Рјечник

sr Ћаскање 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

[Korotka rozmova 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Пушите ли? В-----и--? В- п------ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
Vy -a-yte? V- p------ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Пре да. Ран--е -а-. Р----- т--- Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
Ra--s------. R------ t--- R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Али сада више не пушим. Ал---е-ер-- ---ьш--н- --л-. А-- т---- я б----- н- п---- А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
Ale te--- ---bil-she -----ly-. A-- t---- y- b------ n- p----- A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Смета ли Вам ако ја пушим? Ч---а--жа---а-, к-ли-я па--? Ч- з------ В--- к--- я п---- Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
Ch- z----ha---V-m--k-l- -a--alyu? C-- z-------- V--- k--- y- p----- C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Не, апсолутно не. Н-- -о-с-- --. Н-- з----- н-- Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
Ni- zo-sim--i. N-- z----- n-- N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Не смета ми. Ц- мен- ---з--а-ає. Ц- м--- н- з------- Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
Tse m-ni -e z-v---a-e. T-- m--- n- z--------- T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.
Хоћете ли попити нешто? Ви--ось п’єт-? В- щ--- п----- В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
V- s---o-- --y--e? V- s------ p------ V- s-c-o-ʹ p-y-t-? ------------------ Vy shchosʹ pʺyete?
Један коњак? Кон--к? К------ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
K--ʹy--? K------- K-n-y-k- -------- Konʹyak?
Не, радије пиво. Ні, ----- п-во. Н-- к---- п---- Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
Ni, kr--h--e --vo. N-- k------- p---- N-, k-a-h-h- p-v-. ------------------ Ni, krashche pyvo.
Путујете ли много? Ви ---ато--о-----ує-е? В- б----- п----------- В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
Vy b-h-to-pod-ro-h--e-e? V- b----- p------------- V- b-h-t- p-d-r-z-u-e-e- ------------------------ Vy bahato podorozhuyete?
Да, већином су то пословна путовања. Та-, -ер--аж-- -е ---о-- --їзд--. Т--- п-------- ц- д----- п------- Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
Ta-,--er---z-no tse------i-poi-z---. T--- p--------- t-- d----- p-------- T-k- p-r-v-z-n- t-e d-l-v- p-i-z-k-. ------------------------------------ Tak, perevazhno tse dilovi poïzdky.
Али сада смо овде на годишњем одмору. А---теп-- -- -у- у -і-п----і А-- т---- м- т-- у в-------- А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
Ale---per -- --- ---i---s-tsi A-- t---- m- t-- u v--------- A-e t-p-r m- t-t u v-d-u-t-s- ----------------------------- Ale teper my tut u vidpusttsi
Каква врућина! Яка----ка! Я-- с----- Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
Y-k--s--ka! Y--- s----- Y-k- s-e-a- ----------- Yaka speka!
Да, данас је стварно вруће. Т-к-----г-дн----йсно --ек-т-о. Т--- с------- д----- с-------- Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
T------o-o-ni----̆s-- s-e----o. T--- s------- d------ s-------- T-k- s-o-o-n- d-y-s-o s-e-o-n-. ------------------------------- Tak, sʹohodni diy̆sno spekotno.
Хајдемо на балкон. Ході-о н--ба--о-. Х----- н- б------ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
Khodim---a-ba---n. K------ n- b------ K-o-i-o n- b-l-o-. ------------------ Khodimo na balkon.
Сутра ће овде бити забава. З--т-а ту----д-------к-. З----- т-- б--- в------- З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
Z--tr--t-t bud- -e--i---. Z----- t-- b--- v-------- Z-v-r- t-t b-d- v-c-i-k-. ------------------------- Zavtra tut bude vechirka.
Хоћете ли и Ви доћи?? В-----о- п---дет-? В- т---- п-------- В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
Vy-t-k--- p--y̆d--e? V- t----- p--------- V- t-k-z- p-y-̆-e-e- -------------------- Vy takozh pryy̆dete?
Да, ми смо такође позвани. Так,-ми-також-за-р-шен-. Т--- м- т---- з--------- Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
T--,--- t-k-z-----r--h-n-. T--- m- t----- z---------- T-k- m- t-k-z- z-p-o-h-n-. -------------------------- Tak, my takozh zaprosheni.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…