m-e a-u-n-n- ---------------------------- Tänään me siivoamme asunnon. 0
Ја чистим купатило. M--ä-pesen ky------ne-n. M--- p---- k------------ M-n- p-s-n k-l-y-u-n-e-. ------------------------ Minä pesen kylpyhuoneen. 0
Мој муж пере ауто. M-n---mie--n- --s----uton. M---- m------ p---- a----- M-n-n m-e-e-i p-s-e a-t-n- -------------------------- Minun mieheni pesee auton. 0
Деца перу бицикла. La--et----e--t---lk-p--rä-. L----- p------ p----------- L-p-e- p-s-v-t p-l-u-y-r-t- --------------------------- Lapset pesevät polkupyörät. 0
Бака залива цвеће. M-----kas--l-e --k--. M---- k------- k----- M-m-i k-s-e-e- k-k-t- --------------------- Mummi kastelee kukat. 0
Деца поспремају дечију собу. L--se- si---------a--e--u---e-. L----- s-------- l------------- L-p-e- s-i-o-v-t l-s-e-h-o-e-n- ------------------------------- Lapset siivoavat lastenhuoneen. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. M---- m-ehen- s-i--a--h-n---k-rjoitus----än-ä. M---- m------ s------ h---- k----------------- M-n-n m-e-e-i s-i-o-a h-n-n k-r-o-t-s-ö-t-n-ä- ---------------------------------------------- Minun mieheni siivoaa hänen kirjoituspöytänsä. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. M-nä l-i--n pyykin -y-kk-kon-eseen. M--- l----- p----- p--------------- M-n- l-i-a- p-y-i- p-y-k-k-n-e-e-n- ----------------------------------- Minä laitan pyykin pyykkikoneeseen. 0
Ја простирем веш. Mi-ä r-pus-a- -yy--t. M--- r------- p------ M-n- r-p-s-a- p-y-i-. --------------------- Minä ripustan pyykit. 0
Ја пеглам веш. M--ä ------n-py--i-. M--- s------ p------ M-n- s-l-t-n p-y-i-. -------------------- Minä silitän pyykit. 0
Прозори су прљави. I-k-na--o--- ---ai-et. I------ o--- l-------- I-k-n-t o-a- l-k-i-e-. ---------------------- Ikkunat ovat likaiset. 0
Под је прљав. L----a-o--li---n--. L----- o- l-------- L-t-i- o- l-k-i-e-. ------------------- Lattia on likainen. 0
Посуђе је прљаво. Ast--t---at l-k--sia. A----- o--- l-------- A-t-a- o-a- l-k-i-i-. --------------------- Astiat ovat likaisia. 0
Ко чисти прозоре? Kuka p--ee i--una-? K--- p---- i------- K-k- p-s-e i-k-n-t- ------------------- Kuka pesee ikkunat? 0
Ко усисава прашину? K--a i-u-o-? K--- i------ K-k- i-u-o-? ------------ Kuka imuroi? 0
Ко пере посуђе? Kuka tis----as-i-t? K--- t----- a------ K-k- t-s-a- a-t-a-? ------------------- Kuka tiskaa astiat? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!