Рјечник

sr Ћаскање 2   »   bg Кратък разговор 2

21 [двадесет и један]

Ћаскање 2

Ћаскање 2

21 [двайсет и едно]

21 [dvayset i yedno]

Кратък разговор 2

[Kratyk razgovor 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Одакле сте? От---- с--? Откъде сте? 0
O----- s--? Ot---- s--? Otkyde ste? O-k-d- s-e? ----------?
Из Базела. От Б----. От Базел. 0
O- B----. Ot B----. Ot Bazel. O- B-z-l. --------.
Базел је у Швајцарској. Ба--- с- н----- в Ш--------. Базел се намира в Швейцария. 0
B---- s- n----- v S-----------. Ba--- s- n----- v S-----------. Bazel se namira v Shveytsariya. B-z-l s- n-m-r- v S-v-y-s-r-y-. ------------------------------.
Могу ли да Вам представим господина Милера? Мо-- л- д- В- п-------- г------- М----? Може ли да Ви представя господин Мюлер? 0
M---- l- d- V- p--------- g------- M-----? Mo--- l- d- V- p--------- g------- M-----? Mozhe li da Vi predstavya gospodin Myuler? M-z-e l- d- V- p-e-s-a-y- g-s-o-i- M-u-e-? -----------------------------------------?
Он је странац. То- е ч-------. Той е чужденец. 0
T-- y- c----------. To- y- c----------. Toy ye chuzhdenets. T-y y- c-u-h-e-e-s. ------------------.
Он говори више језика. То- г----- н------ е----. Той говори няколко езика. 0
T-- g----- n------- y-----. To- g----- n------- y-----. Toy govori nyakolko yezika. T-y g-v-r- n-a-o-k- y-z-k-. --------------------------.
Јесте ли први пут овде? За п--- п-- л- с-- т--? За пръв път ли сте тук? 0
Z- p--- p-- l- s-- t--? Za p--- p-- l- s-- t--? Za pryv pyt li ste tuk? Z- p-y- p-t l- s-e t-k? ----------------------?
Не, био / била сам већ овде прошле године. Не- м------- г----- б-- в--- т--. Не, миналата година бях вече тук. 0
N-, m------- g----- b---- v---- t--. Ne- m------- g----- b---- v---- t--. Ne, minalata godina byakh veche tuk. N-, m-n-l-t- g-d-n- b-a-h v-c-e t-k. --,--------------------------------.
Али само једну седмицу. Но с--- з- е--- с------. Но само за една седмица. 0
N- s--- z- y---- s-------. No s--- z- y---- s-------. No samo za yedna sedmitsa. N- s-m- z- y-d-a s-d-i-s-. -------------------------.
Како Вам се допада код нас? Ха----- л- В- п-- н--? Харесва ли Ви при нас? 0
K------- l- V- p-- n--? Kh------ l- V- p-- n--? Kharesva li Vi pri nas? K-a-e-v- l- V- p-i n-s? ----------------------?
Врло добро. Људи су драги. Мн---. Х----- с- п------. Много. Хората са приятни. 0
M----. K------ s- p-------. Mn---. K------ s- p-------. Mnogo. Khorata sa priyatni. M-o-o. K-o-a-a s- p-i-a-n-. -----.--------------------.
И крајолик ми се такође допада. И м--------- м- х------. И местността ми харесва. 0
I m--------- m- k-------. I m--------- m- k-------. I mestnostta mi kharesva. I m-s-n-s-t- m- k-a-e-v-. ------------------------.
Шта сте по занимању? Ка--- / к---- с-- п- п-------? Какъв / каква сте по професия? 0
K---- / k---- s-- p- p--------? Ka--- / k---- s-- p- p--------? Kakyv / kakva ste po profesiya? K-k-v / k-k-a s-e p- p-o-e-i-a? ------/-----------------------?
Ја сам преводилац. Аз с-- п------- / п---------. Аз съм преводач / преводачка. 0
A- s-- p-------- / p----------. Az s-- p-------- / p----------. Az sym prevodach / prevodachka. A- s-m p-e-o-a-h / p-e-o-a-h-a. -----------------/------------.
Ја преводим књиге. Аз п-------- к----. Аз превеждам книги. 0
A- p--------- k----. Az p--------- k----. Az prevezhdam knigi. A- p-e-e-h-a- k-i-i. -------------------.
Јесте ли сами овде? Са- / с--- л- с-- т--? Сам / сама ли сте тук? 0
S-- / s--- l- s-- t--? Sa- / s--- l- s-- t--? Sam / sama li ste tuk? S-m / s-m- l- s-e t-k? ----/----------------?
Не, моја супруга / мој супруг је такође овде. Не- м---- ж--- / м--- м---- с--- е т--. Не, моята жена / моят мъжът също е тук. 0
N-, m----- z---- / m---- m----- s------ y- t--. Ne- m----- z---- / m---- m----- s------ y- t--. Ne, moyata zhena / moyat myzhyt syshcho ye tuk. N-, m-y-t- z-e-a / m-y-t m-z-y- s-s-c-o y- t-k. --,--------------/----------------------------.
А тамо су моје двоје деце. А т-- с- д---- м- д---. А там са двете ми деца. 0
A t-- s- d---- m- d----. A t-- s- d---- m- d----. A tam sa dvete mi detsa. A t-m s- d-e-e m- d-t-a. -----------------------.

Романски језици

Романски језици су матерњи језици 700 милиона људи на планети. Зато романска група језика спада у најзначајније на свету. Романски језици спадају у индоевропску језичну породицу. Сви романски језици воде порекло из латинског. Ово значи да су потомци језика који се говорио у старом Риму. Основа свих романских језика био је вулгарни латински. То је латински који се говорио у познијем античком добу. Вулгарни латински се Европом ширио римским освајањима. Из њега су се касније развили романски језици и дијалекти. Сам латински је у ствари италски језик. Око петнаест језика спада у ову групу. Врло је тешко установити њихов тачан број. Често је нејасно да ли су у питању независни језици или дијалекти. Током времена су неколики романски језици сасвим изумрли. Али су се зато развили и нови језици засновани на романским. То су креолски језици. У данашње време је шпански најраспрострањенији романски језик. Он спада у светске језике јер га говори преко 380 милиона људи. Романски језици су од великог интересовања за научнике. То је зато што је историја ове језичне групе одлично документована. Латински или римски текстови егзистирају већ 2500 година. Полазећи од ове поставке, лингвисти испитују настанак појединачних језика. На тај начин се могу истраживати правила на основи којих је неки језик настао. Многа од ових правила могу се применити и на друге језике. Граматика романских језика има сличну конструкцију. Али, најважније је да романски језици имају сличан речник. Уколико особа говори неки од романских језика, лакше ће научити други романски језик. Хвала ти, латински!
Да ли си знао?
Јапански језик спада сигурно у најфасцинантније језике. Нарочито је писмо за пуно људи интересантно. Састоји се од кинеских знакова и два слоговна писма. За јапански су такође карактеристични многи дијалекти. Они се деломице знатно разликују између себе. Може се десити да се два говорника из различитих подручја не разумеју. Јапански поседује мелодичан акценат. Када неку реч желимо да нагласимо, не говоримо је, значи, гласније. Мења се висина тонова. Око 130 милиона људи говори јапански. Већина њих, наравно, живи у Јапану. Међутим, и у Бразилу и Северној Америци има великих група говорника јапанског језика. То су потомци јапанских исељеника. Правих говорника јапанског као другог језика има релативно мало. Али управо то би нас требало мотивисати да научимо овај узбудљиви језик!