Рјечник

sr У граду   »   bg В града

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двайсет и пет]

25 [dvayset i pet]

В града

[V grada]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Б-х -скал - иск-л--д-----д--н- -----а. Б-- и---- / и----- д- о---- н- г------ Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а н- г-р-т-. -------------------------------------- Бих искал / искала да отида на гарата. 0
Bik- --kal /-is-a-a-da-ot-d- n----ra-a. B--- i---- / i----- d- o---- n- g------ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- g-r-t-. --------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na garata.
Хтео / хтела бих до аеродрома. Б-- --ка- /--с--л- д--оти----- -------о. Б-- и---- / и----- д- о---- н- л-------- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а н- л-т-щ-т-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да отида на летището. 0
B--- i---l-- is---a da-o---- -a-l-t--h---to. B--- i---- / i----- d- o---- n- l----------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- l-t-s-c-e-o- -------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na letishcheto.
Хтео / хтела бих до центра града. Б-х искал---ис------а о-ид- - -ен--р--------да. Б-- и---- / и----- д- о---- в ц------ н- г----- Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а в ц-н-ъ-а н- г-а-а- ----------------------------------------------- Бих искал / искала да отида в центъра на града. 0
B-k- -s-al-- iska-- -a---ida ---s---y-a--a grad-. B--- i---- / i----- d- o---- v t------- n- g----- B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a v t-e-t-r- n- g-a-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida v tsentyra na grada.
Како да идем до железничке станице? К-к -а ----н--до-гарат-? К-- д- с----- д- г------ К-к д- с-и-н- д- г-р-т-? ------------------------ Как да стигна до гарата? 0
Kak--- st-gn- -- ------? K-- d- s----- d- g------ K-k d- s-i-n- d- g-r-t-? ------------------------ Kak da stigna do garata?
Како да идем до аеродрома? Ка--д- с-иг-а-до-л-ти-ет-? К-- д- с----- д- л-------- К-к д- с-и-н- д- л-т-щ-т-? -------------------------- Как да стигна до летището? 0
Kak -a-sti-n- ---l----hche-o? K-- d- s----- d- l----------- K-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- ----------------------------- Kak da stigna do letishcheto?
Како да идем до центра града? К-к-д- -ти--а-до----търа н- града? К-- д- с----- д- ц------ н- г----- К-к д- с-и-н- д- ц-н-ъ-а н- г-а-а- ---------------------------------- Как да стигна до центъра на града? 0
K---d- ----n---- t---ty-a--a-g--d-? K-- d- s----- d- t------- n- g----- K-k d- s-i-n- d- t-e-t-r- n- g-a-a- ----------------------------------- Kak da stigna do tsentyra na grada?
Требам такси. Тря--а-ми т-к-и. Т----- м- т----- Т-я-в- м- т-к-и- ---------------- Трябва ми такси. 0
T--ab-a mi ---s-. T------ m- t----- T-y-b-a m- t-k-i- ----------------- Tryabva mi taksi.
Требам план града. Тр-бв---и -ар---н- град-. Т----- м- к---- н- г----- Т-я-в- м- к-р-а н- г-а-а- ------------------------- Трябва ми карта на града. 0
Tr-a-va-mi--arta -a--r-da. T------ m- k---- n- g----- T-y-b-a m- k-r-a n- g-a-a- -------------------------- Tryabva mi karta na grada.
Требам хотел. Трябв- м- хоте-. Т----- м- х----- Т-я-в- м- х-т-л- ---------------- Трябва ми хотел. 0
T-y---a m- kho---. T------ m- k------ T-y-b-a m- k-o-e-. ------------------ Tryabva mi khotel.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Би- ---а- ---ск----да -ае-а-к---. Б-- и---- / и----- д- н---- к---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- н-е-а к-л-. --------------------------------- Бих искал / искала да наема кола. 0
B-k- --ka- - -s--la-da-naem- --la. B--- i---- / i----- d- n---- k---- B-k- i-k-l / i-k-l- d- n-e-a k-l-. ---------------------------------- Bikh iskal / iskala da naema kola.
Овде је моја кредитна картица. Е-о к----т--т--м- к--та. Е-- к--------- м- к----- Е-о к-е-и-н-т- м- к-р-а- ------------------------ Ето кредитната ми карта. 0
E-----ed---at--mi -a--a. E-- k--------- m- k----- E-o k-e-i-n-t- m- k-r-a- ------------------------ Eto kreditnata mi karta.
Овде је моја возачка дозвола. Ето--о-ь--ск-та м- -ниж--. Е-- ш---------- м- к------ Е-о ш-ф-о-с-а-а м- к-и-к-. -------------------------- Ето шофьорската ми книжка. 0
E-----o--or--at-----kn--h-a. E-- s----------- m- k------- E-o s-o-ь-r-k-t- m- k-i-h-a- ---------------------------- Eto shofьorskata mi knizhka.
Шта се има видети у граду? Какво-мо----а-с- в-ди - -рад-? К---- м--- д- с- в--- в г----- К-к-о м-ж- д- с- в-д- в г-а-а- ------------------------------ Какво може да се види в града? 0
K-kv- m-zh- -a s- v----v ---d-? K---- m---- d- s- v--- v g----- K-k-o m-z-e d- s- v-d- v g-a-a- ------------------------------- Kakvo mozhe da se vidi v grada?
Идите у стари град. Ид-те в-с-ар-я-град. И---- в с----- г---- И-е-е в с-а-и- г-а-. -------------------- Идете в стария град. 0
I-et--v s-a--ya-g---. I---- v s------ g---- I-e-e v s-a-i-a g-a-. --------------------- Idete v stariya grad.
Направите обилазак града. На-раве-е---и-о-ка -а--рад-. Н-------- о------- н- г----- Н-п-а-е-е о-и-о-к- н- г-а-а- ---------------------------- Направете обиколка на града. 0
N-pr-ve-e --iko--- -- gra-a. N-------- o------- n- g----- N-p-a-e-e o-i-o-k- n- g-a-a- ---------------------------- Napravete obikolka na grada.
Идите до луке. И-е----а пр---ан--е-о. И---- н- п------------ И-е-е н- п-и-т-н-щ-т-. ---------------------- Идете на пристанището. 0
Id--- n- -rista--s----to. I---- n- p--------------- I-e-e n- p-i-t-n-s-c-e-o- ------------------------- Idete na pristanishcheto.
Направите обилазак лукe. Н-п---ет- -бикол----а --и-т-ни-е-о. Н-------- о------- н- п------------ Н-п-а-е-е о-и-о-к- н- п-и-т-н-щ-т-. ----------------------------------- Направете обиколка на пристанището. 0
N-p-a---e-ob-k-lka-na--rist-n--hc-eto. N-------- o------- n- p--------------- N-p-a-e-e o-i-o-k- n- p-i-t-n-s-c-e-o- -------------------------------------- Napravete obikolka na pristanishcheto.
Које још знаменитости постоје? Ка-ви ----и за----ж--е---с-и-----? К---- д---- з--------------- и-- ? К-к-и д-у-и з-б-л-ж-т-л-о-т- и-а ? ---------------------------------- Какви други забележителности има ? 0
Kak-i------ z---le---t-ln--ti ima-? K---- d---- z---------------- i-- ? K-k-i d-u-i z-b-l-z-i-e-n-s-i i-a ? ----------------------------------- Kakvi drugi zabelezhitelnosti ima ?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!