Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ro Small talk 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [douăzeci şi doi]

Small talk 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Пушите ли? Fum---? F------ F-m-ţ-? ------- Fumaţi? 0
Пре да. Î-ai----d-. Î------ d-- Î-a-n-e d-. ----------- Înainte da. 0
Али сада више не пушим. Da---c-m--u-mai-----z. D-- a--- n- m-- f----- D-r a-u- n- m-i f-m-z- ---------------------- Dar acum nu mai fumez. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? V--d---nj--ză,---că f-me-? V- d---------- d--- f----- V- d-r-n-e-z-, d-c- f-m-z- -------------------------- Vă deranjează, dacă fumez? 0
Не, апсолутно не. N---abso--t-d--o-. N-- a------ d----- N-, a-s-l-t d-l-c- ------------------ Nu, absolut deloc. 0
Не смета ми. A-t--nu -ă -e-----a--. A--- n- m- d---------- A-t- n- m- d-r-n-e-z-. ---------------------- Asta nu mă deranjează. 0
Хоћете ли попити нешто? B--- c-va? B--- c---- B-ţ- c-v-? ---------- Beţi ceva? 0
Један коњак? Un --nia-? U- c------ U- c-n-a-? ---------- Un coniac? 0
Не, радије пиво. N-, m-i -i-- o be-e. N-- m-- b--- o b---- N-, m-i b-n- o b-r-. -------------------- Nu, mai bine o bere. 0
Путујете ли много? C-lă-oriţi --l-? C--------- m---- C-l-t-r-ţ- m-l-? ---------------- Călătoriţi mult? 0
Да, већином су то пословна путовања. Da, d- o-i-e-----t-c-l---rii-d- ---ceri. D-- d- o----- s--- c-------- d- a------- D-, d- o-i-e- s-n- c-l-t-r-i d- a-a-e-i- ---------------------------------------- Da, de obicei sunt călătorii de afaceri. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. D-- acum-n---acem-ai-i -on-ed---. D-- a--- n- f---- a--- c--------- D-r a-u- n- f-c-m a-c- c-n-e-i-l- --------------------------------- Dar acum ne facem aici concediul. 0
Каква врућина! Ce -ă--u--! C- c------- C- c-l-u-ă- ----------- Ce căldură! 0
Да, данас је стварно вруће. Da- --t----e--e-c-----foar---c-l-. D-- a----- e--- c---- f----- c---- D-, a-t-z- e-t- c-i-r f-a-t- c-l-. ---------------------------------- Da, astăzi este chiar foarte cald. 0
Хајдемо на балкон. S- merg-m-pe bal-on. S- m----- p- b------ S- m-r-e- p- b-l-o-. -------------------- Să mergem pe balcon. 0
Сутра ће овде бити забава. M---e fa--m----- --petrecer-. M---- f---- a--- o p--------- M-i-e f-c-m a-c- o p-t-e-e-e- ----------------------------- Mâine facem aici o petrecere. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? V---ţi--i dum---------ă? V----- ş- d------------- V-n-ţ- ş- d-m-e-v-a-t-ă- ------------------------ Veniţi şi dumneavoastră? 0
Да, ми смо такође позвани. Da, ş----i sunte- in-i---i. D-- ş- n-- s----- i-------- D-, ş- n-i s-n-e- i-v-t-ţ-. --------------------------- Da, şi noi suntem invitaţi. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…