Рјечник

sr Учити стране језике   »   he ‫לימוד שפות זרות‬

23 [двадесет и три]

Учити стране језике

Учити стране језике

‫23 [עשרים ושלוש]‬

23 [essrim w\'shalosh]

‫לימוד שפות זרות‬

[limud ssafot zarot]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Где сте научили шпански? ‫--כ---מד--ס-----?‬ ‫---- ל--- ס------- ‫-י-ן ל-ד- ס-ר-י-?- ------------------- ‫היכן למדת ספרדית?‬ 0
h-y-h-n -amad--a sfa--dit? h------ l------- s-------- h-y-h-n l-m-d-t- s-a-a-i-? -------------------------- heykhan lamadeta sfaradit?
Знате ли и португалски? ‫-ת-/-ה-ד-ב--- --גם-פורט-גזי--‬ ‫-- / ה ד--- / ת ג- פ---------- ‫-ת / ה ד-ב- / ת ג- פ-ר-ו-ז-ת-‬ ------------------------------- ‫את / ה דובר / ת גם פורטוגזית?‬ 0
atah/-- --v-r/-ove-et -a------ug-z--? a------ d------------ g-- p---------- a-a-/-t d-v-r-d-v-r-t g-m p-r-u-e-i-? ------------------------------------- atah/at dover/doveret gam portugezit?
Да, а такође знам и нешто италијански. ‫כ-----ני --ב--- ת ג- ----איטל-ית.‬ ‫--- ו--- ד--- / ת ג- מ-- א-------- ‫-ן- ו-נ- ד-ב- / ת ג- מ-ט א-ט-ק-ת-‬ ----------------------------------- ‫כן, ואני דובר / ת גם מעט איטלקית.‬ 0
k-n, w'-ni------/dov-r-- gam m--a--it--qit. k--- w---- d------------ g-- m---- i------- k-n- w-a-i d-v-r-d-v-r-t g-m m-'-t i-a-q-t- ------------------------------------------- ken, w'ani dover/doveret gam me'at italqit.
Мислим да говорите веома добро. ‫אני חוש---א- --ה -דבר-/-ת -יט--‬ ‫--- ח--- ש-- / ה מ--- / ת ה----- ‫-נ- ח-ש- ש-ת / ה מ-ב- / ת ה-ט-.- --------------------------------- ‫אני חושב שאת / ה מדבר / ת היטב.‬ 0
ani --s--v-------h/-h-a- --dav--/-e--ver-t he-t--. a-- x----- s------------ m---------------- h------ a-i x-s-e- s-'-t-h-s-'-t m-d-v-r-m-d-v-r-t h-y-e-. -------------------------------------------------- ani xoshev sh'atah/sh'at medaver/medaveret heytev.
Ти језици су прилично слични. ‫-ש--- דו-ות--מד-.‬ ‫----- ד---- ל----- ‫-ש-ו- ד-מ-ת ל-ד-.- ------------------- ‫השפות דומות למדי.‬ 0
h-s-a--t--o-ot l-maday. h------- d---- l------- h-s-a-o- d-m-t l-m-d-y- ----------------------- hassafot domot l'maday.
Могу их добро да разумем. ‫-ני ---- --ה א-תן-טוב -א---‬ ‫--- מ--- / ה א--- ט-- מ----- ‫-נ- מ-י- / ה א-ת- ט-ב מ-ו-.- ----------------------------- ‫אני מבין / ה אותן טוב מאוד.‬ 0
a----evin----inah--tan -ov --o-. a-- m------------ o--- t-- m---- a-i m-v-n-m-v-n-h o-a- t-v m-o-. -------------------------------- ani mevin/mevinah otan tov m'od.
Али говорити и писати је тешко. ‫-בל-קשה לי---ב- ולכ-ו--‬ ‫--- ק-- ל- ל--- ו------- ‫-ב- ק-ה ל- ל-ב- ו-כ-ו-.- ------------------------- ‫אבל קשה לי לדבר ולכתוב.‬ 0
ava--q-she- li l---b-- -'-----o-. a--- q----- l- l------ w--------- a-a- q-s-e- l- l-d-b-r w-l-k-t-v- --------------------------------- aval qasheh li ledaber w'likhtov.
Још правим много грешака. ‫-ני ---י- עו---ה-ב--שג-אות.‬ ‫--- ע---- ע--- ה--- ש------- ‫-נ- ע-י-ן ע-ש- ה-ב- ש-י-ו-.- ----------------------------- ‫אני עדיין עושה הרבה שגיאות.‬ 0
ani-a-a------e- --------hi-i'ot. a-- a---- o---- h----- s-------- a-i a-a-n o-s-h h-r-e- s-i-i-o-. -------------------------------- ani adain osseh harbeh shigi'ot.
Исправите ме молим увек. ‫א-א- תק--------ות---מ---‬ ‫---- ת-- / נ- א--- ת----- ‫-נ-, ת-ן / נ- א-ת- ת-י-.- -------------------------- ‫אנא, תקן / ני אותי תמיד.‬ 0
a-a- t-qen/t--n----i-----d. a--- t---------- o-- t----- a-a- t-q-n-t-q-i o-i t-m-d- --------------------------- ana, taqen/taqni oti tamid.
Ваш изговор је сасвим добар. ‫--ג-יה--ל---וב--מא-ד.‬ ‫------ ש-- ט--- מ----- ‫-ה-י-ה ש-ך ט-ב- מ-ו-.- ----------------------- ‫ההגייה שלך טובה מאוד.‬ 0
hahaga-a-h sh-l--h-tov---m-o-. h--------- s------ t---- m---- h-h-g-y-y- s-e-a-h t-v-h m-o-. ------------------------------ hahagayayh shelakh tovah m'od.
Имате мали акценат. ‫-ש-ל- -צ- מ-ט--‬ ‫-- ל- ק-- מ----- ‫-ש ל- ק-ת מ-ט-.- ----------------- ‫יש לך קצת מבטא.‬ 0
y-s----kha/la-h q-----mivta. y--- l--------- q---- m----- y-s- l-k-a-l-k- q-s-t m-v-a- ---------------------------- yesh lekha/lakh qtsat mivta.
Препознаје се одакле долазите. ‫ני-ן---ח- -הי---את / --‬ ‫---- ל--- מ---- א- / ה-- ‫-י-ן ל-ח- מ-י-ן א- / ה-‬ ------------------------- ‫ניתן לנחש מהיכן את / ה.‬ 0
n---n l'n--esh -e-eyk--n-at---at. n---- l------- m-------- a------- n-t-n l-n-x-s- m-h-y-h-n a-a-/-t- --------------------------------- nitan l'naxesh meheykhan atah/at.
Који је Ваш матерњи језик? ‫-הי--פת-האם שלך?‬ ‫--- ש-- ה-- ש---- ‫-ה- ש-ת ה-ם ש-ך-‬ ------------------ ‫מהי שפת האם שלך?‬ 0
ma-i --f-t-h-'em --e-a-h? m--- s---- h---- s------- m-h- s-f-t h-'-m s-e-a-h- ------------------------- mahi ssfat ha'em shelakh?
Идете ли на курс језика? ‫א----ה-ע--ה קו-- ש-ה?‬ ‫-- / ה ע--- ק--- ש---- ‫-ת / ה ע-ש- ק-ר- ש-ה-‬ ----------------------- ‫את / ה עושה קורס שפה?‬ 0
at----- o-se--q--s -s---h? a------ o---- q--- s------ a-a-/-t o-s-h q-r- s-a-a-? -------------------------- atah/at osseh qurs ssafah?
Који уџбеник користите? ‫--י-----------ו--את-/ ---שת-ש ---?‬ ‫----- ח--- ל---- א- / ה מ---- / ת-- ‫-א-ז- ח-מ- ל-מ-ד א- / ה מ-ת-ש / ת-‬ ------------------------------------ ‫באיזה חומר לימוד את / ה משתמש / ת?‬ 0
b-e-zeh--o-er-limud---a-/-----s-ta--ss--i---am----t? b------ x---- l---- a------ m----------------------- b-e-z-h x-m-r l-m-d a-a-/-t m-s-t-m-s-/-i-h-a-e-s-t- ---------------------------------------------------- b'eyzeh xomer limud atah/at mishtamess/mishtamesset?
У овом моменту не знам како се зове. ‫אנ- -א-ז-כ- / ת-כ-גע --- ---נ---.‬ ‫--- ל- ז--- / ת כ--- א-- ז- נ----- ‫-נ- ל- ז-כ- / ת כ-ג- א-ך ז- נ-ר-.- ----------------------------------- ‫אני לא זוכר / ת כרגע איך זה נקרא.‬ 0
ani-lo -o-her-zokh-ret ---e---ey-h ze---i-ra. a-- l- z-------------- k----- e--- z-- n----- a-i l- z-k-e-/-o-h-r-t k-r-g- e-k- z-h n-q-a- --------------------------------------------- ani lo zokher/zokheret karega eykh zeh niqra.
Не могу се сетити наслова. ‫אני -א ז-כר-/-ת -- ---תר-.‬ ‫--- ל- ז--- / ת א- ה------- ‫-נ- ל- ז-כ- / ת א- ה-ו-ר-.- ---------------------------- ‫אני לא זוכר / ת את הכותרת.‬ 0
a-i--o -o-h-----kher-t e- hak----e-. a-- l- z-------------- e- h--------- a-i l- z-k-e-/-o-h-r-t e- h-k-t-r-t- ------------------------------------ ani lo zokher/zokheret et hakoteret.
Заборавио / Заборавила сам то. ‫ש---י.‬ ‫------- ‫-כ-ת-.- -------- ‫שכחתי.‬ 0
s-a----t-. s--------- s-a-h-x-i- ---------- shakhaxti.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Германски језици

Германски језици спадају у индоевропску језичку породицу. Посебност ове језичке групе су њене фонолошке особине. Њихов гласовни систем сасвим је другачији од гласовних система дугих језика. Постоји отприлике петнаест германских језика. Они су матерњи језици око пет стотина милиона људи широм света. Ипак, тачан број ових језика тешко је утврдити. Често је нејасно да ли се ради о језицима или о дијалектима. Најпознатији германски језик је енглески. Он је матерњи језик готово 350 милиона људи широм света. После енглеског, долазе немачки и холандски. Германски језици се деле у разне групе. Постоје северногермански, западногермански и источногермански језици. У сверногерманске језике спадају скандинавски језици. Енглески, немачки и холандски су западногермански језици. Источногермански језици су сви изумрли. Готски је, на пример, спадао у ову групу. Германски језици су се ширили светом у процесу колонизације. Последица тога је, на пример, да се холандски разуме на Карибику и у Јужној Африци. Сви германски језици имају заједнички корен. Ипак, нејасно је да ли је постојао један јединствени прото-језик. Сем тога, веома је мало старогерманских текстова. За разлику од романских језика, овде скоро да и нема извора. Зато је проучавање германских језика умногоме отежано. Уз то има и врло мало информација о култури Германа. Германски народи нису били уједињени. Зато није могао постојати ни заједнички идентитет. Стога се наука морала окренути другим изворима. Без Грка и Римљана, о Теутонцима не би знали готово ништа.
Да ли си знао?
Каталонски спада у породицу романских језика. У блиском је сродству са шпанским, француским и италијанским. Говори се у Андори, у шпанској регији Каталонији и на Балеарским острвима. Каталонски се говори и у деловима Арагона и Валенције. Укупно око 12 милиона људи говори или разуме каталонски. Језик је настао између 8. и 10. века у подручју Пиринеја. Територијалним освајањима се затим проширио на југ и исток. Важно је знати да каталонски није дијалекат шпанског. Развио се из вулгарног латинског и важи за посебан језик. Шпанци или Латиноамериканци га значи не разумеју аутоматски. Многе структуре каталонског су сличне онима у другим романским језицима. Међутим, има и неколико посебности које се на појављују у другим језицима. Говорници каталонског су веома поносни на свој језик. И политика се већ неколико деценија активно заузима за каталонски. Учите каталонски, овај језик има будућност!