Рјечник

sr Ћаскање 3   »   mk Мал разговор 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [дваесет и два]

22 [dvayesyet i dva]

Мал разговор 3

[Mal razguovor 3]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   
српски македонски Игра Више
Пушите ли? Пу---- л-? Пушите ли? 0
Po------- l-?Pooshitye li?
Пре да. По---- д-. Порано да. 0
Po---- d-.Porano da.
Али сада више не пушим. Но с--- н- п---- п-----. Но сега не пушам повеќе. 0
No s----- n-- p------ p--------.No syegua nye poosham povyekjye.
Смета ли Вам ако ја пушим? Ќе В- п---- л-- а-- ј-- п----? Ќе Ви пречи ли, ако јас пушам? 0
Kj-- V- p------ l-- a-- ј-- p------?Kjye Vi pryechi li, ako јas poosham?
Не, апсолутно не. Не- в------ н-. Не, воопшто не. 0
Ny-- v------- n--.Nye, voopshto nye.
Не смета ми. То- н- м- п----. Тоа не ми пречи. 0
To- n-- m- p------.Toa nye mi pryechi.
Хоћете ли попити нешто? Ќе с- н------ л- н----? Ќе се напиете ли нешто? 0
Kj-- s-- n-------- l- n------?Kjye sye napiyetye li nyeshto?
Један коњак? Ед-- к----? Еден коњак? 0
Ye---- k----?Yedyen koњak?
Не, радије пиво. Не- п------ е--- п---. Не, подобро едно пиво. 0
Ny-- p------ y---- p---.Nye, podobro yedno pivo.
Путујете ли много? Па------ л- м----? Патувате ли многу? 0
Pa-------- l- m------?Patoovatye li mnoguoo?
Да, већином су то пословна путовања. Да- т-- с- н------- с------- п-------. Да, тоа се најчесто службени патувања. 0
Da- t-- s-- n--------- s--------- p--------.Da, toa sye naјchyesto slooʐbyeni patoovaњa.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Но с--- с-- о--- н- о----. Но сега сме овде на одмор. 0
No s----- s--- o---- n- o----.No syegua smye ovdye na odmor.
Каква врућина! Ка--- г--------! Каква горештина! 0
Ka--- g-----------!Kakva guoryeshtina!
Да, данас је стварно вруће. Да- д---- е н-------- ж----. Да, денес е навистина жешко. 0
Da- d------ y- n-------- ʐ------.Da, dyenyes ye navistina ʐyeshko.
Хајдемо на балкон. Од--- н- б-------. Одиме на балконот. 0
Od---- n- b-------.Odimye na balkonot.
Сутра ће овде бити забава. Ут-- о--- ќ- и-- з-----. Утре овде ќе има забава. 0
Oo---- o---- k--- i-- z-----.Ootrye ovdye kjye ima zabava.
Хоћете ли и Ви доћи?? Ќе д------ л- и В--? Ќе дојдете ли и Вие? 0
Kj-- d-------- l- i V---?Kjye doјdyetye li i Viye?
Да, ми смо такође позвани. Да- и н-- и--- т--- с-- п-------. Да, и ние исто така сме поканети. 0
Da- i n--- i--- t--- s--- p--------.Da, i niye isto taka smye pokanyeti.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли сте знали?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…