Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ka პატარა დიალოგი 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [ოცდაორი]

22 [otsdaori]

პატარა დიალოგი 3

[p'at'ara dialogi 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
Пушите ли? ეწე--თ? ე------ ე-ე-ი-? ------- ეწევით? 0
e-s'evit? e-------- e-s-e-i-? --------- ets'evit?
Пре да. ა-რე ვ-წე-დი. ა--- ვ------- ა-რ- ვ-წ-ო-ი- ------------- ადრე ვეწეოდი. 0
adr- -e-s--o--. a--- v--------- a-r- v-t-'-o-i- --------------- adre vets'eodi.
Али сада више не пушим. მ-გ----ახლ- ---რ ვეწევ-. მ----- ა--- ა--- ვ------ მ-გ-ა- ა-ლ- ა-ა- ვ-წ-ვ-. ------------------------ მაგრამ ახლა აღარ ვეწევი. 0
m----m -kh-- a--ar-vets'---. m----- a---- a---- v-------- m-g-a- a-h-a a-h-r v-t-'-v-. ---------------------------- magram akhla aghar vets'evi.
Смета ли Вам ако ја пушим? გ--უ--ბ-, --მ -ეწ-ვი? გ-------- რ-- ვ------ გ-წ-ხ-ბ-, რ-მ ვ-წ-ვ-? --------------------- გაწუხებთ, რომ ვეწევი? 0
ga-s--k---t--rom -e--'ev-? g----------- r-- v-------- g-t-'-k-e-t- r-m v-t-'-v-? -------------------------- gats'ukhebt, rom vets'evi?
Не, апсолутно не. ს--რ-ო-----. ს------ ა--- ს-ე-თ-დ ა-ა- ------------ საერთოდ არა. 0
saertod -r-. s------ a--- s-e-t-d a-a- ------------ saertod ara.
Не смета ми. ა- მაწ-ხებ-. ა- მ-------- ა- მ-წ-ხ-ბ-. ------------ არ მაწუხებს. 0
ar -a-s'----b-. a- m----------- a- m-t-'-k-e-s- --------------- ar mats'ukhebs.
Хоћете ли попити нешто? და--ვთ რ--ეს? დ----- რ----- დ-ლ-ვ- რ-მ-ს- ------------- დალევთ რამეს? 0
dal--t-ra--s? d----- r----- d-l-v- r-m-s- ------------- dalevt rames?
Један коњак? კონია-ს? კ------- კ-ნ-ა-ს- -------- კონიაკს? 0
k'on-ak'-? k--------- k-o-i-k-s- ---------- k'oniak's?
Не, радије пиво. ა--, --დ----რჩ--ნ--. ა--- ლ--- მ--------- ა-ა- ლ-დ- მ-რ-ე-ნ-ა- -------------------- არა, ლუდი მირჩევნია. 0
a--,-ludi m-r-h-vn-a. a--- l--- m---------- a-a- l-d- m-r-h-v-i-. --------------------- ara, ludi mirchevnia.
Путујете ли много? ბ---- მ--ზ--რო--? ბ---- მ---------- ბ-ვ-ს მ-გ-ა-რ-ბ-? ----------------- ბევრს მოგზაურობთ? 0
b-v-s m-gzau-obt? b---- m---------- b-v-s m-g-a-r-b-? ----------------- bevrs mogzaurobt?
Да, већином су то пословна путовања. დ-----ხ-ი--- მაქვს---ვლ-ნებ-ბ-. დ---- ხ----- მ---- მ----------- დ-ა-, ხ-ი-ა- მ-ქ-ს მ-ვ-ი-ე-ე-ი- ------------------------------- დიახ, ხშირად მაქვს მივლინებები. 0
d---h--k-s-i-a- m--v---iv-ine-ebi. d----- k------- m---- m----------- d-a-h- k-s-i-a- m-k-s m-v-i-e-e-i- ---------------------------------- diakh, khshirad makvs mivlinebebi.
Али сада смо овде на годишњем одмору. მა--ა--ა--- -ქ შ-ებ---ბა-გ----ს. მ----- ა--- ა- შ-------- გ------ მ-გ-ა- ა-ლ- ა- შ-ე-უ-ე-ა გ-ა-ვ-. -------------------------------- მაგრამ ახლა აქ შვებულება გვაქვს. 0
ma-r-m-ak--a-----h-e-u---a --akvs. m----- a---- a- s--------- g------ m-g-a- a-h-a a- s-v-b-l-b- g-a-v-. ---------------------------------- magram akhla ak shvebuleba gvakvs.
Каква врућина! რ---იცხ--! რ- ს------ რ- ს-ც-ე-! ---------- რა სიცხეა! 0
r- --ts-hea! r- s-------- r- s-t-k-e-! ------------ ra sitskhea!
Да, данас је стварно вруће. დ--ხ- დღ-ს--ა----ლა- ---ლ-. დ---- დ--- ნ-------- ც----- დ-ა-, დ-ე- ნ-მ-ვ-ლ-დ ც-ე-ა- --------------------------- დიახ, დღეს ნამდვილად ცხელა. 0
d---h---g-e--nam-v-l-- ---h--a. d----- d---- n-------- t------- d-a-h- d-h-s n-m-v-l-d t-k-e-a- ------------------------------- diakh, dghes namdvilad tskhela.
Хајдемо на балкон. გა---ეთ აივანზე? გ------ ა------- გ-ვ-დ-თ ა-ვ-ნ-ე- ---------------- გავიდეთ აივანზე? 0
g-v--et --v--ze? g------ a------- g-v-d-t a-v-n-e- ---------------- gavidet aivanze?
Сутра ће овде бити забава. ხ--- -ქ--ე-მი ---ე-ა. ხ--- ა- ზ---- ი------ ხ-ა- ა- ზ-ი-ი ი-ნ-ბ-. --------------------- ხვალ აქ ზეიმი იქნება. 0
k---l--- -eim-----eba. k---- a- z---- i------ k-v-l a- z-i-i i-n-b-. ---------------------- khval ak zeimi ikneba.
Хоћете ли и Ви доћи?? თ--ე-ც მ-ხვა-თ? თ----- მ------- თ-ვ-ნ- მ-ხ-ა-თ- --------------- თქვენც მოხვალთ? 0
tk---ts -o-h-alt? t------ m-------- t-v-n-s m-k-v-l-? ----------------- tkvents mokhvalt?
Да, ми смо такође позвани. დ-ა-- -ვ-ნც --გვ--ტი---. დ---- ჩ---- დ----------- დ-ა-, ჩ-ე-ც დ-გ-პ-ტ-ჟ-ს- ------------------------ დიახ, ჩვენც დაგვპატიჟეს. 0
dia-h- c----ts-dag---a-'-z-e-. d----- c------ d-------------- d-a-h- c-v-n-s d-g-p-a-'-z-e-. ------------------------------ diakh, chvents dagvp'at'izhes.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…