Рјечник

sr Састанак   »   hu Találkozót megbeszélni

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [huszonnégy]

Találkozót megbeszélni

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? Le-éste--a- a-tóbus--? L------- a- a--------- L-k-s-e- a- a-t-b-s-t- ---------------------- Lekésted az autóbuszt? 0
Чекао / Чекала сам те пола сата. Eg- f-l ó-át-v-r-a---á-. E-- f-- ó--- v----- r--- E-y f-l ó-á- v-r-a- r-d- ------------------------ Egy fél órát vártam rád. 0
Немаш мобител код себе? N---- ná-ad ----l-e-e-o-? N---- n---- m------------ N-n-s n-l-d m-b-l-e-e-o-? ------------------------- Nincs nálad mobiltelefon? 0
Следећи пут буди тачан! L---ö-el----légy p-n-os! L---------- l--- p------ L-g-ö-e-e-b l-g- p-n-o-! ------------------------ Legközelebb légy pontos! 0
Следећи пут узми такси! Legközel-b--hí-j e---taxi-! L---------- h--- e-- t----- L-g-ö-e-e-b h-v- e-y t-x-t- --------------------------- Legközelebb hívj egy taxit! 0
Следећи пут понеси кишобран! L-gkö-ele-b----z----a-dal esern-ő-! L---------- h--- m------- e-------- L-g-ö-e-e-b h-z- m-g-d-a- e-e-n-ő-! ----------------------------------- Legközelebb hozz magaddal esernyőt! 0
Сутра имам слободно. Ho--a- -zaba- v-g---. H----- s----- v------ H-l-a- s-a-a- v-g-o-. --------------------- Holnap szabad vagyok. 0
Хоћемо ли се сутра састати? Ak--u-----l-ap -a--lk-z--? A------ h----- t---------- A-a-u-k h-l-a- t-l-l-o-n-? -------------------------- Akarunk holnap találkozni? 0
Жао ми је, сутра не могу. Sajn-lo-,---l--p-n---m---- --gy. S-------- h----- n---- n-- m---- S-j-á-o-, h-l-a- n-k-m n-m m-g-. -------------------------------- Sajnálom, holnap nekem nem megy. 0
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Va- má--p-o--a--- a--é------e? V-- m-- p-------- a h--------- V-n m-r p-o-r-m-d a h-t-é-é-e- ------------------------------ Van már programod a hétvégére? 0
Или већ имаш договорен састанак? V-g- m-r -l---rke-t-l va----va? V--- m-- e----------- v-------- V-g- m-r e-í-é-k-z-é- v-l-h-v-? ------------------------------- Vagy már elígérkeztél valahova? 0
Предлажем да се нађемо за викенд. J-v-slat-m,-ta-ál--zzu---a---t-----. J---------- t----------- a h-------- J-v-s-a-o-, t-l-l-o-z-n- a h-t-é-é-. ------------------------------------ Javaslatom, találkozzunk a hétvégén. 0
Хоћемо ли на пикник? A-a--n---ik--kezn---- -i--ike-zü-k? A------ p---------- / P------------ A-a-u-k p-k-i-e-n-? / P-k-i-e-z-n-? ----------------------------------- Akarunk piknikezni? / Piknikezzünk? 0
Хоћемо ли се одвести до плаже? Ak--u-- a----a---a-me-n-- - -en-ün- - ---a--ra? A------ a s------- m----- / M------ a s-------- A-a-u-k a s-r-n-r- m-n-i- / M-n-ü-k a s-r-n-r-? ----------------------------------------------- Akarunk a strandra menni? / Menjünk a strandra? 0
Хоћемо ли ићи у планине? Ak----- a--eg-e-be-menn---- --n-ünk --h-gy--be? A------ a h------- m----- / M------ a h-------- A-a-u-k a h-g-e-b- m-n-i- / M-n-ü-k a h-g-e-b-? ----------------------------------------------- Akarunk a hegyekbe menni? / Menjünk a hegyekbe? 0
Доћи ћу по тебе у канцеларију. E-hoz--k--- -rod--ó---- F-l--s---k-az-ir------. E------- a- i-------- / F--------- a- i-------- E-h-z-a- a- i-o-á-ó-. / F-l-e-z-e- a- i-o-á-á-. ----------------------------------------------- Elhozlak az irodából. / Felveszlek az irodánál. 0
Доћи ћу по тебе кући. E-h--l-k -ttho-r-l. /-Fe---------a-h--a--k--l. E------- o--------- / F--------- a h---------- E-h-z-a- o-t-o-r-l- / F-l-e-z-e- a h-z-t-k-á-. ---------------------------------------------- Elhozlak otthonról. / Felveszlek a házatoknál. 0
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. E-ho-la--- -u--me-á----ól. E------- a b-------------- E-h-z-a- a b-s-m-g-l-ó-ó-. -------------------------- Elhozlak a buszmegállótól. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.