Рјечник

sr Ћаскање 2   »   be Гутарка 2

21 [двадесет и један]

Ћаскање 2

Ћаскање 2

21 [дваццаць адзін]

21 [dvatstsats’ adzіn]

Гутарка 2

[Gutarka 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Одакле сте? Адку-- В-? Адкуль Вы? А-к-л- В-? ---------- Адкуль Вы? 0
Ad--l’-V-? Adkul’ Vy? A-k-l- V-? ---------- Adkul’ Vy?
Из Базела. З----э-я. З Базэля. З Б-з-л-. --------- З Базэля. 0
Z B-zel-a. Z Bazelya. Z B-z-l-a- ---------- Z Bazelya.
Базел је у Швајцарској. Ба-э-- зн-х---і-ц- ў Ш--й---ы-. Базэль знаходзіцца ў Швейцарыі. Б-з-л- з-а-о-з-ц-а ў Ш-е-ц-р-і- ------------------------------- Базэль знаходзіцца ў Швейцарыі. 0
B--e-’ z--k-o-zі-s--- - -hv-ytsa--і. Bazel’ znakhodzіtstsa u Shveytsaryі. B-z-l- z-a-h-d-і-s-s- u S-v-y-s-r-і- ------------------------------------ Bazel’ znakhodzіtstsa u Shveytsaryі.
Могу ли да Вам представим господина Милера? Даз----ц- -а-наё---ь--ас са--падар-- Мю--рам. Дазвольце пазнаёміць Вас са спадаром Мюлерам. Д-з-о-ь-е п-з-а-м-ц- В-с с- с-а-а-о- М-л-р-м- --------------------------------------------- Дазвольце пазнаёміць Вас са спадаром Мюлерам. 0
Da---l--s- --z--e----’ --s----sp--a-o- -----ram. Dazvol’tse paznaemіts’ Vas sa spadarom Myuleram. D-z-o-’-s- p-z-a-m-t-’ V-s s- s-a-a-o- M-u-e-a-. ------------------------------------------------ Dazvol’tse paznaemіts’ Vas sa spadarom Myuleram.
Он је странац. Ён-і-шазем--. Ён іншаземец. Ё- і-ш-з-м-ц- ------------- Ён іншаземец. 0
En іns--z--et-. En іnshazemets. E- і-s-a-e-e-s- --------------- En іnshazemets.
Он говори више језика. Ё- -а----л------н-к---кіх--о--х. Ён размаўляе на некалькіх мовах. Ё- р-з-а-л-е н- н-к-л-к-х м-в-х- -------------------------------- Ён размаўляе на некалькіх мовах. 0
E----z----y--e -a-----l’---- mov-kh. En razmaulyaye na nekal’kіkh movakh. E- r-z-a-l-a-e n- n-k-l-k-k- m-v-k-. ------------------------------------ En razmaulyaye na nekal’kіkh movakh.
Јесте ли први пут овде? Вы -перш-н--ту-? Вы ўпершыню тут? В- ў-е-ш-н- т-т- ---------------- Вы ўпершыню тут? 0
Vy ---r-h---- -ut? Vy upershynyu tut? V- u-e-s-y-y- t-t- ------------------ Vy upershynyu tut?
Не, био / била сам већ овде прошле године. Не,---ўж----- - -ы-- тут-л----ь. Не, я ўжо быў / была тут летась. Н-, я ў-о б-ў / б-л- т-т л-т-с-. -------------------------------- Не, я ўжо быў / была тут летась. 0
N-,-ya-u--o b-u - by-- t-- l-----. Ne, ya uzho byu / byla tut letas’. N-, y- u-h- b-u / b-l- t-t l-t-s-. ---------------------------------- Ne, ya uzho byu / byla tut letas’.
Али само једну седмицу. Ал-----ькі-а--ін-т--з---. Але толькі адзін тыдзень. А-е т-л-к- а-з-н т-д-е-ь- ------------------------- Але толькі адзін тыдзень. 0
Al- to-’-----zі--t-d--n’. Ale tol’kі adzіn tydzen’. A-e t-l-k- a-z-n t-d-e-’- ------------------------- Ale tol’kі adzіn tydzen’.
Како Вам се допада код нас? Як В-м у---с па-абае---? Як Вам у нас падабаецца? Я- В-м у н-с п-д-б-е-ц-? ------------------------ Як Вам у нас падабаецца? 0
Ya--V-m u---s-pad--ae-stsa? Yak Vam u nas padabaetstsa? Y-k V-m u n-s p-d-b-e-s-s-? --------------------------- Yak Vam u nas padabaetstsa?
Врло добро. Људи су драги. Ве--м------бае-ца--Т-- -об--я--ю-з-. Вельмі падабаецца. Тут добрыя людзі. В-л-м- п-д-б-е-ц-. Т-т д-б-ы- л-д-і- ------------------------------------ Вельмі падабаецца. Тут добрыя людзі. 0
V--’-і p---b--ts-sa- -ut d----ya ---d--. Vel’mі padabaetstsa. Tut dobryya lyudzі. V-l-m- p-d-b-e-s-s-. T-t d-b-y-a l-u-z-. ---------------------------------------- Vel’mі padabaetstsa. Tut dobryya lyudzі.
И крајолик ми се такође допада. І -ры---- --- -а-с-м- -а-а-----а. І прырода мне таксама падабаецца. І п-ы-о-а м-е т-к-а-а п-д-б-е-ц-. --------------------------------- І прырода мне таксама падабаецца. 0
І--ry-o-- --e -a-s-m- -ad-b---st--. І pryroda mne taksama padabaetstsa. І p-y-o-a m-e t-k-a-a p-d-b-e-s-s-. ----------------------------------- І pryroda mne taksama padabaetstsa.
Шта сте по занимању? Кі---- -р--у-це? Кім Вы працуеце? К-м В- п-а-у-ц-? ---------------- Кім Вы працуеце? 0
K-m -- -ra-----s-? Kіm Vy pratsuetse? K-m V- p-a-s-e-s-? ------------------ Kіm Vy pratsuetse?
Ја сам преводилац. Я перакладчы-. Я перакладчык. Я п-р-к-а-ч-к- -------------- Я перакладчык. 0
Ya----a-l----y-. Ya perakladchyk. Y- p-r-k-a-c-y-. ---------------- Ya perakladchyk.
Ја преводим књиге. Я пе--к-ад----ніг-. Я перакладаю кнігі. Я п-р-к-а-а- к-і-і- ------------------- Я перакладаю кнігі. 0
Y------k----y--k--g-. Ya perakladayu knіgі. Y- p-r-k-a-a-u k-і-і- --------------------- Ya perakladayu knіgі.
Јесте ли сами овде? Вы--ут -дзін? Вы тут адзін? В- т-т а-з-н- ------------- Вы тут адзін? 0
Vy tu--ad--n? Vy tut adzіn? V- t-t a-z-n- ------------- Vy tut adzіn?
Не, моја супруга / мој супруг је такође овде. Н-- мая-----а-/--о- -уж -а-с--а -у-. Не, мая жонка / мой муж таксама тут. Н-, м-я ж-н-а / м-й м-ж т-к-а-а т-т- ------------------------------------ Не, мая жонка / мой муж таксама тут. 0
N----aya-z-o-ka-/-mo- m-z---aksam--t-t. Ne, maya zhonka / moy muzh taksama tut. N-, m-y- z-o-k- / m-y m-z- t-k-a-a t-t- --------------------------------------- Ne, maya zhonka / moy muzh taksama tut.
А тамо су моје двоје деце. А-т-- -в-- -аіх -з-ц-й. А там двое маіх дзяцей. А т-м д-о- м-і- д-я-е-. ----------------------- А там двое маіх дзяцей. 0
A --- dvo- ma--h--z-----y. A tam dvoe maіkh dzyatsey. A t-m d-o- m-і-h d-y-t-e-. -------------------------- A tam dvoe maіkh dzyatsey.

Романски језици

Романски језици су матерњи језици 700 милиона људи на планети. Зато романска група језика спада у најзначајније на свету. Романски језици спадају у индоевропску језичну породицу. Сви романски језици воде порекло из латинског. Ово значи да су потомци језика који се говорио у старом Риму. Основа свих романских језика био је вулгарни латински. То је латински који се говорио у познијем античком добу. Вулгарни латински се Европом ширио римским освајањима. Из њега су се касније развили романски језици и дијалекти. Сам латински је у ствари италски језик. Око петнаест језика спада у ову групу. Врло је тешко установити њихов тачан број. Често је нејасно да ли су у питању независни језици или дијалекти. Током времена су неколики романски језици сасвим изумрли. Али су се зато развили и нови језици засновани на романским. То су креолски језици. У данашње време је шпански најраспрострањенији романски језик. Он спада у светске језике јер га говори преко 380 милиона људи. Романски језици су од великог интересовања за научнике. То је зато што је историја ове језичне групе одлично документована. Латински или римски текстови егзистирају већ 2500 година. Полазећи од ове поставке, лингвисти испитују настанак појединачних језика. На тај начин се могу истраживати правила на основи којих је неки језик настао. Многа од ових правила могу се применити и на друге језике. Граматика романских језика има сличну конструкцију. Али, најважније је да романски језици имају сличан речник. Уколико особа говори неки од романских језика, лакше ће научити други романски језик. Хвала ти, латински!
Да ли си знао?
Јапански језик спада сигурно у најфасцинантније језике. Нарочито је писмо за пуно људи интересантно. Састоји се од кинеских знакова и два слоговна писма. За јапански су такође карактеристични многи дијалекти. Они се деломице знатно разликују између себе. Може се десити да се два говорника из различитих подручја не разумеју. Јапански поседује мелодичан акценат. Када неку реч желимо да нагласимо, не говоримо је, значи, гласније. Мења се висина тонова. Око 130 милиона људи говори јапански. Већина њих, наравно, живи у Јапану. Међутим, и у Бразилу и Северној Америци има великих група говорника јапанског језика. То су потомци јапанских исељеника. Правих говорника јапанског као другог језика има релативно мало. Али управо то би нас требало мотивисати да научимо овај узбудљиви језик!