Рјечник

sr Ћаскање 3   »   hi गपशप ३

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

२२ [बाईस]

22 [baees]

गपशप ३

gapashap 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Пушите ли? क--ा -----म------क-ते /-करती-हैं? क्_ आ_ धू____ क__ / क__ हैं_ क-य- आ- ध-म-र-ा- क-त- / क-त- ह-ं- --------------------------------- क्या आप धूम्रपान करते / करती हैं? 0
kya-a-p -h-om--pa-n---ra---/---r-----h---? k__ a__ d__________ k_____ / k______ h____ k-a a-p d-o-m-a-a-n k-r-t- / k-r-t-e h-i-? ------------------------------------------ kya aap dhoomrapaan karate / karatee hain?
Пре да. ज---ा-----ल- करता -- / कर----ी जी हाँ_ प__ क__ था / क__ थी ज- ह-ँ- प-ल- क-त- थ- / क-त- थ- ------------------------------ जी हाँ, पहले करता था / करती थी 0
j-e -a-n--p----e------- ----/ -a-a-ee-t--e j__ h____ p_____ k_____ t__ / k______ t___ j-e h-a-, p-h-l- k-r-t- t-a / k-r-t-e t-e- ------------------------------------------ jee haan, pahale karata tha / karatee thee
Али сада више не пушим. ले--न--ब ---्-पान-न-ी- कर-ा / ---ी ह-ँ ले__ अ_ धू____ न_ क__ / क__ हूँ ल-क-न अ- ध-म-र-ा- न-ी- क-त- / क-त- ह-ँ -------------------------------------- लेकिन अब धूम्रपान नहीं करता / करती हूँ 0
le-i- -- dh--mrapaa--nahin--a-ata / -ar---e -o-n l____ a_ d__________ n____ k_____ / k______ h___ l-k-n a- d-o-m-a-a-n n-h-n k-r-t- / k-r-t-e h-o- ------------------------------------------------ lekin ab dhoomrapaan nahin karata / karatee hoon
Смета ли Вам ако ја пушим? अ-र -ै--सिगर-- -ीऊ- त- क-या ---------- ---ी? अ__ मैं सि___ पी_ तो क्_ आ__ त___ हो__ अ-र म-ं स-ग-े- प-ऊ- त- क-य- आ-क- त-ल-फ़ ह-ग-? -------------------------------------------- अगर मैं सिगरेट पीऊँ तो क्या आपको तकलीफ़ होगी? 0
a--r-m-in-s--ar-- ------ to ky- -a--ko -a----e--h---e? a___ m___ s______ p_____ t_ k__ a_____ t_______ h_____ a-a- m-i- s-g-r-t p-e-o- t- k-a a-p-k- t-k-l-e- h-g-e- ------------------------------------------------------ agar main sigaret peeoon to kya aapako takaleef hogee?
Не, апсолутно не. जी न-----ब---क-ल --ीं जी न__ बि___ न_ ज- न-ी-, ब-ल-क-ल न-ी- --------------------- जी नहीं, बिल्कुल नहीं 0
jee--a---- bil--l-n-h-n j__ n_____ b_____ n____ j-e n-h-n- b-l-u- n-h-n ----------------------- jee nahin, bilkul nahin
Не смета ми. म-झ-----ीफ़--ह-ं ह-गी मु_ त___ न_ हो_ म-झ- त-ल-फ़ न-ी- ह-ग- -------------------- मुझे तकलीफ़ नहीं होगी 0
m---e ---a--ef -ahi--ho-ee m____ t_______ n____ h____ m-j-e t-k-l-e- n-h-n h-g-e -------------------------- mujhe takaleef nahin hogee
Хоћете ли попити нешто? क-या -प---छ---यें-े? क्_ आ_ कु_ पी___ क-य- आ- क-छ प-य-ं-े- -------------------- क्या आप कुछ पीयेंगे? 0
kya---p -u-h- -eey--ge? k__ a__ k____ p________ k-a a-p k-c-h p-e-e-g-? ----------------------- kya aap kuchh peeyenge?
Један коњак? ए- --न--? ए_ को___ ए- क-न-क- --------- एक कोनॅक? 0
ek-----ik? e_ k______ e- k-n-i-? ---------- ek konaik?
Не, радије пиво. जी -ही-,----स---तो -- -ीअर जी न__ हो स_ तो ए_ बी__ ज- न-ी-, ह- स-े त- ए- ब-अ- -------------------------- जी नहीं, हो सके तो एक बीअर 0
jee-----n,--o-s-ke ------b-e-r j__ n_____ h_ s___ t_ e_ b____ j-e n-h-n- h- s-k- t- e- b-e-r ------------------------------ jee nahin, ho sake to ek beear
Путујете ли много? क-य- -- -हुत---त-र- ---- / ---- -ैं? क्_ आ_ ब__ या__ क__ / क__ हैं_ क-य- आ- ब-ु- य-त-र- क-त- / क-त- ह-ं- ------------------------------------ क्या आप बहुत यात्रा करते / करती हैं? 0
k-----p-----t----t---ka--te-/-k--at-- -ai-? k__ a__ b____ y_____ k_____ / k______ h____ k-a a-p b-h-t y-a-r- k-r-t- / k-r-t-e h-i-? ------------------------------------------- kya aap bahut yaatra karate / karatee hain?
Да, већином су то пословна путовања. ज--ह-ँ--अधिकत----म -े ल-ए जी हाँ_ अ____ का_ के लि_ ज- ह-ँ- अ-ि-त- क-म क- ल-ए ------------------------- जी हाँ, अधिकतर काम के लिए 0
je------, --h------ ---m k- lie j__ h____ a________ k___ k_ l__ j-e h-a-, a-h-k-t-r k-a- k- l-e ------------------------------- jee haan, adhikatar kaam ke lie
Али сада смо овде на годишњем одмору. ल--ि- ---हम यहा- -ुट-टि--ं -े --ए --- -ैं ले__ अ_ ह_ य_ छु___ के लि_ आ_ हैं ल-क-न अ- ह- य-ा- छ-ट-ट-य-ं क- ल-ए आ-े ह-ं ----------------------------------------- लेकिन अब हम यहाँ छुट्टियों के लिए आये हैं 0
lek-n--b h-m-y-haan chh-ttiy-n -e l-- aa-- -ain l____ a_ h__ y_____ c_________ k_ l__ a___ h___ l-k-n a- h-m y-h-a- c-h-t-i-o- k- l-e a-y- h-i- ----------------------------------------------- lekin ab ham yahaan chhuttiyon ke lie aaye hain
Каква врућина! क--न---र--ी है! कि__ ग__ है_ क-त-ी ग-्-ी ह-! --------------- कितनी गर्मी है! 0
k-t---e-g----- --i! k______ g_____ h___ k-t-n-e g-r-e- h-i- ------------------- kitanee garmee hai!
Да, данас је стварно вруће. ह----आ- ब-ु--ग--मी--ै हाँ_ आ_ ब__ ग__ है ह-ँ- आ- ब-ु- ग-्-ी ह- --------------------- हाँ, आज बहुत गर्मी है 0
ha--, --j---hu---a-----hai h____ a__ b____ g_____ h__ h-a-, a-j b-h-t g-r-e- h-i -------------------------- haan, aaj bahut garmee hai
Хајдемо на балкон. ह- -ज--े-म-ं--ाए-? ह_ छ__ में जा__ ह- छ-्-े म-ं ज-ए-? ------------------ हम छज्जे में जाएँ? 0
h---ch-aj-e-mein-j-e-? h__ c______ m___ j____ h-m c-h-j-e m-i- j-e-? ---------------------- ham chhajje mein jaen?
Сутра ће овде бити забава. कल-यहाँ -क-पा--टी है क_ य_ ए_ पा__ है क- य-ा- ए- प-र-ट- ह- -------------------- कल यहाँ एक पार्टी है 0
ka--ya-a-n--k---a--e- -ai k__ y_____ e_ p______ h__ k-l y-h-a- e- p-a-t-e h-i ------------------------- kal yahaan ek paartee hai
Хоћете ли и Ви доћи?? क्या-आप--ी-----ा-------े-ाल- -ैं? क्_ आ_ भी आ___ / आ___ हैं_ क-य- आ- भ- आ-े-ा-े / आ-े-ा-ी ह-ं- --------------------------------- क्या आप भी आनेवाले / आनेवाली हैं? 0
k-- a---bhee-aanev-al- /-aa-eva-le--h-i-? k__ a__ b___ a________ / a_________ h____ k-a a-p b-e- a-n-v-a-e / a-n-v-a-e- h-i-? ----------------------------------------- kya aap bhee aanevaale / aanevaalee hain?
Да, ми смо такође позвани. ज- हाँ- ह--- -- -ुला-ा गय- -ै जी हाँ_ ह_ भी बु__ ग_ है ज- ह-ँ- ह-े- भ- ब-ल-य- ग-ा ह- ----------------------------- जी हाँ, हमें भी बुलाया गया है 0
je----an,-ha--- -he- --laa-- -aya-h-i j__ h____ h____ b___ b______ g___ h__ j-e h-a-, h-m-n b-e- b-l-a-a g-y- h-i ------------------------------------- jee haan, hamen bhee bulaaya gaya hai

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хинди (1-100) МП3 хинди (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…