Рјечник

sr Ћаскање 3   »   et Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [kakskümmend kaks]

Small Talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Пушите ли? K---t- suit----t-? Kas te suitsetate? K-s t- s-i-s-t-t-? ------------------ Kas te suitsetate? 0
Пре да. Va--m jah. Varem jah. V-r-m j-h- ---------- Varem jah. 0
Али сада више не пушим. Ag- -----m--e--suit---a. Aga enam ma ei suitseta. A-a e-a- m- e- s-i-s-t-. ------------------------ Aga enam ma ei suitseta. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? Kas-t-id hä--i----u- m-----ts-t-n? Kas teid häirib, kui ma suitsetan? K-s t-i- h-i-i-, k-i m- s-i-s-t-n- ---------------------------------- Kas teid häirib, kui ma suitsetan? 0
Не, апсолутно не. Ei- ab-ol-ut-e-t-m-tte. Ei, absoluutselt mitte. E-, a-s-l-u-s-l- m-t-e- ----------------------- Ei, absoluutselt mitte. 0
Не смета ми. See----h-------nd. See ei häiri mind. S-e e- h-i-i m-n-. ------------------ See ei häiri mind. 0
Хоћете ли попити нешто? J-o-e -e--idag-? Joote te midagi? J-o-e t- m-d-g-? ---------------- Joote te midagi? 0
Један коњак? Üks--o--a-? Üks konjak? Ü-s k-n-a-? ----------- Üks konjak? 0
Не, радије пиво. E-, -igem --- õl-. Ei, pigem üks õlu. E-, p-g-m ü-s õ-u- ------------------ Ei, pigem üks õlu. 0
Путујете ли много? Re-site-t- pa--u? Reisite te palju? R-i-i-e t- p-l-u- ----------------- Reisite te palju? 0
Да, већином су то пословна путовања. Jah, -e-m--elt-on -ee---ö----s--. Jah, peamiselt on need tööreisid. J-h- p-a-i-e-t o- n-e- t-ö-e-s-d- --------------------------------- Jah, peamiselt on need tööreisid. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. K-i- he---l--lem- ---- -u-kusel. Kuid hetkel oleme siin puhkusel. K-i- h-t-e- o-e-e s-i- p-h-u-e-. -------------------------------- Kuid hetkel oleme siin puhkusel. 0
Каква врућина! O--a-l---------! On alles kuumus! O- a-l-s k-u-u-! ---------------- On alles kuumus! 0
Да, данас је стварно вруће. J--,-tän- o- tõe-i-e-t-kuu-. Jah, täna on tõeliselt kuum. J-h- t-n- o- t-e-i-e-t k-u-. ---------------------------- Jah, täna on tõeliselt kuum. 0
Хајдемо на балкон. L--m- rõdu-e. Lähme rõdule. L-h-e r-d-l-. ------------- Lähme rõdule. 0
Сутра ће овде бити забава. Ho--- -n s-i- p-d-. Homme on siin pidu. H-m-e o- s-i- p-d-. ------------------- Homme on siin pidu. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? T--e------ka? Tulete te ka? T-l-t- t- k-? ------------- Tulete te ka? 0
Да, ми смо такође позвани. J-h,----o---- k-----sutud. Jah, me oleme ka kutsutud. J-h- m- o-e-e k- k-t-u-u-. -------------------------- Jah, me oleme ka kutsutud. 0

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…