Рјечник

sr Ћаскање 3   »   hi गपशप ३

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

२२ [बाईस]

22 [baees]

गपशप ३

[gapashap 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хинди Игра Више
Пушите ли? क्य---- --म्रप-न -र-- - करत---ै-? क--- आ- ध------- क--- / क--- ह--- क-य- आ- ध-म-र-ा- क-त- / क-त- ह-ं- --------------------------------- क्या आप धूम्रपान करते / करती हैं? 0
k-a-aap-dhoom-a---n---r--e-- -ara-ee--ain? k-- a-- d---------- k----- / k------ h---- k-a a-p d-o-m-a-a-n k-r-t- / k-r-t-e h-i-? ------------------------------------------ kya aap dhoomrapaan karate / karatee hain?
Пре да. जी ह--, -हले ---ा--- - कर-- -ी ज- ह--- प--- क--- थ- / क--- थ- ज- ह-ँ- प-ल- क-त- थ- / क-त- थ- ------------------------------ जी हाँ, पहले करता था / करती थी 0
j-e----n, pa-al----r-t----a -----ate--th-e j-- h---- p----- k----- t-- / k------ t--- j-e h-a-, p-h-l- k-r-t- t-a / k-r-t-e t-e- ------------------------------------------ jee haan, pahale karata tha / karatee thee
Али сада више не пушим. ले-िन-अ----म्-प-न---ी------ - क-ती--ूँ ल---- अ- ध------- न--- क--- / क--- ह-- ल-क-न अ- ध-म-र-ा- न-ी- क-त- / क-त- ह-ँ -------------------------------------- लेकिन अब धूम्रपान नहीं करता / करती हूँ 0
l--i- ---dho--rap--------n -------/ -arate- ---n l---- a- d---------- n---- k----- / k------ h--- l-k-n a- d-o-m-a-a-n n-h-n k-r-t- / k-r-t-e h-o- ------------------------------------------------ lekin ab dhoomrapaan nahin karata / karatee hoon
Смета ли Вам ако ја пушим? अगर-----स-गर-ट पीऊँ-त--क-य- आ-क-----ी- होग-? अ-- म-- स----- प--- त- क--- आ--- त---- ह---- अ-र म-ं स-ग-े- प-ऊ- त- क-य- आ-क- त-ल-फ़ ह-ग-? -------------------------------------------- अगर मैं सिगरेट पीऊँ तो क्या आपको तकलीफ़ होगी? 0
agar ---n sig---- pe-o-- -o k-a a-pak---ak--e-f -o--e? a--- m--- s------ p----- t- k-- a----- t------- h----- a-a- m-i- s-g-r-t p-e-o- t- k-a a-p-k- t-k-l-e- h-g-e- ------------------------------------------------------ agar main sigaret peeoon to kya aapako takaleef hogee?
Не, апсолутно не. ज--नह-ं,-बिल्-ुल---ीं ज- न---- ब------ न--- ज- न-ी-, ब-ल-क-ल न-ी- --------------------- जी नहीं, बिल्कुल नहीं 0
j-e-na-in, b-l--l-na-in j-- n----- b----- n---- j-e n-h-n- b-l-u- n-h-n ----------------------- jee nahin, bilkul nahin
Не смета ми. मु---तक-ी- न--- ह--ी म--- त---- न--- ह--- म-झ- त-ल-फ़ न-ी- ह-ग- -------------------- मुझे तकलीफ़ नहीं होगी 0
mu-he t-kalee--n-hi- ---ee m---- t------- n---- h---- m-j-e t-k-l-e- n-h-n h-g-e -------------------------- mujhe takaleef nahin hogee
Хоћете ли попити нешто? क--ा -- -ु- -ी-ेंगे? क--- आ- क-- प------- क-य- आ- क-छ प-य-ं-े- -------------------- क्या आप कुछ पीयेंगे? 0
k-a---- k-----p-e-eng-? k-- a-- k---- p-------- k-a a-p k-c-h p-e-e-g-? ----------------------- kya aap kuchh peeyenge?
Један коњак? ए---ो---? ए- क----- ए- क-न-क- --------- एक कोनॅक? 0
ek-k--a--? e- k------ e- k-n-i-? ---------- ek konaik?
Не, радије пиво. जी---ी-,--- --े तो ---ब--र ज- न---- ह- स-- त- ए- ब--- ज- न-ी-, ह- स-े त- ए- ब-अ- -------------------------- जी नहीं, हो सके तो एक बीअर 0
j---n-h--, h- -a-e t- -k-b-e-r j-- n----- h- s--- t- e- b---- j-e n-h-n- h- s-k- t- e- b-e-r ------------------------------ jee nahin, ho sake to ek beear
Путујете ли много? क-य--आप------यात--- क-त- / --त----ं? क--- आ- ब--- य----- क--- / क--- ह--- क-य- आ- ब-ु- य-त-र- क-त- / क-त- ह-ं- ------------------------------------ क्या आप बहुत यात्रा करते / करती हैं? 0
kya -ap b---t-ya-t-- kar-te-/--a-a--e---in? k-- a-- b---- y----- k----- / k------ h---- k-a a-p b-h-t y-a-r- k-r-t- / k-r-t-e h-i-? ------------------------------------------- kya aap bahut yaatra karate / karatee hain?
Да, већином су то пословна путовања. जी ---,-अधि-त- ------ लिए ज- ह--- अ----- क-- क- ल-- ज- ह-ँ- अ-ि-त- क-म क- ल-ए ------------------------- जी हाँ, अधिकतर काम के लिए 0
j-e-ha--,---h-k--a- -a-- k--l-e j-- h---- a-------- k--- k- l-- j-e h-a-, a-h-k-t-r k-a- k- l-e ------------------------------- jee haan, adhikatar kaam ke lie
Али сада смо овде на годишњем одмору. ल-कि--------य-ा- छुट्ट-य-- ---लि--आये -ैं ल---- अ- ह- य--- छ-------- क- ल-- आ-- ह-- ल-क-न अ- ह- य-ा- छ-ट-ट-य-ं क- ल-ए आ-े ह-ं ----------------------------------------- लेकिन अब हम यहाँ छुट्टियों के लिए आये हैं 0
l-kin--b --- -a-a--------ti--- ke--i--aa----ain l---- a- h-- y----- c--------- k- l-- a--- h--- l-k-n a- h-m y-h-a- c-h-t-i-o- k- l-e a-y- h-i- ----------------------------------------------- lekin ab ham yahaan chhuttiyon ke lie aaye hain
Каква врућина! क-तन--गर्-ी--ै! क---- ग---- ह-- क-त-ी ग-्-ी ह-! --------------- कितनी गर्मी है! 0
k------ g--m-e-hai! k------ g----- h--- k-t-n-e g-r-e- h-i- ------------------- kitanee garmee hai!
Да, данас је стварно вруће. हा---आज -हु-----म--है ह--- आ- ब--- ग---- ह- ह-ँ- आ- ब-ु- ग-्-ी ह- --------------------- हाँ, आज बहुत गर्मी है 0
h-an- a-j-----t---rm-- h-i h---- a-- b---- g----- h-- h-a-, a-j b-h-t g-r-e- h-i -------------------------- haan, aaj bahut garmee hai
Хајдемо на балкон. ह- छज--- में--ाए-? ह- छ---- म-- ज---- ह- छ-्-े म-ं ज-ए-? ------------------ हम छज्जे में जाएँ? 0
ham-c-ha-j- m--- --en? h-- c------ m--- j---- h-m c-h-j-e m-i- j-e-? ---------------------- ham chhajje mein jaen?
Сутра ће овде бити забава. क- -हाँ--क---र्-ी-है क- य--- ए- प----- ह- क- य-ा- ए- प-र-ट- ह- -------------------- कल यहाँ एक पार्टी है 0
kal---ha-n-e- -a---ee-hai k-- y----- e- p------ h-- k-l y-h-a- e- p-a-t-e h-i ------------------------- kal yahaan ek paartee hai
Хоћете ли и Ви доћи?? क्-- ---भी---ेवाल- ---न-व--- -ैं? क--- आ- भ- आ------ / आ------ ह--- क-य- आ- भ- आ-े-ा-े / आ-े-ा-ी ह-ं- --------------------------------- क्या आप भी आनेवाले / आनेवाली हैं? 0
k-- aa- -hee-aa-e--ale / aa-------------? k-- a-- b--- a-------- / a--------- h---- k-a a-p b-e- a-n-v-a-e / a-n-v-a-e- h-i-? ----------------------------------------- kya aap bhee aanevaale / aanevaalee hain?
Да, ми смо такође позвани. जी -ाँ, ---ं -ी---लाय- गया है ज- ह--- ह--- भ- ब----- ग-- ह- ज- ह-ँ- ह-े- भ- ब-ल-य- ग-ा ह- ----------------------------- जी हाँ, हमें भी बुलाया गया है 0
j-- h---, ha-en-bhee--ul---- g--a --i j-- h---- h---- b--- b------ g--- h-- j-e h-a-, h-m-n b-e- b-l-a-a g-y- h-i ------------------------------------- jee haan, hamen bhee bulaaya gaya hai

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…