Рјечник

sr Ћаскање 1   »   ru Лёгкая беседа 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [двадцать]

20 [dvadtsatʹ]

Лёгкая беседа 1

[Lëgkaya beseda 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Раскомотите се! Р-спола-а-т---! Р-------------- Р-с-о-а-а-т-с-! --------------- Располагайтесь! 0
R--pol--ayt---! R-------------- R-s-o-a-a-t-s-! --------------- Raspolagaytesʹ!
Осећајте се као код куће! Чу--т--й---се-я -ак--ома. Ч--------- с--- к-- д---- Ч-в-т-у-т- с-б- к-к д-м-. ------------------------- Чувствуйте себя как дома. 0
C-uv-tvu-t- --b---k-k --ma. C---------- s---- k-- d---- C-u-s-v-y-e s-b-a k-k d-m-. --------------------------- Chuvstvuyte sebya kak doma.
Шта желите попити? Ч-о--- б-д--е-п--ь? Ч-- В- б----- п---- Ч-о В- б-д-т- п-т-? ------------------- Что Вы будeте пить? 0
Cht--Vy b----e p-tʹ? C--- V- b----- p---- C-t- V- b-d-t- p-t-? -------------------- Chto Vy budete pitʹ?
Волите ли музику? Вы-л----е м--ы--? В- л----- м------ В- л-б-т- м-з-к-? ----------------- Вы любите музыку? 0
V- -y-bi----uzy--? V- l------ m------ V- l-u-i-e m-z-k-? ------------------ Vy lyubite muzyku?
Ја волим класичну музику. Я люблю--ла-си--с-у- --зык-. Я л---- к----------- м------ Я л-б-ю к-а-с-ч-с-у- м-з-к-. ---------------------------- Я люблю классическую музыку. 0
Ya---ub--- ---s-i-hes-u-u -uzyku. Y- l------ k------------- m------ Y- l-u-l-u k-a-s-c-e-k-y- m-z-k-. --------------------------------- Ya lyublyu klassicheskuyu muzyku.
Овде су моји ЦД-ови. Во- тут-м-и--о--а-т-д--ки. В-- т-- м-- к------ д----- В-т т-т м-и к-м-а-т д-с-и- -------------------------- Вот тут мои компакт диски. 0
V-t-tut-mo- --m--kt--i--i. V-- t-- m-- k------ d----- V-t t-t m-i k-m-a-t d-s-i- -------------------------- Vot tut moi kompakt diski.
Свирате ли неки инструмент? В------е-е--- --ком-----дь -нс--уме---? В- и------ н- к----------- и----------- В- и-р-е-е н- к-к-м-н-б-д- и-с-р-м-н-е- --------------------------------------- Вы играете на каком-нибудь инструменте? 0
Vy-i---y-te--- kakom-n-bu-- -ns-r----te? V- i------- n- k----------- i----------- V- i-r-y-t- n- k-k-m-n-b-d- i-s-r-m-n-e- ---------------------------------------- Vy igrayete na kakom-nibudʹ instrumente?
Овде је моја гитара. В-- моя ги--ра. В-- м-- г------ В-т м-я г-т-р-. --------------- Вот моя гитара. 0
Vot-------i-ara. V-- m--- g------ V-t m-y- g-t-r-. ---------------- Vot moya gitara.
Певате ли радо? Вы --бит--п-т-? В- л----- п---- В- л-б-т- п-т-? --------------- Вы любите петь? 0
V- l--bit-----ʹ? V- l------ p---- V- l-u-i-e p-t-? ---------------- Vy lyubite petʹ?
Имате ли деце? У Вас----- --ти? У В-- е--- д---- У В-с е-т- д-т-? ---------------- У Вас есть дети? 0
U-V-s----tʹ d-t-? U V-- y---- d---- U V-s y-s-ʹ d-t-? ----------------- U Vas yestʹ deti?
Имате ли пса? У-В---е-ть-с----а? У В-- е--- с------ У В-с е-т- с-б-к-? ------------------ У Вас есть собака? 0
U-Vas------ sob---? U V-- y---- s------ U V-s y-s-ʹ s-b-k-? ------------------- U Vas yestʹ sobaka?
Имате ли мачку? У--ас-е-ть-к-шка? У В-- е--- к----- У В-с е-т- к-ш-а- ----------------- У Вас есть кошка? 0
U-V-s-ye-tʹ --s-k-? U V-- y---- k------ U V-s y-s-ʹ k-s-k-? ------------------- U Vas yestʹ koshka?
Овде су моје књиге. Вот-м-и книг-. В-- м-- к----- В-т м-и к-и-и- -------------- Вот мои книги. 0
Vot ----kn-gi. V-- m-- k----- V-t m-i k-i-i- -------------- Vot moi knigi.
Управо читам ову књигу. Сейч-- я -ит----т- --игу. С----- я ч---- э-- к----- С-й-а- я ч-т-ю э-у к-и-у- ------------------------- Сейчас я читаю эту книгу. 0
Se-c-a- y--c-i-ay- etu-k-ig-. S------ y- c------ e-- k----- S-y-h-s y- c-i-a-u e-u k-i-u- ----------------------------- Seychas ya chitayu etu knigu.
Шта радо читате? Ч-о -ы---би---------? Ч-- В- л----- ч------ Ч-о В- л-б-т- ч-т-т-? --------------------- Что Вы любите читать? 0
Ch-o Vy-l-u--t- -hit-t-? C--- V- l------ c------- C-t- V- l-u-i-e c-i-a-ʹ- ------------------------ Chto Vy lyubite chitatʹ?
Идете ли радо на концерт? Вы --б-те-х--и----- конц---? В- л----- х----- н- к------- В- л-б-т- х-д-т- н- к-н-е-т- ---------------------------- Вы любите ходить на концерт? 0
V- ly---t-----di----a---n---r-? V- l------ k------ n- k-------- V- l-u-i-e k-o-i-ʹ n- k-n-s-r-? ------------------------------- Vy lyubite khoditʹ na kontsert?
Идете ли радо у позориште? Вы--юбите х-ди-- ---еатр? В- л----- х----- в т----- В- л-б-т- х-д-т- в т-а-р- ------------------------- Вы любите ходить в театр? 0
V---yubit-----di-ʹ---te---? V- l------ k------ v t----- V- l-u-i-e k-o-i-ʹ v t-a-r- --------------------------- Vy lyubite khoditʹ v teatr?
Идете ли радо у оперу? В- люб--- х--и-- в оп---? В- л----- х----- в о----- В- л-б-т- х-д-т- в о-е-у- ------------------------- Вы любите ходить в оперу? 0
V- --u-i-- -h-ditʹ-v--p---? V- l------ k------ v o----- V- l-u-i-e k-o-i-ʹ v o-e-u- --------------------------- Vy lyubite khoditʹ v operu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?