Рјечник

sr Ћаскање 1   »   nl Small Talk 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [twintig]

Small Talk 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Раскомотите се! Ma-k -et ------g-ma---li--! M--- h-- u---- g----------- M-a- h-t u-e-f g-m-k-e-i-k- --------------------------- Maak het uzelf gemakkelijk! 0
Осећајте се као код куће! Do- als-f --t-uis-b-n-! D-- a---- u t---- b---- D-e a-s-f u t-u-s b-n-! ----------------------- Doe alsof u thuis bent! 0
Шта желите попити? W---w-lt-- ---n---? W-- w--- u d------- W-t w-l- u d-i-k-n- ------------------- Wat wilt u drinken? 0
Волите ли музику? Ho-d- u van-mu--e-? H---- u v-- m------ H-u-t u v-n m-z-e-? ------------------- Houdt u van muziek? 0
Ја волим класичну музику. I--hou---an-kla-s---e--uz--k. I- h--- v-- k-------- m------ I- h-u- v-n k-a-s-e-e m-z-e-. ----------------------------- Ik houd van klassieke muziek. 0
Овде су моји ЦД-ови. Di- zij--m--n -d--. D-- z--- m--- c---- D-t z-j- m-j- c-’-. ------------------- Dit zijn mijn cd’s. 0
Свирате ли неки инструмент? Sp---t-u --n ---i-k--s-r--e--? S----- u e-- m---------------- S-e-l- u e-n m-z-e-i-s-r-m-n-? ------------------------------ Speelt u een muziekinstrument? 0
Овде је моја гитара. Dit ---mijn---ta-r. D-- i- m--- g------ D-t i- m-j- g-t-a-. ------------------- Dit is mijn gitaar. 0
Певате ли радо? H---t u--------gen? H---- u v-- z------ H-u-t u v-n z-n-e-? ------------------- Houdt u van zingen? 0
Имате ли деце? Hee-- - -in--r--? H---- u k-------- H-e-t u k-n-e-e-? ----------------- Heeft u kinderen? 0
Имате ли пса? Hee-t-u-ee- ho-d? H---- u e-- h---- H-e-t u e-n h-n-? ----------------- Heeft u een hond? 0
Имате ли мачку? Hee---- e---kat? H---- u e-- k--- H-e-t u e-n k-t- ---------------- Heeft u een kat? 0
Овде су моје књиге. Di---ijn mi-n b-e--n. D-- z--- m--- b------ D-t z-j- m-j- b-e-e-. --------------------- Dit zijn mijn boeken. 0
Управо читам ову књигу. Ik -----nu-di- b-e-. I- l--- n- d-- b---- I- l-e- n- d-t b-e-. -------------------- Ik lees nu dit boek. 0
Шта радо читате? W-t---e---u graa-? W-- l---- u g----- W-t l-e-t u g-a-g- ------------------ Wat leest u graag? 0
Идете ли радо на концерт? Gaa--- -ra-- n-a- c---e---n? G--- u g---- n--- c--------- G-a- u g-a-g n-a- c-n-e-t-n- ---------------------------- Gaat u graag naar concerten? 0
Идете ли радо у позориште? G-a--- g-aag-naar --t ----t-r? G--- u g---- n--- h-- t------- G-a- u g-a-g n-a- h-t t-e-t-r- ------------------------------ Gaat u graag naar het theater? 0
Идете ли радо у оперу? Gaat-u gr-ag-n-a-----op--a? G--- u g---- n--- d- o----- G-a- u g-a-g n-a- d- o-e-a- --------------------------- Gaat u graag naar de opera? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?