Рјечник

sr Ћаскање 3   »   el Κουβεντούλα 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [είκοσι δύο]

22 [eíkosi dýo]

Κουβεντούλα 3

[Koubentoúla 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Пушите ли? Κα-νί-ε-ε; Κ--------- Κ-π-ί-ε-ε- ---------- Καπνίζετε; 0
K--níze--? K--------- K-p-í-e-e- ---------- Kapnízete?
Пре да. Π--ι-τ--α ν--. Π-------- ν--- Π-λ-ό-ε-α ν-ι- -------------- Παλιότερα ναι. 0
P--ióte---na-. P-------- n--- P-l-ó-e-a n-i- -------------- Paliótera nai.
Али сада више не пушим. Α--ά-τ-ρα δε---α-νίζ- ---. Α--- τ--- δ-- κ------ π--- Α-λ- τ-ρ- δ-ν κ-π-ί-ω π-α- -------------------------- Αλλά τώρα δεν καπνίζω πια. 0
Al-á--ṓ---de--k----z- -i-. A--- t--- d-- k------ p--- A-l- t-r- d-n k-p-í-ō p-a- -------------------------- Allá tṓra den kapnízō pia.
Смета ли Вам ако ја пушим? Θα --- ε----ή-ει--ν --π---ω; Θ- σ-- ε-------- α- κ------- Θ- σ-ς ε-ο-λ-σ-ι α- κ-π-ί-ω- ---------------------------- Θα σας ενοχλήσει αν καπνίσω; 0
Tha---- -n-c------ -n--a-n---? T-- s-- e--------- a- k------- T-a s-s e-o-h-ḗ-e- a- k-p-í-ō- ------------------------------ Tha sas enochlḗsei an kapnísō?
Не, апсолутно не. Όχι,--- κα--α π-ρίπ---η. Ό--- σ- κ---- π--------- Ό-ι- σ- κ-μ-α π-ρ-π-ω-η- ------------------------ Όχι, σε καμία περίπτωση. 0
Óchi, s--kamía----íp-ōs-. Ó---- s- k---- p--------- Ó-h-, s- k-m-a p-r-p-ō-ē- ------------------------- Óchi, se kamía períptōsē.
Не смета ми. Αυ-ό-δ-ν -ε-ενο--εί. Α--- δ-- μ- ε------- Α-τ- δ-ν μ- ε-ο-λ-ί- -------------------- Αυτό δεν με ενοχλεί. 0
Aut---en--- ---ch-eí. A--- d-- m- e-------- A-t- d-n m- e-o-h-e-. --------------------- Autó den me enochleí.
Хоћете ли попити нешто? Θα--ι-ί-- κά-ι; Θ- π----- κ---- Θ- π-ε-τ- κ-τ-; --------------- Θα πιείτε κάτι; 0
T----ieíte k-t-? T-- p----- k---- T-a p-e-t- k-t-? ---------------- Tha pieíte káti?
Један коњак? Έ----ονι--; Έ-- κ------ Έ-α κ-ν-ά-; ----------- Ένα κονιάκ; 0
Én--k--i--? É-- k------ É-a k-n-á-? ----------- Éna koniák?
Не, радије пиво. Όχι--πρ---μώ μια -----. Ό--- π------ μ-- μ----- Ό-ι- π-ο-ι-ώ μ-α μ-ύ-α- ----------------------- Όχι, προτιμώ μια μπύρα. 0
Óchi--proti---m--------. Ó---- p------ m-- m----- Ó-h-, p-o-i-ṓ m-a m-ý-a- ------------------------ Óchi, protimṓ mia mpýra.
Путујете ли много? Τ--ιδεύ--- π-λύ; Τ--------- π---- Τ-ξ-δ-ύ-τ- π-λ-; ---------------- Ταξιδεύετε πολύ; 0
T--ideú-t- p---? T--------- p---- T-x-d-ú-t- p-l-? ---------------- Taxideúete polý?
Да, већином су то пословна путовања. Ν----τ-ς--ε------ε--- ----ς -ί--- ---γγελμα--κ- ταξ-δι-. Ν--- τ-- π----------- φ---- ε---- ε------------ τ------- Ν-ι- τ-ς π-ρ-σ-ό-ε-ε- φ-ρ-ς ε-ν-ι ε-α-γ-λ-α-ι-ά τ-ξ-δ-α- -------------------------------------------------------- Ναι, τις περισσότερες φορές είναι επαγγελματικά ταξίδια. 0
Na----is p--i--óte--s--ho--- --na---pa-g---a--ká t---d-a. N--- t-- p----------- p----- e---- e------------ t------- N-i- t-s p-r-s-ó-e-e- p-o-é- e-n-i e-a-g-l-a-i-á t-x-d-a- --------------------------------------------------------- Nai, tis perissóteres phorés eínai epangelmatiká taxídia.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Αλλά-τώρ--ε-μ-σ-- --ώ--ια δια--πέ-. Α--- τ--- ε------ ε-- γ-- δ-------- Α-λ- τ-ρ- ε-μ-σ-ε ε-ώ γ-α δ-α-ο-έ-. ----------------------------------- Αλλά τώρα είμαστε εδώ για διακοπές. 0
Al-- ---a --m-ste -d- -i--d---o-é-. A--- t--- e------ e-- g-- d-------- A-l- t-r- e-m-s-e e-ṓ g-a d-a-o-é-. ----------------------------------- Allá tṓra eímaste edṓ gia diakopés.
Каква врућина! Τ--ζ-στ-! Τ- ζ----- Τ- ζ-σ-η- --------- Τι ζέστη! 0
Ti-----ē! T- z----- T- z-s-ē- --------- Ti zéstē!
Да, данас је стварно вруће. Ναι, -ή-ερα π------- --ν-ι π---ή--έ--η. Ν--- σ----- π------- κ---- π---- ζ----- Ν-ι- σ-μ-ρ- π-ά-μ-τ- κ-ν-ι π-λ-ή ζ-σ-η- --------------------------------------- Ναι, σήμερα πράγματι κάνει πολλή ζέστη. 0
Na-,--ḗ--ra---ág--ti--ánei -oll- -é-tē. N--- s----- p------- k---- p---- z----- N-i- s-m-r- p-á-m-t- k-n-i p-l-ḗ z-s-ē- --------------------------------------- Nai, sḗmera prágmati kánei pollḗ zéstē.
Хајдемо на балкон. Ας ----μ---το-μπα--ό-ι. Α- β----- σ-- μ-------- Α- β-ο-μ- σ-ο μ-α-κ-ν-. ----------------------- Ας βγούμε στο μπαλκόνι. 0
A- b--ú---st- -pa-kón-. A- b----- s-- m-------- A- b-o-m- s-o m-a-k-n-. ----------------------- As bgoúme sto mpalkóni.
Сутра ће овде бити забава. Α-ρ-ο θ--γίν----δ--έ-α-πά-τι. Α---- θ- γ---- ε-- έ-- π----- Α-ρ-ο θ- γ-ν-ι ε-ώ έ-α π-ρ-ι- ----------------------------- Αύριο θα γίνει εδώ ένα πάρτι. 0
A-ri- -ha -í-e--e-ṓ é-a-párti. A---- t-- g---- e-- é-- p----- A-r-o t-a g-n-i e-ṓ é-a p-r-i- ------------------------------ Aúrio tha gínei edṓ éna párti.
Хоћете ли и Ви доћи?? Θ- --θε-ε-----εσ--ς; Θ- έ----- κ-- ε----- Θ- έ-θ-τ- κ-ι ε-ε-ς- -------------------- Θα έρθετε και εσείς; 0
T-- -r-h-te-ka--eseís? T-- é------ k-- e----- T-a é-t-e-e k-i e-e-s- ---------------------- Tha érthete kai eseís?
Да, ми смо такође позвани. Ναι- ε---στε -αι-ε--ίς-κ-λ----ν-ι. Ν--- ε------ κ-- ε---- κ---------- Ν-ι- ε-μ-σ-ε κ-ι ε-ε-ς κ-λ-σ-έ-ο-. ---------------------------------- Ναι, είμαστε και εμείς καλεσμένοι. 0
Nai---í--s-e kai-e---s-ka--s----i. N--- e------ k-- e---- k---------- N-i- e-m-s-e k-i e-e-s k-l-s-é-o-. ---------------------------------- Nai, eímaste kai emeís kalesménoi.

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…