Рјечник

sr Ћаскање 3   »   zh 简单对话3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22[二十二]

22 [Èrshí'èr]

简单对话3

jiǎndān duìhuà 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Пушите ли? 您--烟---? 您 吸_ 吗 ? 您 吸- 吗 ? -------- 您 吸烟 吗 ? 0
n-n----ān-m-? n__ x____ m__ n-n x-y-n m-? ------------- nín xīyān ma?
Пре да. 以前-是-我吸烟) 。 以_ 是_____ 。 以- 是-我-烟- 。 ----------- 以前 是(我吸烟) 。 0
Y--ián-s-ì --ǒ xīyā-). Y_____ s__ (__ x______ Y-q-á- s-ì (-ǒ x-y-n-. ---------------------- Yǐqián shì (wǒ xīyān).
Али сада више не пушим. 但--我 现- 不吸--。 但_ 我 现_ 不__ 。 但- 我 现- 不-了 。 ------------- 但是 我 现在 不吸了 。 0
D--s-ì -ǒ-xià-----bù xī--. D_____ w_ x______ b_ x____ D-n-h- w- x-à-z-i b- x-l-. -------------------------- Dànshì wǒ xiànzài bù xīle.
Смета ли Вам ако ја пушим? 我--烟-会 ---- --？ 我 吸_ 会 打_ 您 吗 ？ 我 吸- 会 打- 您 吗 ？ --------------- 我 吸烟 会 打扰 您 吗 ？ 0
W- x-yā---uì-dǎr-----n ma? W_ x____ h__ d____ n__ m__ W- x-y-n h-ì d-r-o n-n m-? -------------------------- Wǒ xīyān huì dǎrǎo nín ma?
Не, апсолутно не. 不,--- ---。 不_ 绝_ 不_ 。 不- 绝- 不- 。 ---------- 不, 绝对 不会 。 0
B-- ---d-ì bù---ì. B__ j_____ b_ h___ B-, j-é-u- b- h-ì- ------------------ Bù, juéduì bù huì.
Не смета ми. 这 不 打- 我 。 这 不 打_ 我 。 这 不 打- 我 。 ---------- 这 不 打扰 我 。 0
Zh--bù --rǎ- -ǒ. Z__ b_ d____ w__ Z-è b- d-r-o w-. ---------------- Zhè bù dǎrǎo wǒ.
Хоћете ли попити нешто? 您 -点 ---吗 ? 您 喝_ 什_ 吗 ? 您 喝- 什- 吗 ? ----------- 您 喝点 什么 吗 ? 0
Ní--hē-diǎn----n-e m-? N__ h_ d___ s_____ m__ N-n h- d-ǎ- s-é-m- m-? ---------------------- Nín hē diǎn shénme ma?
Један коњак? 一-----na-（法--兰地---? 一_ C_____________ ? 一- C-g-a-（-国-兰-酒- ? ------------------- 一杯 Cognac（法国白兰地酒） ? 0
Y-bē- --gna--fàg-- -áilá-dì j-ǔ)? Y____ C___________ b_______ j____ Y-b-i C-g-a-(-à-u- b-i-á-d- j-ǔ-? --------------------------------- Yībēi Cognac(fàguó báilándì jiǔ)?
Не, радије пиво. 不,-我-更--欢 - -酒-。 不_ 我 更 喜_ 喝 啤_ 。 不- 我 更 喜- 喝 啤- 。 ---------------- 不, 我 更 喜欢 喝 啤酒 。 0
B---wǒ--è-g x----n-h- p--iǔ. B__ w_ g___ x_____ h_ p_____ B-, w- g-n- x-h-ā- h- p-j-ǔ- ---------------------------- Bù, wǒ gèng xǐhuān hē píjiǔ.
Путујете ли много? 您----旅行--差)-吗 ? 您 经_ 旅_____ 吗 ? 您 经- 旅-(-差- 吗 ? --------------- 您 经常 旅行(出差) 吗 ? 0
Ní- jī-g----g--ǚxíng--ch-----)--a? N__ j________ l_____ (________ m__ N-n j-n-c-á-g l-x-n- (-h-c-ā-) m-? ---------------------------------- Nín jīngcháng lǚxíng (chūchāi) ma?
Да, већином су то пословна путовања. 是啊,-大多数 都- 商务 出差 。 是__ 大__ 都_ 商_ 出_ 。 是-, 大-数 都- 商- 出- 。 ------------------ 是啊, 大多数 都是 商务 出差 。 0
S-ì----dà-du-shù d-u---ì sh--g-ù--h-c---. S__ a_ d_ d_____ d__ s__ s______ c_______ S-ì a- d- d-ō-h- d-u s-ì s-ā-g-ù c-ū-h-i- ----------------------------------------- Shì a, dà duōshù dōu shì shāngwù chūchāi.
Али сада смо овде на годишњем одмору. 不过 -在-我- 在-里----。 不_ 现_ 我_ 在__ 度_ 。 不- 现- 我- 在-里 度- 。 ----------------- 不过 现在 我们 在这里 度假 。 0
B-g-- -i---à- ---e- --i--h-lǐ--ùj-à. B____ x______ w____ z__ z____ d_____ B-g-ò x-à-z-i w-m-n z-i z-è-ǐ d-j-à- ------------------------------------ Bùguò xiànzài wǒmen zài zhèlǐ dùjià.
Каква врућина! 好热的-天-啊 ! 好__ 天 啊 ! 好-的 天 啊 ! --------- 好热的 天 啊 ! 0
H-- -- de----- -! H__ r_ d_ t___ a_ H-o r- d- t-ā- a- ----------------- Hǎo rè de tiān a!
Да, данас је стварно вруће. 是-,--天 真--是----。 是__ 今_ 真_ 是 很_ 。 是-, 今- 真- 是 很- 。 ---------------- 是啊, 今天 真的 是 很热 。 0
S---a, jī----- zh-n-de s---h----è. S__ a_ j______ z___ d_ s__ h__ r__ S-ì a- j-n-i-n z-ē- d- s-ì h-n r-. ---------------------------------- Shì a, jīntiān zhēn de shì hěn rè.
Хајдемо на балкон. 我们 到 阳台上-去 --。 我_ 到 阳__ 去 吧 。 我- 到 阳-上 去 吧 。 -------------- 我们 到 阳台上 去 吧 。 0
W---n dà- yáng--- -h--g---ba. W____ d__ y______ s______ b__ W-m-n d-o y-n-t-i s-à-g-ù b-. ----------------------------- Wǒmen dào yángtái shàngqù ba.
Сутра ће овде бити забава. 明天--里 有 一个-聚--。 明_ 这_ 有 一_ 聚_ 。 明- 这- 有 一- 聚- 。 --------------- 明天 这里 有 一个 聚会 。 0
Mí-----n--hè l--yǒu -īg---ùhu-. M_______ z__ l_ y__ y___ j_____ M-n-t-ā- z-è l- y-u y-g- j-h-ì- ------------------------------- Míngtiān zhè li yǒu yīgè jùhuì.
Хоћете ли и Ви доћи?? 您-也 来---? 您 也 来 吗 ? 您 也 来 吗 ? --------- 您 也 来 吗 ? 0
N-n ---lái ma? N__ y_ l__ m__ N-n y- l-i m-? -------------- Nín yě lái ma?
Да, ми смо такође позвани. 是----- - 收到-邀请函 了 。 是__ 我_ 也 收_ 邀__ 了 。 是-, 我- 也 收- 邀-函 了 。 ------------------- 是啊, 我们 也 收到 邀请函 了 。 0
Sh- -----men yě-s--- d-o ------- --nl-. S__ a_ w____ y_ s___ d__ y______ h_____ S-ì a- w-m-n y- s-ō- d-o y-o-ǐ-g h-n-e- --------------------------------------- Shì a, wǒmen yě shōu dào yāoqǐng hánle.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…