Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ca Conversa 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [vint-i-dos]

Conversa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Пушите ли? Fu-a v----? F--- v----- F-m- v-s-è- ----------- Fuma vostè? 0
Пре да. A--ns- sí. A----- s-- A-a-s- s-. ---------- Abans, sí. 0
Али сада више не пушим. P-r--a-a j--n--f-mo. P--- a-- j- n- f---- P-r- a-a j- n- f-m-. -------------------- Però ara ja no fumo. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? Li-i--or-- si--u-o? L- i------ s- f---- L- i-p-r-a s- f-m-? ------------------- Li importa si fumo? 0
Не, апсолутно не. N-,-------s. N-- n- g---- N-, n- g-n-. ------------ No, no gens. 0
Не смета ми. N- -m-m-l-s-- -a-. N- e- m------ p--- N- e- m-l-s-a p-s- ------------------ No em molesta pas. 0
Хоћете ли попити нешто? Q-- v-l---s--e -----? Q-- v-- r-- d- b----- Q-e v-l r-s d- b-u-e- --------------------- Que vol res de beure? 0
Један коњак? U--co-y-c? U- c------ U- c-n-a-? ---------- Un conyac? 0
Не, радије пиво. No, més-a--at -n- --rve--. N-- m-- a---- u-- c------- N-, m-s a-i-t u-a c-r-e-a- -------------------------- No, més aviat una cervesa. 0
Путујете ли много? Que--ia--a--o-- v-st-? Q-- v----- m--- v----- Q-e v-a-j- m-l- v-s-è- ---------------------- Que viatja molt vostè? 0
Да, већином су то пословна путовања. Sí--pe-ò---n -ob--tot vi-tge------e---is. S-- p--- s-- s------- v------ d- n------- S-, p-r- s-n s-b-e-o- v-a-g-s d- n-g-c-s- ----------------------------------------- Sí, però són sobretot viatges de negocis. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Pe-ò ar----m vaca-ce-. P--- a-- f-- v-------- P-r- a-a f-m v-c-n-e-. ---------------------- Però ara fem vacances. 0
Каква врућина! Q-i-- c---r! Q---- c----- Q-i-a c-l-r- ------------ Quina calor! 0
Да, данас је стварно вруће. Sí-----i f- -olt- ---o-. S-- a--- f- m---- c----- S-, a-u- f- m-l-a c-l-r- ------------------------ Sí, avui fa molta calor. 0
Хајдемо на балкон. Anem a----lc-. A--- a- b----- A-e- a- b-l-ó- -------------- Anem al balcó. 0
Сутра ће овде бити забава. De-à h- -au-à-una--esta. D--- h- h---- u-- f----- D-m- h- h-u-à u-a f-s-a- ------------------------ Demà hi haurà una festa. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Q-- --l-v-nir -a-bé? Q-- v-- v---- t----- Q-e v-l v-n-r t-m-é- -------------------- Que vol venir també? 0
Да, ми смо такође позвани. Sí- ------h- -om -on-i---s. S-- t---- h- s-- c--------- S-, t-m-é h- s-m c-n-i-a-s- --------------------------- Sí, també hi som convidats. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…