Рјечник

sr Ћаскање 1   »   fi Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [kaksikymmentä]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Раскомотите се! Ko--ta-a- -iih-yä! K________ v_______ K-i-t-k-a v-i-t-ä- ------------------ Koittakaa viihtyä! 0
Осећајте се као код куће! O--a---ui- ---onanne. O____ k___ k_________ O-k-a k-i- k-t-n-n-e- --------------------- Olkaa kuin kotonanne. 0
Шта желите попити? M----te--a-ua-si-te ju---? M___ t_ h__________ j_____ M-t- t- h-l-a-s-t-e j-o-a- -------------------------- Mitä te haluaisitte juoda? 0
Волите ли музику? P-d-----ö-mus-ik---a? P________ m__________ P-d-t-e-ö m-s-i-i-t-? --------------------- Pidättekö musiikista? 0
Ја волим класичну музику. M-n- p---n-k-a-sise----m--i-kist-. M___ p____ k__________ m__________ M-n- p-d-n k-a-s-s-s-a m-s-i-i-t-. ---------------------------------- Minä pidän klassisesta musiikista. 0
Овде су моји ЦД-ови. T--sä ---- minun CD-l----i. T____ o___ m____ C_________ T-s-ä o-a- m-n-n C---e-y-i- --------------------------- Tässä ovat minun CD-levyni. 0
Свирате ли неки инструмент? S-it--------e-j-tain---i-inta? S_________ t_ j_____ s________ S-i-a-t-k- t- j-t-i- s-i-i-t-? ------------------------------ Soitatteko te jotain soitinta? 0
Овде је моја гитара. Täss--o---inun--i--ra-i. T____ o_ m____ k________ T-s-ä o- m-n-n k-t-r-n-. ------------------------ Tässä on minun kitarani. 0
Певате ли радо? Lau-att--o t- miele-l-n-e? L_________ t_ m___________ L-u-a-t-k- t- m-e-e-l-n-e- -------------------------- Laulatteko te mielellänne? 0
Имате ли деце? On----ei-lä-lap-ia? O___ t_____ l______ O-k- t-i-l- l-p-i-? ------------------- Onko teillä lapsia? 0
Имате ли пса? Onk--te---ä-koi-a? O___ t_____ k_____ O-k- t-i-l- k-i-a- ------------------ Onko teillä koira? 0
Имате ли мачку? Onko t----ä--i-s-? O___ t_____ k_____ O-k- t-i-l- k-s-a- ------------------ Onko teillä kissa? 0
Овде су моје књиге. Tä-s- ova- -ir---i. T____ o___ k_______ T-s-ä o-a- k-r-a-i- ------------------- Tässä ovat kirjani. 0
Управо читам ову књигу. L--- j---- --tä ki-ja-. L___ j____ t___ k______ L-e- j-u-i t-t- k-r-a-. ----------------------- Luen juuri tätä kirjaa. 0
Шта радо читате? M--ä-te----t-e --e-e---n--? M___ t_ l_____ m___________ M-t- t- l-e-t- m-e-e-l-n-e- --------------------------- Mitä te luette mielellänne? 0
Идете ли радо на концерт? M-n----k---e mielel-än---ko-serttiin? M________ t_ m__________ k___________ M-n-t-e-ö t- m-e-e-l-n-e k-n-e-t-i-n- ------------------------------------- Menettekö te mielellänne konserttiin? 0
Идете ли радо у позориште? M--e-te-- te-m---ellänn- teatt-r---? M________ t_ m__________ t__________ M-n-t-e-ö t- m-e-e-l-n-e t-a-t-r-i-? ------------------------------------ Menettekö te mielellänne teatteriin? 0
Идете ли радо у оперу? M-ne-te-ö te--i---l-änne-oopp-ra--? M________ t_ m__________ o_________ M-n-t-e-ö t- m-e-e-l-n-e o-p-e-a-n- ----------------------------------- Menettekö te mielellänne oopperaan? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?