Рјечник

sr Ћаскање 1   »   be Гутарка 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [дваццаць]

20 [dvatstsats’]

Гутарка 1

[Gutarka 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Раскомотите се! Сяд-йце, ка-і ла-к-! С------- к--- л----- С-д-й-е- к-л- л-с-а- -------------------- Сядайце, калі ласка! 0
Syada-t--, ---і l--ka! S--------- k--- l----- S-a-a-t-e- k-l- l-s-a- ---------------------- Syadaytse, kalі laska!
Осећајте се као код куће! Адч--айце -я---як -ом-! А-------- с--- я- д---- А-ч-в-й-е с-б- я- д-м-! ----------------------- Адчувайце сябе як дома! 0
Ad-hu-ay--e---a---ya--d-ma! A---------- s---- y-- d---- A-c-u-a-t-e s-a-e y-k d-m-! --------------------------- Adchuvaytse syabe yak doma!
Шта желите попити? Шт- -а-аец--в-п--ь? Ш-- ж------ в------ Ш-о ж-д-е-е в-п-ц-? ------------------- Што жадаеце выпіць? 0
S--o-zha--et-e v-p-ts’? S--- z-------- v------- S-t- z-a-a-t-e v-p-t-’- ----------------------- Shto zhadaetse vypіts’?
Волите ли музику? В------це -узы--? В- л----- м------ В- л-б-ц- м-з-к-? ----------------- Вы любіце музыку? 0
V---y-bі--- -u-yk-? V- l------- m------ V- l-u-і-s- m-z-k-? ------------------- Vy lyubіtse muzyku?
Ја волим класичну музику. Мн---адабае--- класічн-я -у---а. М-- п--------- к-------- м------ М-е п-д-б-е-ц- к-а-і-н-я м-з-к-. -------------------------------- Мне падабаецца класічная музыка. 0
Mne p--aba-t-ts-----sіch-a-a -uz--a. M-- p----------- k---------- m------ M-e p-d-b-e-s-s- k-a-і-h-a-a m-z-k-. ------------------------------------ Mne padabaetstsa klasіchnaya muzyka.
Овде су моји ЦД-ови. Во-- м-- к-м-ак--ды-кі. В--- м-- к------------- В-с- м-е к-м-а-т-д-с-і- ----------------------- Вось мае кампакт-дыскі. 0
Vos’ m-e ----ak--d--k-. V--- m-- k------------- V-s- m-e k-m-a-t-d-s-і- ----------------------- Vos’ mae kampakt-dyskі.
Свирате ли неки инструмент? Вы--гр--ц--на якім-н--удз- м-----ым і-ст-уменц-? В- i------ н- я----------- м------- і----------- В- i-р-е-е н- я-і---е-у-з- м-з-ч-ы- і-с-р-м-н-е- ------------------------------------------------ Вы iграеце на якім-небудзь музычным інструменце? 0
Vy ig-a--s- -a-y-k-m---budz’ -u--c--ym ----r--ents-? V- i------- n- y------------ m-------- і------------ V- i-r-e-s- n- y-k-m-n-b-d-’ m-z-c-n-m і-s-r-m-n-s-? ---------------------------------------------------- Vy igraetse na yakіm-nebudz’ muzychnym іnstrumentse?
Овде је моја гитара. В-сь---я--ітар-. В--- м-- г------ В-с- м-я г-т-р-. ---------------- Вось мая гітара. 0
Vos’---y--g--ara. V--- m--- g------ V-s- m-y- g-t-r-. ----------------- Vos’ maya gіtara.
Певате ли радо? Вы-л-біце с-я--ць? В- л----- с------- В- л-б-ц- с-я-а-ь- ------------------ Вы любіце спяваць? 0
V---y-bіtse s--------? V- l------- s--------- V- l-u-і-s- s-y-v-t-’- ---------------------- Vy lyubіtse spyavats’?
Имате ли деце? У -а----ць -зе-і? У В-- ё--- д----- У В-с ё-ц- д-е-і- ----------------- У Вас ёсць дзеці? 0
U-V-- ---ts- -z-tsі? U V-- y----- d------ U V-s y-s-s- d-e-s-? -------------------- U Vas yosts’ dzetsі?
Имате ли пса? У В-с---ць --б-ка? У В-- ё--- с------ У В-с ё-ц- с-б-к-? ------------------ У Вас ёсць сабака? 0
U Va--yo---’-s-ba--? U V-- y----- s------ U V-s y-s-s- s-b-k-? -------------------- U Vas yosts’ sabaka?
Имате ли мачку? У-Ва- ё--ь к-т? У В-- ё--- к--- У В-с ё-ц- к-т- --------------- У Вас ёсць кот? 0
U---s -o-t-- -ot? U V-- y----- k--- U V-s y-s-s- k-t- ----------------- U Vas yosts’ kot?
Овде су моје књиге. В-с- --е-к--ж--. В--- м-- к------ В-с- м-е к-і-к-. ---------------- Вось мае кніжкі. 0
Vos--mae knіzhkі. V--- m-- k------- V-s- m-e k-і-h-і- ----------------- Vos’ mae knіzhkі.
Управо читам ову књигу. Ц--ер я-чы----г--ую--н---. Ц---- я ч---- г---- к----- Ц-п-р я ч-т-ю г-т-ю к-і-у- -------------------------- Цяпер я чытаю гэтую кнігу. 0
Tsy--er-y- -hyt--u-g-tu-u -n--u. T------ y- c------ g----- k----- T-y-p-r y- c-y-a-u g-t-y- k-і-u- -------------------------------- Tsyaper ya chytayu getuyu knіgu.
Шта радо читате? Шт---ы-л-б--- ---ац-? Ш-- В- л----- ч------ Ш-о В- л-б-ц- ч-т-ц-? --------------------- Што Вы любіце чытаць? 0
S-to-Vy ly-----e chy--ts-? S--- V- l------- c-------- S-t- V- l-u-і-s- c-y-a-s-? -------------------------- Shto Vy lyubіtse chytats’?
Идете ли радо на концерт? Вы-ходз--- на--анцэр--? В- х------ н- к-------- В- х-д-і-е н- к-н-э-т-? ----------------------- Вы ходзіце на канцэрты? 0
V--k-o-zі-s--n- --nt----y? V- k-------- n- k--------- V- k-o-z-t-e n- k-n-s-r-y- -------------------------- Vy khodzіtse na kantserty?
Идете ли радо у позориште? В- ---з-це ў------? В- х------ ў т----- В- х-д-і-е ў т-а-р- ------------------- Вы ходзіце ў тэатр? 0
V--kho-z-t-e --te---? V- k-------- u t----- V- k-o-z-t-e u t-a-r- --------------------- Vy khodzіtse u teatr?
Идете ли радо у оперу? Вы----зі-- - -пе--? В- х------ ў о----- В- х-д-і-е ў о-е-у- ------------------- Вы ходзіце ў оперу? 0
Vy--h-dzіtse --op-ru? V- k-------- u o----- V- k-o-z-t-e u o-e-u- --------------------- Vy khodzіtse u operu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?