Рјечник

sr Ћаскање 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

Korotka rozmova 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Пушите ли? Ви --л--е? В_ п______ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
Vy-paly--? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Пре да. Ра---- --к. Р_____ т___ Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
Ra---h- tak. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Али сада више не пушим. Але-теп---- б-ль-- -- п-лю. А__ т____ я б_____ н_ п____ А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
Al---eper-ya ------e--- p-lyu. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Смета ли Вам ако ја пушим? Чи----а--- Ва-,--о-и --па-ю? Ч_ з______ В___ к___ я п____ Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
C-y -a-az-aye Vam, kol- ya-p-lyu? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Не, апсолутно не. Н---з---ім ні. Н__ з_____ н__ Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
N-,--ov-i- -i. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Не смета ми. Ц- -ені-н----в--а-. Ц_ м___ н_ з_______ Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
T-- m--i--------z-a--. T__ m___ n_ z_________ T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.
Хоћете ли попити нешто? В--щось п-є--? В_ щ___ п_____ В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
Vy -----sʹ --y---? V_ s______ p______ V- s-c-o-ʹ p-y-t-? ------------------ Vy shchosʹ pʺyete?
Један коњак? Кон-я-? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ko-ʹ---? K_______ K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Не, радије пиво. Н-, ----е-п-во. Н__ к____ п____ Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
N-, k-as-c-- -yvo. N__ k_______ p____ N-, k-a-h-h- p-v-. ------------------ Ni, krashche pyvo.
Путујете ли много? В-----ат--п----о--єт-? В_ б_____ п___________ В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
V- ---ato p-d-r-zhu-ete? V_ b_____ p_____________ V- b-h-t- p-d-r-z-u-e-e- ------------------------ Vy bahato podorozhuyete?
Да, већином су то пословна путовања. Т-к, п-р-важно ц--ді--ві-п-їзд--. Т___ п________ ц_ д_____ п_______ Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
Tak--p----azhn- tse d--o-i po-̈zdky. T___ p_________ t__ d_____ p_______ T-k- p-r-v-z-n- t-e d-l-v- p-i-z-k-. ------------------------------------ Tak, perevazhno tse dilovi poïzdky.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Але т------и -ут-------ус-ці А__ т____ м_ т__ у в________ А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
A-e---pe-----t-t-u v-d-ust--i A__ t____ m_ t__ u v_________ A-e t-p-r m- t-t u v-d-u-t-s- ----------------------------- Ale teper my tut u vidpusttsi
Каква врућина! Як- с---а! Я__ с_____ Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Yaka-s--k-! Y___ s_____ Y-k- s-e-a- ----------- Yaka speka!
Да, данас је стварно вруће. Т--, -ьо---н- ---с-о--п------. Т___ с_______ д_____ с________ Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
Tak,--ʹ-hod----iy̆-n--sp-k---o. T___ s_______ d_____ s________ T-k- s-o-o-n- d-y-s-o s-e-o-n-. ------------------------------- Tak, sʹohodni diy̆sno spekotno.
Хајдемо на балкон. Хо-і---н--б---он. Х_____ н_ б______ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
K-o--mo----ba-kon. K______ n_ b______ K-o-i-o n- b-l-o-. ------------------ Khodimo na balkon.
Сутра ће овде бити забава. За-----тут -уд--ве---ка. З_____ т__ б___ в_______ З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
Z--tr--t-- b--- ve---rka. Z_____ t__ b___ v________ Z-v-r- t-t b-d- v-c-i-k-. ------------------------- Zavtra tut bude vechirka.
Хоћете ли и Ви доћи?? Ви та-о- -ри--е--? В_ т____ п________ В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
V- t--ozh --y-̆det-? V_ t_____ p________ V- t-k-z- p-y-̆-e-e- -------------------- Vy takozh pryy̆dete?
Да, ми смо такође позвани. Так,------кож--а--ош-н-. Т___ м_ т____ з_________ Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
Tak, ---t----h --p-o-h--i. T___ m_ t_____ z__________ T-k- m- t-k-z- z-p-o-h-n-. -------------------------- Tak, my takozh zaprosheni.

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…