Рјечник

sr Ћаскање 3   »   fa ‫گفتگوی کوتاه 3‬

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

‫22 [بیست و دو]‬

22 [bist-o-do]

‫گفتگوی کوتاه 3‬

[goftogooye kutâhe 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Пушите ли? ‫ش-ا ----- ---ک--د-‬ ‫--- س---- م-------- ‫-م- س-گ-ر م-‌-ش-د-‬ -------------------- ‫شما سیگار می‌کشید؟‬ 0
s-omâ---gâr m--e-hid? s---- s---- m-------- s-o-â s-g-r m-k-s-i-? --------------------- shomâ sigâr mikeshid?
Пре да. ‫-- گ---ه- بله.‬ ‫-- گ----- ب---- ‫-ر گ-ش-ه- ب-ه-‬ ---------------- ‫در گذشته، بله.‬ 0
dar g-zas---,--ale. d-- g-------- b---- d-r g-z-s-t-, b-l-. ------------------- dar gozashte, bale.
Али сада више не пушим. ‫-ما --لا --گر-س--ار--می‌کشم-‬ ‫--- ح--- د--- س---- ن-------- ‫-م- ح-ل- د-گ- س-گ-ر ن-ی-ک-م-‬ ------------------------------ ‫اما حالا دیگر سیگار نمی‌کشم.‬ 0
a-mâ-h-l- -iga--s-g-- n---ik-s---. a--- h--- d---- s---- n----------- a-m- h-l- d-g-r s-g-r n---i-e-h-m- ---------------------------------- ammâ hâlâ digar sigâr ne-mikesham.
Смета ли Вам ако ја пушим? ‫ا-ی- ------د --- م- -یگار ب----‬ ‫---- م------ ا-- م- س---- ب----- ‫-ذ-ت م-‌-و-د ا-ر م- س-گ-ر ب-ش-؟- --------------------------------- ‫اذیت می‌شوید اگر من سیگار بکشم؟‬ 0
a----at mish--id ---r -an -igâ- -e-e--a-? a------ m------- a--- m-- s---- b-------- a-i-y-t m-s-a-i- a-a- m-n s-g-r b-k-s-a-? ----------------------------------------- azi-yat mishavid agar man sigâr bekesham?
Не, апсолутно не. ‫-----طلق-ً -ه.‬ ‫--- م----- ن--- ‫-ه- م-ل-ا- ن-.- ---------------- ‫نه، مطلقاً نه.‬ 0
na- -o-l--h-n--a. n-- m-------- n-- n-, m-t-a-h-n n-. ----------------- na, motlaghan na.
Не смета ми. ‫-ن-ر--نارا------‌ک--.‬ ‫-- ر- ن----- ن-------- ‫-ن ر- ن-ر-ح- ن-ی-ک-د-‬ ----------------------- ‫من را ناراحت نمی‌کند.‬ 0
mozâ-e-----b--ây---a--n-st. m--------- b----- m-- n---- m-z-h-m-t- b-r-y- m-n n-s-. --------------------------- mozâhemati barâye man nist.
Хоћете ли попити нешто? ‫ش----یز- م--نوش---‬ ‫--- چ--- م--------- ‫-م- چ-ز- م-‌-و-ی-؟- -------------------- ‫شما چیزی می‌نوشید؟‬ 0
sho-- -hiz- -i--ush--? s---- c---- m--------- s-o-â c-i-i m---u-h-d- ---------------------- shomâ chizi mi-nushid?
Један коњак? ‫---گی-اس---ی-ک-‬ ‫-- گ---- ک------ ‫-ک گ-ل-س ک-ی-ک-‬ ----------------- ‫یک گیلاس کنیاک؟‬ 0
yek -i-â---ony--? y-- g---- k------ y-k g-l-s k-n-â-? ----------------- yek gilâs konyâk?
Не, радије пиво. ‫نه--ت-ج-ح می-د-----جو ب-و--.‬ ‫--- ت---- م----- آ--- ب------ ‫-ه- ت-ج-ح م-‌-ه- آ-ج- ب-و-م-‬ ------------------------------ ‫نه، ترجیح می‌دهم آبجو بنوشم.‬ 0
n---ta--ih --da--- -e- --e--o-b--u---m. n-- t----- m------ y-- â----- b-------- n-, t-r-i- m-d-h-m y-k â-e-j- b-n-s-a-. --------------------------------------- na, tarjih midaham yek âbe-jo benusham.
Путујете ли много? ‫شم- ز--د----ف-ت--ی‌کن-د-‬ ‫--- ز--- م----- م-------- ‫-م- ز-ا- م-ا-ر- م-‌-ن-د-‬ -------------------------- ‫شما زیاد مسافرت می‌کنید؟‬ 0
sh-----i-d m--âfer-- --ko-i-? s---- z--- m-------- m------- s-o-â z-â- m-s-f-r-t m-k-n-d- ----------------------------- shomâ ziâd mosâferat mikonid?
Да, већином су то пословна путовања. ‫بله---ل--ه---ث-- س--های---ری است-‬ ‫---- ا---- ا---- س----- ک--- ا---- ‫-ل-، ا-ب-ه ا-ث-ا س-ر-ا- ک-ر- ا-ت-‬ ----------------------------------- ‫بله، البته اکثرا سفرهای کاری است.‬ 0
b-le, ---at- a-s-ra--s--a--hâ-e --r-. b---- a----- a------ s--------- k---- b-l-, a-b-t- a-s-r-n s-f-r-h-y- k-r-. ------------------------------------- bale, albate aksaran safar-hâye kâri.
Али сада смо овде на годишњем одмору. ‫----ح--ا -ینجا-ت-ط-ل---ا---ا-م---ذ-ان-م-‬ ‫--- ح--- ا---- ت--------- ر- م----------- ‫-م- ح-ل- ا-ن-ا ت-ط-ل-ت-ا- ر- م-‌-ذ-ا-ی-.- ------------------------------------------ ‫اما حالا اینجا تعطیلاتمان را می‌گذرانیم.‬ 0
a--- h-lâ-i-j--t--------e--n--- mig-z--r----. a--- h--- i--- t------------ r- m------------ a-m- h-l- i-j- t---t-l-t-m-n r- m-g-z---â-i-. --------------------------------------------- ammâ hâlâ injâ ta-atilâtemân râ migoza-rânim.
Каква врућина! ‫این----ق-- --- ا-ت-‬ ‫----- چ--- گ-- ا---- ‫-ی-ج- چ-د- گ-م ا-ت-‬ --------------------- ‫اینجا چقدر گرم است.‬ 0
i--â --e-hadr-gar--a-t. i--- c------- g--- a--- i-j- c-e-h-d- g-r- a-t- ----------------------- injâ cheghadr garm ast.
Да, данас је стварно вруће. ‫بل- ام--ز -اق-ا----لی--رم --ت.‬ ‫--- ا---- و----- خ--- گ-- ا---- ‫-ل- ا-ر-ز و-ق-ا- خ-ل- گ-م ا-ت-‬ -------------------------------- ‫بله امروز واقعاً خیلی گرم است.‬ 0
bal---m---z-vâ--e--- garm---t. b--- e----- v------- g--- a--- b-l- e-r-o- v-g-e-a- g-r- a-t- ------------------------------ bale emrooz vâghe-an garm ast.
Хајдемо на балкон. ‫-رو-- -وی ب--کن-‬ ‫----- ر-- ب------ ‫-ر-ی- ر-ی ب-ل-ن-‬ ------------------ ‫برویم روی بالکن.‬ 0
be--vi- r--ye-b--k-n. b------ r---- b------ b-r-v-m r-o-e b-l-o-. --------------------- beravim rooye bâlkon.
Сутра ће овде бити забава. ‫--دا ای-----ک --م--ی ----ا- می‌ش---‬ ‫---- ا---- ی- م----- ب----- م------- ‫-ر-ا ا-ن-ا ی- م-م-ن- ب-گ-ا- م-‌-و-.- ------------------------------------- ‫فردا اینجا یک مهمانی برگزار می‌شود.‬ 0
fa-dâ --j- -e- --h---- --r-o-âr mi----ad. f---- i--- y-- m------ b------- m-------- f-r-â i-j- y-k m-h-â-i b-r-o-â- m-s-a-a-. ----------------------------------------- fardâ injâ yek mehmâni bargozâr mishavad.
Хоћете ли и Ви доћи?? ‫ش-ا-هم--ی--یید-‬ ‫--- ه- م-------- ‫-م- ه- م-‌-ی-د-‬ ----------------- ‫شما هم می‌آیید؟‬ 0
s-omâ-ha--m---yi-? s---- h-- m------- s-o-â h-m m---y-d- ------------------ shomâ ham mi-âyid?
Да, ми смо такође позвани. ‫ب--، م- ه- دعو- -------.‬ ‫---- م- ه- د--- ش-- ا---- ‫-ل-، م- ه- د-و- ش-ه ا-م-‬ -------------------------- ‫بله، ما هم دعوت شده ایم.‬ 0
ba-------a- -a-a--- sh----im. b--- m- h-- d------ s-------- b-l- m- h-m d---v-t s-o-e-i-. ----------------------------- bale mâ ham da-avat shode-im.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…