Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ar ‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

‫22 [اثنان وعشرون]‬

22 [athnan waeashruna]

‫محادثة قصيرة ،رقم 3‬

[mhadathat qasirat ,raqam 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Пушите ли? ‫-----خ-؟‬ ‫-- ت----- ‫-ل ت-خ-؟- ---------- ‫هل تدخن؟‬ 0
h- ---h-? h- t----- h- t-k-n- --------- hl tdkhn?
Пре да. ‫-نت-----ا---دخ-.‬ ‫--- س----- أ----- ‫-ن- س-ب-ا- أ-خ-.- ------------------ ‫كنت سابقاً أدخن.‬ 0
ku-t-----a---'a-ak-n-. k--- s------ '-------- k-n- s-b-a-n '-d-k-n-. ---------------------- kunt sabqaan 'adakhna.
Али сада више не пушим. ‫--ن ا-ان، تخ-يت-عنه-‬ ‫--- ا---- ت---- ع---- ‫-ك- ا-ا-، ت-ل-ت ع-ه-‬ ---------------------- ‫لكن الان، تخليت عنه.‬ 0
lk-- a--a-- ---h--- -an-a. l--- a----- t------ e----- l-u- a-a-n- t-k-l-t e-n-a- -------------------------- lkun alaan, takhlit eanha.
Смета ли Вам ако ја пушим? ‫--ز--- -- ---ت؟‬ ‫------ إ- د----- ‫-ي-ع-ك إ- د-ن-؟- ----------------- ‫أيزعجك إن دخنت؟‬ 0
a-a-ae--- 'ii---akhnat? a-------- '--- d------- a-a-a-j-k '-i- d-k-n-t- ----------------------- ayazaejuk 'iin dakhnat?
Не, апсолутно не. ‫-ا،--ل- -ل-ط----‬ ‫--- ع-- ا-------- ‫-ا- ع-ى ا-إ-ل-ق-‬ ------------------ ‫لا، على الإطلاق.‬ 0
la-,-ea-a---l-i-t-aq. l--- e---- a--------- l-a- e-l-a a-'-i-l-q- --------------------- laa, ealaa al'iitlaq.
Не смета ми. ‫هذ- لا---ع---.‬ ‫--- ل- ي------- ‫-ذ- ل- ي-ع-ن-.- ---------------- ‫هذا لا يزعجني.‬ 0
hdh- l- yu-aea-ni. h--- l- y--------- h-h- l- y-z-e-j-i- ------------------ hdha la yuzaeajni.
Хоћете ли попити нешто? ‫أ تشرب شي--ا-‬ ‫- ت--- ش------ ‫- ت-ر- ش-ئ-ا-‬ --------------- ‫أ تشرب شيئًا؟‬ 0
a---sh----sh-----? a t------ s------- a t-s-r-b s-y-a-a- ------------------ a tashrub shyyana?
Један коњак? ‫ق-ح----- -ل-و-ياك؟‬ ‫----- م- ا--------- ‫-د-ا- م- ا-ك-ن-ا-؟- -------------------- ‫قدحاً من الكونياك؟‬ 0
qd---- -----lkuni-k? q----- m-- a-------- q-h-a- m-n a-k-n-a-? -------------------- qdhaan min alkuniak?
Не, радије пиво. ‫ل---أف-- ---ا--من---جعة.‬ ‫--- أ--- ك---- م- ا------ ‫-ا- أ-ض- ك-س-ً م- ا-ج-ة-‬ -------------------------- ‫لا، أفضل كأساً من الجعة.‬ 0
l-a, --f-al -a--an min a-jieata. l--- '----- k----- m-- a-------- l-a- '-f-a- k-s-a- m-n a-j-e-t-. -------------------------------- laa, 'afdal kasaan min aljieata.
Путујете ли много? ‫أ--اف--ك---ً-؟‬ ‫------ ك------- ‫-ت-ا-ر ك-ي-ً-؟- ---------------- ‫أتسافر كثيرًا؟‬ 0
atasafir k--y---a? a------- k-------- a-a-a-i- k-h-r-n-? ------------------ atasafir kthyrana?
Да, већином су то пословна путовања. ‫نعم،--غا--------تك-ن ر--ا--عمل-‬ ‫---- و------ م- ت--- ر---- ع---- ‫-ع-، و-ا-ب-ا م- ت-و- ر-ل-ت ع-ل-‬ --------------------------------- ‫نعم، وغالبًا ما تكون رحلات عمل.‬ 0
n--------a-ba-a m- t---n-ri---t-eam---. n---- w-------- m- t---- r----- e------ n-i-, w-h-l-a-a m- t-k-n r-h-a- e-m-l-. --------------------------------------- neim, wghalbana ma takun rihlat eamala.
Али сада смо овде на годишњем одмору. ‫ولكن-الآن نم-ي ---ج--ة--نا.‬ ‫---- ا--- ن--- ا------ ه---- ‫-ل-ن ا-آ- ن-ض- ا-إ-ا-ة ه-ا-‬ ----------------------------- ‫ولكن الآن نمضي الإجازة هنا.‬ 0
w-kun a--n-n---i-al-i-jaz-t ---a. w---- a--- n---- a--------- h---- w-k-n a-a- n-m-i a-'-i-a-a- h-n-. --------------------------------- wlkun alan namdi al'iijazat huna.
Каква врућина! ‫ما---- ---ر!‬ ‫-- ه-- ا----- ‫-ا ه-ا ا-ح-!- -------------- ‫ما هذا الحر!‬ 0
ma h-ha-al-ar! m- h--- a----- m- h-h- a-h-r- -------------- ma hdha alhar!
Да, данас је стварно вруће. ‫-ع-، بالف-----يوم ح-ر -د--.‬ ‫---- ب----- ا---- ح-- ج----- ‫-ع-، ب-ل-ع- ا-ي-م ح-ر ج-ً-.- ----------------------------- ‫نعم، بالفعل اليوم حار جدًا.‬ 0
n---,-ba-f-l aly--m-h-r jd-n-. n---- b----- a----- h-- j----- n-i-, b-l-e- a-y-w- h-r j-a-a- ------------------------------ neim, balfel alyawm har jdana.
Хајдемо на балкон. ‫لنخ-- إل- ا--ُرف-.‬ ‫----- إ-- ا-------- ‫-ن-ر- إ-ى ا-ش-ر-ة-‬ -------------------- ‫لنخرج إلى الشُرفة.‬ 0
lna-h--- --i-a- a-sh--f. l------- '----- a------- l-a-h-u- '-i-a- a-s-u-f- ------------------------ lnakhruj 'iilaa alshurf.
Сутра ће овде бити забава. ‫-د-ً ستق-م-حفلة -ن--‬ ‫---- س---- ح--- ه---- ‫-د-ً س-ق-م ح-ل- ه-ا-‬ ---------------------- ‫غداً ستقام حفلة هنا.‬ 0
g--a-- -a-uqam ha---tan-h---. g----- s------ h------- h---- g-d-a- s-t-q-m h-f-a-a- h-n-. ----------------------------- ghdaan satuqam haflatan huna.
Хоћете ли и Ви доћи?? ‫-ل --ا-----ض--‬ ‫-- س---- أ----- ‫-ل س-ا-ي أ-ض-؟- ---------------- ‫هل ستاتي أيضا؟‬ 0
hl-s-t-t- -ayda? h- s----- '----- h- s-t-t- '-y-a- ---------------- hl satati 'ayda?
Да, ми смо такође позвани. ‫-ب---- فن-ن--د--ّ-ن.‬ ‫------ ف--- م-------- ‫-ب-ا-، ف-ح- م-ع-ّ-ن-‬ ---------------------- ‫طبعاً، فنحن مدعوّون.‬ 0
t-eaa-,-fn-n--d-www-. t------ f--- m------- t-e-a-, f-h- m-e-w-n- --------------------- tbeaan, fnhn mdewwwn.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…