Рјечник

sr У граду   »   ar ‫في المدينة‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [خمسة وعشرون]‬

25 [khmasat waeashruna]

‫في المدينة‬

[fi almadinat]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫--------ا----ى----- -ل--ار-‬ ‫--- ا----- إ-- م--- ا------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ط- ا-ق-ا-.- ----------------------------- ‫أود الذهاب إلى محطة القطار.‬ 0
awad-a-d-a-ab --i--a --h-tat -lqata-. a--- a------- '----- m------ a------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- ------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa mahatat alqatar.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫أو--الذه---إ-ى--ل-طار.‬ ‫--- ا----- إ-- ا------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ا-.- ------------------------ ‫أود الذهاب إلى المطار.‬ 0
a--d a-d----b----laa -lm----a. a--- a------- '----- a-------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- a-m-t-r-. ------------------------------ awad aldhahab 'iilaa almatara.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫أ-----ذ--ب إ-ى مركز---م---ة-‬ ‫--- ا----- إ-- م--- ا-------- ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------ ‫أود الذهاب إلى مركز المدينة.‬ 0
a--d ald------'--l----ar-a--a---di-ata. a--- a------- '----- m----- a---------- a-a- a-d-a-a- '-i-a- m-r-a- a-m-d-n-t-. --------------------------------------- awad aldhahab 'iilaa markaz almadinata.
Како да идем до железничке станице? ‫-يف--ص----ى-م--ة ال-طار؟‬ ‫--- أ-- إ-- م--- ا------- ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ط- ا-ق-ا-؟- -------------------------- ‫كيف أصل إلى محطة القطار؟‬ 0
k---'-s- --ilaa--aha-a-----a---? k-- '--- '----- m------ a------- k-f '-s- '-i-a- m-h-t-t a-q-t-r- -------------------------------- kif 'asl 'iilaa mahatat alqatar?
Како да идем до аеродрома? ‫--ف أصل-إلى المط--؟‬ ‫--- أ-- إ-- ا------- ‫-ي- أ-ل إ-ى ا-م-ا-؟- --------------------- ‫كيف أصل إلى المطار؟‬ 0
k----as--'ii--a-a--atar? k-- '--- '----- a------- k-f '-s- '-i-a- a-m-t-r- ------------------------ kif 'asl 'iilaa almatar?
Како да идем до центра града? ‫ك-ف أصل-إ-ى-مر----لم--ن-؟‬ ‫--- أ-- إ-- م--- ا-------- ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة-‬ --------------------------- ‫كيف أصل إلى مركز المدينة؟‬ 0
k-f--asl-'---aa ma--az al---i-nt-? k-- '--- '----- m----- a---------- k-f '-s- '-i-a- m-r-a- a-m-d-y-t-? ---------------------------------- kif 'asl 'iilaa markaz almadiynta?
Требам такси. ‫أ-ت---لسيار----ر--‬ ‫----- ل----- أ----- ‫-ح-ا- ل-ي-ر- أ-ر-.- -------------------- ‫أحتاج لسيارة أجرة.‬ 0
ah--a- -i-a---r---'-jr--a. a----- l--------- '------- a-i-a- l-s-y-a-a- '-j-a-a- -------------------------- ahitaj lisayaarat 'ajrata.
Требам план града. ‫أحتاج لم--- ----ي-ة-‬ ‫----- ل---- ا-------- ‫-ح-ا- ل-خ-ط ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫أحتاج لمخطط المدينة.‬ 0
ahita-----u-hat-- --m-d--a-a. a----- l--------- a---------- a-i-a- l-m-k-a-i- a-m-d-n-t-. ----------------------------- ahitaj limukhatit almadinata.
Требам хотел. ‫أ-ت-ج--فن---‬ ‫----- ل------ ‫-ح-ا- ل-ن-ق-‬ -------------- ‫أحتاج لفندق.‬ 0
ah-t-- li-and-q. a----- l-------- a-i-a- l-f-n-a-. ---------------- ahitaj lifandaq.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫أ----أ--أ-ت-----ي---.‬ ‫---- أ- أ----- س------ ‫-ر-د أ- أ-ت-ج- س-ا-ة-‬ ----------------------- ‫أريد أن أستأجر سيارة.‬ 0
a-id-'an-'as---i- s-y-ar---. a--- '-- '------- s--------- a-i- '-n '-s-a-i- s-y-a-a-a- ---------------------------- arid 'an 'astajir sayaarata.
Овде је моја кредитна картица. ‫ه---بطاقتي--ل-ئتم--ي--‬ ‫--- ب----- ا----------- ‫-ذ- ب-ا-ت- ا-ا-ت-ا-ي-.- ------------------------ ‫هذه بطاقتي الائتمانية.‬ 0
hdhi-------a-i-a-a-ti---i-ti. h---- b------- a------------- h-h-h b-t-q-t- a-a-t-m-n-a-i- ----------------------------- hdhih bitaqati alaitimaniati.
Овде је моја возачка дозвола. ‫-ذ---خصة الق----.‬ ‫--- ر--- ا-------- ‫-ذ- ر-ص- ا-ق-ا-ة-‬ ------------------- ‫هذه رخصة القيادة.‬ 0
hdhi-----h--t---qiad---. h---- r------ a--------- h-h-h r-k-s-t a-q-a-a-a- ------------------------ hdhih rukhsat alqiadata.
Шта се има видети у граду? ‫ما-ا--دي----ل---ا ---ال--ي-ة؟‬ ‫-- ا----- ب------ ف- ا-------- ‫-ا ا-ج-ي- ب-ل-ؤ-ا ف- ا-م-ي-ة-‬ ------------------------------- ‫ما الجدير بالرؤيا في المدينة؟‬ 0
m- a--a----b-al---y- -i-a--a-i-? m- a------ b-------- f- a------- m- a-j-d-r b-a-r-w-a f- a-m-d-n- -------------------------------- ma aljadir bialruwya fi almadin?
Идите у стари град. ‫اذه---لى-ا------ --ق-يمة-‬ ‫---- إ-- ا------ ا-------- ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ي-ة ا-ق-ي-ة-‬ --------------------------- ‫اذهب إلى المدينة القديمة.‬ 0
a-hahi-----laa a----inat a--a------. a------ '----- a-------- a---------- a-h-h-b '-i-a- a-m-d-n-t a-q-d-m-t-. ------------------------------------ adhahib 'iilaa almadinat alqadimata.
Направите обилазак града. ‫-م--ج--ة ف------ي-ة-‬ ‫-- ب---- ف- ا-------- ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ي-ة-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في المدينة.‬ 0
q--bi-a-l-t--- alm--i--a-a. q- b------- f- a----------- q- b-j-w-a- f- a-m-d-i-a-a- --------------------------- qm bijawlat fi almadiinata.
Идите до луке. ‫-----إ-ى -ل---ا-.‬ ‫---- إ-- ا-------- ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ن-ء-‬ ------------------- ‫اذهب إلى الميناء.‬ 0
adh--ib----la---lmi--'. a------ '----- a------- a-h-h-b '-i-a- a-m-n-'- ----------------------- adhahib 'iilaa almina'.
Направите обилазак лукe. ‫-م -ج-ل--ف---لمي-ا-.‬ ‫-- ب---- ف- ا-------- ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ن-ء-‬ ---------------------- ‫قم بجولة في الميناء.‬ 0
qm----a---t--i---m----. q- b------- f- a------- q- b-j-w-a- f- a-m-n-'- ----------------------- qm bijawlat fi almina'.
Које још знаменитости постоје? ‫ه--هن-ل--م--لم --ر- ج--ر--ب--رؤ-ا-‬ ‫-- ه---- م---- ا--- ج---- ب-------- ‫-ل ه-ا-ك م-ا-م ا-ر- ج-ي-ة ب-ل-ؤ-ا-‬ ------------------------------------ ‫هل هنالك معالم اخرى جديرة بالرؤيا؟‬ 0
hl-hna-k -aea-i-------aa-----r-ta- bia----y-? h- h---- m------ '------ j-------- b--------- h- h-a-k m-e-l-m '-k-r-a j-d-r-t-n b-a-r-w-a- --------------------------------------------- hl hnalk maealim 'ukhraa jadiratan bialrawya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!