Рјечник

sr Ћаскање 3   »   nl Small Talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [tweeëntwintig]

Small Talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски холандски Игра Више
Пушите ли? R--kt-u? R---- u- R-o-t u- -------- Rookt u? 0
Пре да. Vr-eger wel. V------ w--- V-o-g-r w-l- ------------ Vroeger wel. 0
Али сада више не пушим. M-ar--u ---- -k--ie--m--r. M--- n- r--- i- n--- m---- M-a- n- r-o- i- n-e- m-e-. -------------------------- Maar nu rook ik niet meer. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? St-----het--,-al--i--ro-k? S----- h-- u- a-- i- r---- S-o-r- h-t u- a-s i- r-o-? -------------------------- Stoort het u, als ik rook? 0
Не, апсолутно не. Nee- a-s-luut -i-t. N--- a------- n---- N-e- a-s-l-u- n-e-. ------------------- Nee, absoluut niet. 0
Не смета ми. D-t--too-- m-j n-e-. D-- s----- m-- n---- D-t s-o-r- m-j n-e-. -------------------- Dat stoort mij niet. 0
Хоћете ли попити нешто? Dr-nk- ----t-? D----- u i---- D-i-k- u i-t-? -------------- Drinkt u iets? 0
Један коњак? Een cog-a-? E-- c------ E-n c-g-a-? ----------- Een cognac? 0
Не, радије пиво. N--, l--v-r-e-n b----j-. N--- l----- e-- b------- N-e- l-e-e- e-n b-e-t-e- ------------------------ Nee, liever een biertje. 0
Путујете ли много? Reist-u v---? R---- u v---- R-i-t u v-e-? ------------- Reist u veel? 0
Да, већином су то пословна путовања. J-,--eest---zi-- -at-zak----iz-n. J-- m------ z--- d-- z----------- J-, m-e-t-l z-j- d-t z-k-n-e-z-n- --------------------------------- Ja, meestal zijn dat zakenreizen. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. M-a---u---jn-----i-r --- ----n--e. M--- n- z--- w- h--- m-- v-------- M-a- n- z-j- w- h-e- m-t v-k-n-i-. ---------------------------------- Maar nu zijn we hier met vakantie. 0
Каква врућина! W-t--en -itt-! W-- e-- h----- W-t e-n h-t-e- -------------- Wat een hitte! 0
Да, данас је стварно вруће. J-, -a--a-g -s h-t---h-----t. J-- v------ i- h-- e--- h---- J-, v-n-a-g i- h-t e-h- h-e-. ----------------------------- Ja, vandaag is het echt heet. 0
Хајдемо на балкон. L-te--w- na-- -e- -a--o---a-n. L---- w- n--- h-- b----- g---- L-t-n w- n-a- h-t b-l-o- g-a-. ------------------------------ Laten we naar het balkon gaan. 0
Сутра ће овде бити забава. M-rgen--s-h-e- -en---e--je. M----- i- h--- e-- f------- M-r-e- i- h-e- e-n f-e-t-e- --------------------------- Morgen is hier een feestje. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? Komt - o-k? K--- u o--- K-m- u o-k- ----------- Komt u ook? 0
Да, ми смо такође позвани. Ja,-we-zijn -ok-ui-----d--d. J-- w- z--- o-- u----------- J-, w- z-j- o-k u-t-e-o-i-d- ---------------------------- Ja, we zijn ook uitgenodigd. 0

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…